¹Okupljahu se oko njega svi carinici i grešnici da ga slušaju.

¹И приближаваху се к Њему сви цариници и грешници да Га чују.

²Stoga farizeji i pismoznanci mrmljahu: "Ovaj prima grešnike, i blaguje s njima."

²И викаху на Њега фарисеји и књижевници говорећи: Овај прима грешнике и једе с њима.

³Nato im Isus kaza ovu prispodobu:

³А Он им каза причу ову говорећи:

⁴"Tko to od vas, ako ima sto ovaca pa izgubi jednu od njih, ne ostavi onih devedeset i devet u pustinji te pođe za izgubljenom dok je ne nađe?

⁴Који човек од вас имајући сто оваца и изгубивши једну од њих не остави деведесет и девет у пустињи и не иде за изгубљеном док је не нађе?

⁵A kad je nađe, stavi je na ramena sav radostan

⁵И нашавши дигне је на раме своје радујући се,

⁶pa došavši kući, sazove prijatelje i susjede i rekne im: 'Radujte se sa mnom! Nađoh ovcu svoju izgubljenu.'

⁶И дошавши кући сазове пријатеље и суседе говорећи им: Радујте се са мном: ја нађох своју овцу изгубљену.

⁷Kažem vam, tako će na nebu biti veća radost zbog jednog obraćena grešnika nego li zbog devedeset i devet pravednika kojima ne treba obraćenja."

⁷Кажем вам да ће тако бити већа радост на небу за једног грешника који се каје, неголи за деведесет и девет праведника којима не треба покајање.

⁸"Ili koja to žena, ima li deset drahma pa izgubi jednu drahmu, ne zapali svjetiljku, pomete kuću i brižljivo pretraži dok je ne nađe?

⁸Или која жена имајући десет динара, ако изгуби један динар, не запали свеће, и не помете куће, и не тражи добро док не нађе?

⁹A kad je nađe, pozove prijateljice i susjede pa će im: 'Radujte se sa mnom! Nađoh drahmu što je bijah izgubila.'

⁹И нашавши сазове другарице и суседе говорећи: Радујте се са мном: ја нађох динар изгубљени.

¹⁰Tako, kažem vam, biva radost pred anđelima Božjim zbog jednog obraćena grešnika."

¹⁰Тако, кажем вам, бива радост пред анђелима Божијима за једног грешника који се каје.

¹¹I nastavi: "Čovjek neki imao dva sina.

¹¹И рече: Један човек имаше два сина,

¹²Mlađi reče ocu: 'Oče, daj mi dio dobara koji mi pripada.' I razdijeli im imanje.

¹²И рече млађи од њих оцу: Оче! Дај ми део имања што припада мени. И отац им подели имање.

¹³Nakon nekoliko dana mlađi sin pokupi sve, otputova u daleku zemlju i ondje potrati svoja dobra živeći razvratno."

¹³И потом до неколико дана покупи млађи син све своје, и отиде у далеку земљу; и онамо просу имање своје живећи беспутно.

¹⁴"Kad sve potroši, nasta ljuta glad u onoj zemlji te on poče oskudijevati.

¹⁴А кад потроши све, постаде велика глад у оној земљи, и он се нађе у невољи.

¹⁵Ode i pribi se kod jednoga žitelja u onoj zemlji. On ga posla na svoja polja pasti svinje.

¹⁵И отишавши приби се код једног човека у оној земљи; и он га посла у поље своје да чува свиње.

¹⁶Želio se nasititi rogačima što su ih jele svinje, ali mu ih nitko nije davao."

¹⁶И жељаше напунити трбух свој рошчићима које свиње јеђаху, и нико му их не даваше.

¹⁷"Došavši k sebi, reče: 'Koliki najamnici oca moga imaju kruha napretek, a ja ovdje umirem od gladi!

¹⁷А кад дође к себи, рече: Колико најамника у оца мог имају хлеба и сувише, а ја умирем од глади!

¹⁸Ustat ću, poći svomu ocu i reći mu: 'Oče, sagriješih protiv Neba i pred tobom!

¹⁸Устаћу и идем оцу свом, па ћу му рећи: Оче! Сагреших Небу и теби,

¹⁹Nisam više dostojan zvati se sinom tvojim. Primi me kao jednog od svojih najamnika.'"

¹⁹И већ нисам достојан назвати се син твој: прими ме као једног од својих најамника.

²⁰"Usta i pođe svom ocu. Dok je još bio daleko, njegov ga otac ugleda, ganu se, potrča, pade mu oko vrata i izljubi ga.

²⁰И уставши отиде оцу свом. А кад је још подалеко био, угледа га отац његов, и сажали му се, и потрчавши загрли га и целива га.

²¹A sin će mu: 'Oče! Sagriješih protiv Neba i pred tobom! Nisam više dostojan zvati se sinom tvojim.'

²¹А син му рече: Оче, сагреших Небу и теби, и већ нисам достојан назвати се син твој.

²²A otac reče slugama: 'Brzo iznesite haljinu najljepšu i obucite ga! Stavite mu prsten na ruku i obuću na noge!

²²А отац рече слугама својим: Изнесите најлепшу хаљину и обуците га, и подајте му прстен на руку и обућу на ноге.

²³Tele ugojeno dovedite i zakoljite, pa da se pogostimo i proveselimo

²³И доведите теле угојено те закољите, да једемо и да се веселимо.

²⁴jer sin mi ovaj bijaše mrtav i oživje, izgubljen bijaše i nađe se!' I stadoše se veseliti."

²⁴Јер овај мој син беше мртав, и оживе; и изгубљен беше, и нађе се. И стадоше се веселити.

²⁵"A stariji mu sin bijaše u polju. Kad se na povratku približio kući, začu svirku i igru

²⁵А син његов старији беше у пољу, и долазећи кад се приближи кући чу певање и подвикивање.

²⁶pa dozva jednoga slugu da se raspita što je to.

²⁶И дозвавши једног од слугу запита: Шта је то?

²⁷A ovaj će mu: 'Došao tvoj brat pa otac tvoj zakla tele ugojeno što sina zdrava dočeka.'

²⁷А он му рече: Брат твој дође; и отац твој закла теле угојено, што га је здравог видео.

²⁸A on se rasrdi i ne htjede ući. Otac tada iziđe i stane ga nagovarati.

²⁸А он се расрди и не хтеде да уђе. Тада изиђе отац његов и мољаше га.

²⁹A on će ocu: 'Evo toliko ti godina služim i nikada ne prestupih tvoju zapovijed, a nikad mi ni jareta nisi dao da se s prijateljima proveselim.

²⁹А он одговарајући рече оцу: Ето те служим толико година, и никад не преступих твоје заповести, па мени никад ниси дао јаре да бих се провеселио са својим друштвом;

³⁰A kada dođe ovaj sin tvoj koji s bludnicama proždrije tvoje imanje, ti mu zakla ugojeno tele.'

³⁰А кад дође тај твој син који ти је имање просуо с курвама, заклао си му теле угојено.

³¹Nato će mu otac: 'Sinko, ti si uvijek sa mnom i sve moje - tvoje je.

³¹А он му рече: Сине! Ти си свагда са мном, и све је моје твоје.

³²No trebalo se veseliti i radovati jer ovaj brat tvoj bijaše mrtav i oživje, izgubljen i nađe se!'"

³²Требало се развеселити и обрадовати, јер овај брат твој мртав беше, и оживе; и изгубљен беше, и нађе се.