¹Kad već mnogi poduzeše sastaviti izvješće o događajima koji se ispuniše među nama -

¹Будући да многи почеше описивати догађаје који се испунише међу нама,

²kako nam to predadoše oni koji od početka bijahu očevici i sluge Riječi -

²Као што нам предаше који испрва сами видеше и слуге речи бише:

³pošto sam sve, od početka, pomno ispitao, naumih i ja tebi, vrli Teofile, sve po redu napisati

³Намислих и ја, испитавши све од почетка, по реду писати теби, честити Теофиле,

⁴da se tako osvjedočiš o pouzdanosti svega u čemu si poučen.

⁴Да познаш темељ оних речи којима си се научио.

⁵U dane Heroda, kralja judejskoga, bijaše neki svećenik imenom Zaharija iz razreda Abijina. Žena mu bijaše od kćeri Aronovih, a ime joj Elizabeta.

⁵У време Ирода цара јудејског беше неки свештеник од реда Авијиног, по имену Зарија, и жена његова од племена Ароновог, по имену Јелисавета.

⁶Oboje bijahu pravedni pred Bogom: živjeli su besprijekorno po svim zapovijedima i odredbama Gospodnjim.

⁶А беху обоје праведни пред Богом, и живљаху у свему по заповестима и уредбама Господњим без мане.

⁷No nisu imali djeteta jer Elizabeta bijaše nerotkinja, a oboje već poodmakle dobi.

⁷И не имаху деце; јер Јелисавета беше нероткиња, и беху обоје већ стари.

⁸Dok je Zaharija jednom po redu svoga razreda obavljao svećeničku službu pred Bogom,

⁸И догоди се, кад он служаше по свом реду пред Богом,

⁹ždrijebom ga zapade po bogoslužnom običaju da uđe u Svetište Gospodnje i prinese kad.

⁹Да по обичају свештенства дође на њега да изиђе у цркву Господњу да кади.

¹⁰Za vrijeme kađenice sve je ono mnoštvo naroda vani molilo.

¹⁰И све мноштво народа беше напољу и мољаше се Богу у време кађења.

¹¹A njemu se ukaza anđeo Gospodnji. Stajao je s desne strane kadionoga žrtvenika.

¹¹А њему се показа анђео Господњи који стајаше с десне стране олтара кадионог.

¹²Ugledavši ga, Zaharija se prepade i strah ga spopade.

¹²И кад га виде Зарија уплаши се и страх нападе на њ.

¹³No anđeo mu reče: "Ne boj se, Zaharija! Uslišana ti je molitva: žena će ti Elizabeta roditi sina. Nadjenut ćeš mu ime Ivan.

¹³А анђео рече му: Не бој се, Зарија; јер је услишена твоја молитва: и жена твоја Јелисавета родиће ти сина, и надени му име Јован.

¹⁴Bit će ti radost i veselje i rođenje će njegovo mnoge obradovati.

¹⁴И биће теби радост и весеље, и многи ће се обрадовати његовом рођењу.

¹⁵Bit će doista velik pred Gospodinom. Ni vina ni drugoga opojnog pića neće piti. Duha Svetoga bit će pun već od majčine utrobe.

¹⁵Јер ће бити велики пред Богом, и неће пити вино ни сикер; и напуниће се Духа Светог још у утроби матере своје;

¹⁶Mnoge će sinove Izraelove obratiti Gospodinu, Bogu njihovu.

¹⁶И многе ће синове Израиљеве обратити ка Господу Богу њиховом;

¹⁷Ići će pred njim u duhu i sili Ilijinoj da obrati srce otaca k sinovima i nepokorne k razumnosti pravednih te spremi Gospodinu narod pripravan."

¹⁷И он ће напред доћи пред Њим у духу и сили Илијиној да обрати срца отаца к деци и невернике к мудрости праведника, и да приправи Господу народ готов.

¹⁸Nato Zaharija reče anđelu: "Po čemu ću ja to razaznati. Ta star sam i žena mi poodmakle dobi."

¹⁸И рече Зарија анђелу: По чему ћу ја то познати? Јер сам стар и жена је моја временита.

¹⁹Anđeo mu odgovori: "Ja sam Gabriel koji stojim pred Bogom. Poslan sam da govorim s tobom i da ti donesem ovu radosnu poruku.

