¹I uđe u Jerihon. Dok je njime prolazio,

¹И кад уђе у Јерихон и пролажаше кроза њ,

²eto čovjeka imenom Zakej. Bijaše on nadcarinik, i to bogat.

²И гле, човек по имену Закхеј, који беше старешина царинички, и беше богат,

³Želio je vidjeti tko je to Isus, ali ne mogaše od mnoštva jer je bio niska stasa.

³И искаше да види Исуса да Га позна; и не могаше од народа, јер беше малог раста;

⁴Potrča naprijed, pope se na smokvu da ga vidi jer je onuda imao proći.

⁴И потрчавши напред, попе се на дуд да Га види; јер Му је онуда требало проћи.

⁵Kad Isus dođe na to mjesto, pogleda gore i reče mu: "Zakeju, žurno siđi! Danas mi je proboraviti u tvojoj kući."

⁵И кад дође Исус на оно место, погледавши горе виде га, и рече му: Закхеју! Сиђи брзо; јер ми данас ваља бити у твојој кући.

⁶On žurno siđe i primi ga sav radostan.

⁶И сиђе брзо; и прими Га радујући се.

⁷A svi koji to vidješe stadoše mrmljati: "Čovjeku se grešniku svratio!"

⁷И сви, кад видеше, викаху на Њега говорећи да грешном човеку дође у кућу.

⁸A Zakej usta i reče Gospodinu: "Evo, Gospodine, polovicu svog imanja dajem siromasima! I ako sam koga u čemu prevario, vraćam četverostruko."

⁸А Закхеј стаде и рече Господу: Господе! Ево пола имања свог даћу сиромасима, и ако сам кога занео вратићу онолико четворо.

⁹Reče mu na to Isus: "Danas je došlo spasenje ovoj kući jer i on je sin Abrahamov!

⁹А Исус му рече: Данас дође спасење кући овој; јер је и ово син Авраамов.

¹⁰Ta Sin Čovječji dođe potražiti i spasiti izgubljeno!"

¹⁰Јер је Син човечији дошао да нађе и спасе шта је изгубљено.

¹¹Kako su oni to slušali, dometnu on prispodobu - zato što bijaše nadomak Jeruzalemu i oni mislili da će se umah pojaviti kraljevstvo Božje.

¹¹А кад они то слушаху настави казивати причу; јер беше близу Јерусалима, и мишљаху да ће се одмах јавити царство Божије.

¹²Reče dakle: "Neki je ugledan čovjek imao otputovati u daleku zemlju da primi svoje kraljevstvo pa da se vrati.

¹²Рече дакле: Један човек од доброг рода отиде у далеку земљу да прими себи царство, и да се врати.

¹³Dozva svojih deset slugu, dade im deset mna i reče: 'Trgujte dok ne dođem.'

¹³Дозвавши пак десет својих слуга даде им десет кеса, и рече им: Тргујте док се ја вратим.

¹⁴A njegovi ga građani mrzili te poslaše za njim poslanstvo s porukom: 'Nećemo da se ovaj zakralji nad nama.'"

¹⁴И грађани његови мржаху на њега, и послаше за њим посланике говорећи: Нећемо да он царује над нама.

¹⁵"Kad je on primio kraljevstvo i vratio se, naredi da mu dozovu one sluge kojima je predao novac da sazna što su zaradili."

¹⁵И кад се он врати, пошто прими царство, рече да дозову оне слуге којима даде сребро, да види шта је који добио.

¹⁶"Pristupi prvi i reče: 'Gospodaru, tvoja mna donije deset mna.'

¹⁶Тада дође први говорећи: Господару! Кеса твоја донесе десет кеса.

¹⁷Reče mu: 'Valjaš, slugo dobri! U najmanjem si bio vjeran, vladaj nad deset gradova!'

¹⁷И рече му: Добро, добри слуго; кад си ми у малом био веран ево ти власт над десет градова.

¹⁸Dođe i drugi govoreći: 'Mna je tvoja, gospodaru, donijela pet mna.'

¹⁸И дође други говорећи: Господару! Кеса твоја донесе пет кеса.

¹⁹I tomu reče: 'I ti budi nad pet gradova!'"

¹⁹А он рече и ономе: и ти буди над пет градова.

²⁰"Treći, opet dođe govoreći: 'Gospodaru, evo ti tvoje mne. Držao sam je pohranjenu u rupcu.

²⁰И трећи дође говорећи: Господару! Ево твоја кеса коју сам завезао у убрус и чувао.

²¹Bojao sam te se jer si čovjek strog: uzimaš što nisi pohranio, žanješ što nisi posijao.'"

²¹Јер сам се бојао тебе: јер си човек тврд: узимаш шта ниси оставио, и жњеш шта ниси сејао.

²²"Kaže mu: 'Iz tvojih te usta sudim, zli slugo! Znao si da sam čovjek strog, da uzimam što nisam pohranio i žanjem što nisam posijao?

²²А господар му рече: По твојим ћу ти речима судити, зли слуго! Знао си да сам ја тврд човек, узимам шта нисам сејао:

²³Zašto onda nisi uložio moj novac u novčarnicu? Ja bih ga po povratku podigao s dobitkom.'

²³Па зашто ниси дао моје сребро трговцима, и ја дошавши примио бих га с добитком?

²⁴Nato reče nazočnima: 'Uzmite od njega mnu i dajte onomu koji ih ima deset.'