¹⁹И одговарајући анђео рече му: Ја сам Гаврило што стојим пред Богом, и послан сам да говорим с тобом и да ти јавим ову радост.

²⁰I evo, budući da nisi povjerovao mojim riječima, koje će se ispuniti u svoje vrijeme, zanijemjet ćeš i nećeš moći govoriti do dana dok se to ne zbude."

²⁰И ево, онемећеш и нећеш моћи говорити до оног дана док се то не збуде; јер ниси веровао мојим речима које ће се збити у своје време.

²¹Narod je iščekivao Zahariju i čudio se što se toliko zadržao u Svetištu.

²¹И народ чекаше Зарију, и чуђаху се што се забави у цркви.

²²Kad je napokon izašao, nije im mogao ništa reći pa zaključiše da je u Svetištu imao viđenje. Nastojao im se doduše izraziti znakovima, ali osta nijem.

²²А изишавши не могаше да им говори; и разумеше да му се нешто утворило у цркви; и он намигиваше им; и оста нем.

²³Kad se navršiše dani njegove službe, otiđe kući.

²³И кад се навршише дани његове службе отиде кући својој.

²⁴Nakon tih dana zatrudnje Elizabeta, njegova žena. Krila se pet mjeseci govoreći:

²⁴А после ових дана, затрудне Јелисавета жена његова, и кријаше се пет месеци говорећи:

²⁵"Evo, to mi je učinio Gospodin u dane kad mu se svidje skinuti s mene sramotu među ljudima."

²⁵Тако ми учини Господ у дане ове у које погледа на ме да ме избави од укора међу људима.

²⁶U šestome mjesecu posla Bog anđela Gabriela u galilejski grad imenom Nazaret

²⁶А у шести месец посла Бог анђела Гаврила у град галилејски по имену Назарет

²⁷k djevici zaručenoj s mužem koji se zvao Josip iz doma Davidova; a djevica se zvala Marija.

²⁷К девојци испрошеној за мужа, по имену Јосифа из дома Давидовог; и девојци беше име Марија.

²⁸Anđeo uđe k njoj i reče: "Zdravo, milosti puna! Gospodin s tobom!"

²⁸И ушавши к њој анђео рече: Радуј се, благодатна! Господ је с тобом, благословена си ти међу женама.

²⁹Na tu se riječ ona smete i stade razmišljati kakav bi to bio pozdrav.

²⁹А она, видевши га, поплаши се од речи његове и помисли: Какав би ово био поздрав?

³⁰No anđeo joj reče: "Ne boj se, Marijo! Ta našla si milost u Boga.

³⁰И рече јој анђео: Не бој се, Марија! Јер си нашла милост у Бога.

³¹Evo, začet ćeš i roditi sina i nadjenut ćeš mu ime Isus.

³¹И ево затруднећеш, и родићеш Сина, и надени Му име Исус.

³²On će biti velik i zvat će se Sin Svevišnjega. Njemu će Gospodin Bog dati prijestolje Davida, oca njegova,

³²Он ће бити велики, и назваће се Син Највишега, и даће Му Господ Бог престо Давида оца Његовог;

³³i kraljevat će nad domom Jakovljevim uvijeke i njegovu kraljevstvu neće biti kraja."

³³И цароваће у дому Јаковљевом вавек, и царству Његовом неће бити краја.

³⁴Nato će Marija anđelu: "Kako će to biti kad ja muža ne poznajem?"

³⁴А Марија рече анђелу: Како ће то бити кад ја не знам за мужа?

³⁵Anđeo joj odgovori: "Duh Sveti sići će na te i sila će te Svevišnjega osjeniti. Zato će to čedo i biti sveto, Sin Božji.

³⁵И одговарајући анђео рече јој: Дух Свети доћи ће на тебе, и сила Највишег осениће те; зато и оно што ће се родити биће свето, и назваће се Син Божји.

³⁶A evo tvoje rođakinje Elizabete: i ona u starosti svojoj zače sina. I njoj, nerotkinjom prozvanoj, ovo je već šesti mjesec.

³⁶И ево Јелисавета, твоја тетка, и она затрудне сином у старости својој, и ово је шести месец њој, коју зову нероткињом.

³⁷Ta Bogu ništa nije nemoguće!"

³⁷Јер у Бога све је могуће што каже.

³⁸Nato Marija reče: "Evo službenice Gospodnje, neka mi bude po tvojoj riječi!" I anđeo otiđe od nje.

³⁸А Марија рече: Ево слушкиње Господње; нека ми буде по речи твојој. И анђео отиде од ње.

³⁹Tih dana usta Marija i pohiti u Gorje, u grad Judin.

³⁹А Марија уставши оних дана, отиде брзо у горњу земљу, у град Јудин.

⁴⁰Uđe u Zaharijinu kuću i pozdravi Elizabetu.

⁴⁰И уђе у кућу Заријину, и поздрави се с Јелисаветом.

⁴¹Čim Elizabeta začu Marijin pozdrav, zaigra joj čedo u utrobi. I napuni se Elizabeta Duha Svetoga

⁴¹И кад Јелисавета чу честитање Маријино, заигра дете у утроби њеној, и Јелисавета се напуни Духа Светог,

⁴²i povika iz svega glasa: "Blagoslovljena ti među ženama i blagoslovljen plod utrobe tvoje!

⁴²И повика здраво и рече: Благословена си ти међу женама, и благословен је плод утробе твоје.

⁴³Ta otkuda meni da mi dođe majka Gospodina mojega?

⁴³И откуд мени ово да дође мати Господа мог к мени?

⁴⁴Gledaj samo! Tek što mi do ušiju doprije glas pozdrava tvojega, zaigra mi od radosti čedo u utrobi.

⁴⁴Јер гле, кад дође глас честитања твог у уши моје, заигра дете радосно у утроби мојој.

⁴⁵Blažena ti što povjerova da će se ispuniti što ti je rečeno od Gospodina!"

⁴⁵И благо оној која верова, јер ће се извршити шта јој каза Господ.

⁴⁶Tada Marija reče: "Veliča duša moja Gospodina,

⁴⁶И рече Марија: Велича душа моја Господа;

⁴⁷klikće duh moj u Bogu, mome Spasitelju,

⁴⁷И обрадова се дух мој Богу Спасу мом,

⁴⁸što pogleda na neznatnost službenice svoje: odsad će me, evo, svi naraštaji zvati blaženom.

⁴⁸Што погледа на понижење слушкиње своје; јер гле, одсад ће ме звати блаженом сви нараштаји;

⁴⁹Jer velika mi djela učini Svesilni, sveto je ime njegovo!

⁴⁹Што ми учини величину силни, и свето име Његово;

⁵⁰Od koljena do koljena dobrota je njegova nad onima što se njega boje.

⁵⁰И милост је Његова од кољена на кољено онима који Га се боје.

⁵¹Iskaza snagu mišice svoje, rasprši oholice umišljene.

⁵¹Показа силу руком својом; разасу поносите у мислима срца њихових.

⁵²Silne zbaci s prijestolja, a uzvisi neznatne.

⁵²Збаци силне с престола, и подиже понижене.

⁵³Gladne napuni dobrima, a bogate otpusti prazne.

⁵³Гладне напуни блага, и богате отпусти празне.

⁵⁴Prihvati Izraela, slugu svoga, kako obeća ocima našim:

⁵⁴Прими Израиља, слугу свог, да се опомене милости.

⁵⁵spomenuti se dobrote svoje prema Abrahamu i potomstvu njegovu dovijeka."

⁵⁵Као што говори оцима нашим, Аврааму и семену његовом довека.

⁵⁶Marija osta s Elizabetom oko tri mjeseca, a onda se vrati kući.

⁵⁶Марија пак седи с њом око три месеца, и врати се кући својој.

⁵⁷Elizabeti se međutim navršilo vrijeme da rodi. I porodi sina.

⁵⁷А Јелисавети дође време да роди, и роди сина.

⁵⁸Kad su njezini susjedi i rođaci čuli da joj Gospodin obilno iskaza dobrotu, radovahu se s njome.

⁵⁸И чуше њени суседи и родбина да је Господ показао велику милост своју на њој, и радоваху се с њом.

⁵⁹Osmoga se dana okupe da obrežu dječaka. Htjedoše ga prozvati imenom njegova oca - Zaharija,

⁵⁹И у осми дан дођоше да обрежу дете, и хтеше да му надену име оца његовог, Зарија.