²⁴И рече онима што стајаху пред њим: Узмите од њега кесу и подајте ономе што има десет кеса.

²⁵Rekoše mu: 'Gospodaru, ta već ima deset mna!'

²⁵И рекоше му: Господару! Он има десет кеса.

²⁶Kažem vam: svakomu koji ima još će se dati, a od onoga koji nema oduzet će se i ono što ima.

²⁶А он им одговори: Јер вам кажем да ће се свакоме који има дати: а од оног који нема узеће се од њега и оно што има.

²⁷A moje neprijatelje - one koji me ne htjedoše za kralja - dovedite ovamo i smaknite ih pred mojim očima!'"

²⁷А оне моје непријатеље који нису хтели да ја будем цар над њима, доведите амо, и исеците преда мном.

²⁸Rekavši to, nastavi put uzlazeći u Jeruzalem.

²⁸И казавши ово пође напред, и иђаше горе у Јерусалим.

²⁹Kad se približi Betfagi i Betaniji, uz goru koja se zove Maslinska, posla dvojicu učenika

²⁹И кад се приближи Витфази и Витанији код горе која се зваше Маслинска, посла двојицу од ученика својих

³⁰govoreći: "Hajdete u selo pred vama. Čim uđete u nj, naći ćete privezano magare koje još nitko nije zajahao. Odriješite ga i dovedite.

³⁰Говорећи: Идите у то село према вама, и кад уђете у њега наћи ћете магаре привезано на које никакав човек никад није уседао; одрешите га и доведите.

³¹Upita li vas tko: 'Zašto driješite?', ovako recite: 'Gospodinu treba.'"

³¹И ако вас ко упита: Зашто дрешите: овако му кажите: Оно Господу треба.

³²Oni koji bijahu poslani otiđoše i nađoše kako im bijaše rekao.

³²А кад отидоше послани, нађоше као што им каза.

³³I dok su driješili magare, rekoše im gospodari: "Što driješite magare?"

³³А кад они дрешаху магаре рекоше им господари од њега: Зашто дрешите магаре?

³⁴Oni odgovore: "Gospodinu treba."

³⁴А они рекоше: Оно Господу треба.

³⁵I dovedoše ga Isusu i staviše svoje haljine na magare te posjednuše Isusa.

³⁵И доведоше га к Исусу, и бацише хаљине своје на магаре, и посадише Исуса.

³⁶I kuda bi on prolazio, prostirali bi po putu svoje haljine.

³⁶А кад иђаше, простираху хаљине своје по путу.

³⁷A kad se već bio približio obronku Maslinske gore, sve ono mnoštvo učenika, puno radosti, poče iza glasa hvaliti Boga za sva silna djela što ih vidješe:

³⁷А кад се приближи већ да сиђе с горе Маслинске, поче све мноштво ученика у радости хвалити Бога гласно за сва чудеса што су видели,

³⁸"Blagoslovljen Kralj, Onaj koji dolazi u ime Gospodnje! Na nebu mir! Slava na visinama!"

³⁸Говорећи: Благословен цар који иде у име Господње! Мир на небу и слава на висини!

³⁹Nato mu neki farizeji iz mnoštva rekoše: "Učitelju, prekori svoje učenike."

³⁹И неки фарисеји из народа рекоше Му: Учитељу! Запрети ученицима својим.

⁴⁰On odgovori: "Kažem vam, ako ovi ušute, kamenje će vikati!"

⁴⁰И одговарајући рече им: Кажем вам: ако они ућуте, камење ће повикати.

⁴¹Kad se približi i ugleda grad, zaplaka nad njim

⁴¹И кад се приближи, угледа град и заплака за њим

⁴²govoreći: "O kad bi i ti u ovaj dan spoznao što je za tvoj mir!

⁴²Говорећи: Кад би и ти знао у овај твој дан шта је за мир твој! Али је сад сакривено од очију твојих.

⁴³Ali sada je sakriveno tvojim očima. Doći će dani na tebe kad će te neprijatelji tvoji opkoliti opkopom, okružit će te i pritijesniti odasvud.

⁴³Јер ће доћи дани на тебе, и окружиће те непријатељи твоји опкопима, и опколиће те, и обузеће те са свију страна;

⁴⁴Smrskat će o zemlju tebe i djecu tvoju u tebi. I neće ostaviti u tebi ni kamena na kamenu zbog toga što nisi upoznao časa svoga pohođenja."

⁴⁴И разбиће тебе и децу твоју у теби, и неће оставити у теби камена на камену, зато што ниси познао време у коме си похођен.

⁴⁵Ušavši u Hram, stane izgoniti prodavače.

⁴⁵И ушавши у цркву стаде изгонити оне што продаваху у њој и куповаху,

⁴⁶Kaže im: "Pisano je: Dom moj bit će Dom molitve, a vi od njega načiniste pećinu razbojničku!"

⁴⁶Говорећи им: У писму стоји: Дом мој дом је молитве, а ви начинисте од њега пећину хајдучку.

⁴⁷I danomice naučavaše u Hramu. A glavari su svećenički i pismoznanci tražili kako da ga pogube, a tako i prvaci narodni,

⁴⁷И учаше сваки дан у цркви. А главари свештенички и књижевници и старешине народне гледаху да Га погубе.

⁴⁸ali nikako naći što da učine jer je sav narod visio o njegovoj riječi.

⁴⁸И не налажаху шта би Му учинили; јер сав народ иђаше за Њим, и слушаху Га.