⁶⁰no mati se njegova usprotivi: "Nipošto, nego zvat će se Ivan!"

⁶⁰И одговарајући мати његова рече: Не, него да буде Јован.

⁶¹Rekoše joj na to: "Ta nikoga nema od tvoje rodbine koji bi se tako zvao."

⁶¹И рекоше јој: Никога нема у родбини твојој да му је такво име.

⁶²Tada znakovima upitaju oca kojim ga imenom želi prozvati.

⁶²И намигиваху оцу његовом како би он хтео да му надену име.

⁶³On zaiska pločicu i napisa "Ivan mu je ime!" Svi se začude,

⁶³И заискавши дашчицу, написа говорећи: Јован му је име. И зачудише се сви.

⁶⁴a njemu se umah otvoriše usta i jezik te progovori blagoslivljajući Boga.

⁶⁴И одмах му се отворише уста и језик његов и говораше хвалећи Бога.

⁶⁵Strah obuze sve njihove susjede, a po svem su se Gorju judejskom razglašavali svi ti događaji.

⁶⁵И уђе страх у све суседе њихове; и по свој горњој Јудеји разгласи се сав овај догађај.

⁶⁶I koji su god čuli, razmišljahu o tome pitajući se: "Što li će biti od ovoga djeteta?" Uistinu, ruka Gospodnja bijaše s njime.

⁶⁶И сви који чуше метнуше у срце своје говорећи: Шта ће бити из овог детета? И рука Господња беше са њим.

⁶⁷A Zaharija, otac njegov, napuni se Duha Svetoga i stade prorokovati:

⁶⁷И Зарија отац његов напуни се Духа Светог, и пророкова говорећи:

⁶⁸"Blagoslovljen Gospodin Bog Izraelov, što pohodi i otkupi narod svoj!

⁶⁸Благословен Господ Бог Јаковљев што походи и избави народ свој,

⁶⁹Podiže nam snagu spasenja u domu Davida, sluge svojega,

⁶⁹И подиже нам рог спасења у дому Давида слуге свог,

⁷⁰kao što obeća na usta svetih proroka svojih odvijeka:

⁷⁰Као што говори устима светих пророка својих од века

⁷¹spasiti nas od neprijatelja naših i od ruke sviju koji nas mrze;

⁷¹Да ће нас избавити од наших непријатеља и из руку свих који мрзе на нас;

⁷²iskazati dobrotu ocima našim i sjetiti se svetog Saveza svojega,

⁷²Учинити милост оцима нашим, и опоменути се светог завета свог,

⁷³zakletve kojom se zakle Abrahamu, ocu našemu: da će nam dati

⁷³Клетве којом се клео Аврааму оцу нашем да ће нам дати

⁷⁴te mu, izbavljeni iz ruku neprijatelja, služimo bez straha

⁷⁴Да се избавимо из руку непријатеља својих, и да му служимо без страха,

⁷⁵u svetosti i pravednosti pred njim u sve dane svoje.

⁷⁵И у светости и у правди пред Њим док смо год живи.

⁷⁶A ti, dijete, prorok ćeš se Svevišnjega zvati jer ćeš ići pred Gospodinom da mu pripraviš putove,

⁷⁶И ти, дете, назваћеш се пророк Највишега; јер ћеш ићи напред пред лицем Господњим да Му приправиш пут;

⁷⁷da pružiš spoznaju spasenja narodu njegovu po otpuštenju grijeha njihovih,

⁷⁷Да даш разум спасења народу његовом за опроштење греха њихових,

⁷⁸darom premilosrdnog srca Boga našega po kojem će nas pohoditi Mlado sunce s visine

⁷⁸По дубокој милости Бога нашег, по којој нас је походио исток с висине;

⁷⁹da obasja one što sjede u tmini i sjeni smrtnoj, da upravi noge naše na put mira."

⁷⁹Да обасјаш оне који седе у тами и у сену смртном; да упутиш ноге наше на пут мира.

⁸⁰Dječak je međutim rastao i duhom jačao. Boravio je u pustinji sve do dana svoga javnog nastupa pred Izraelom.

⁸⁰А дете растијаше и јачаше духом, и беше у пустињи дотле док се не показа Израиљу.