¹Jednog dana dok je naučavao narod u Hramu i naviještao evanđelje, ispriječe se glavari svećenički i pismoznanci sa starješinama

¹И кад Он у један од оних дана учаше народ у цркви и проповедаше јеванђеље, дођоше главари свештенички и књижевници са старешинама,

²pa mu dobace: "Reci nam kojom vlašću to činiš ili tko ti dade tu vlast?"

²И рекоше Му говорећи: Кажи нам каквом власти то чиниш? Или ко ти је дао власт ту?

³On odgovori: "Upitat ću i ja vas. Recite mi:

³А Он одговарајући рече им: и ја ћу вас упитати једну реч, и кажите ми:

⁴krst Ivanov bijaše li od Neba ili od ljudi?"

⁴Крштење Јованово или би с неба или од људи?

⁵A oni smišljahu među sobom: "Reknemo li 'od Neba', odvratit će 'Zašto mu ne povjerovaste?'

⁵А они помишљаху у себи говорећи: Ако кажемо с неба, рећи ће: Зашто му дакле не веровасте?

⁶A reknemo li 'od ljudi', sav će nas narod kamenovati. Ta uvjeren je da je Ivan prorok."

⁶Ако ли кажемо од људи, сав ће нас народ побити камењем; јер сви вероваху да Јован беше пророк.

⁷I odgovore da ne znaju odakle.

⁷И одговорише: Не знамо откуда.

⁸I Isus reče njima: "Ni ja vama neću kazati kojom vlašću ovo činim."

⁸А Исус им рече: Ни ја вама нећу казати каквом власти ово чиним.

⁹Zatim uze narodu kazivati ovu prispodobu: "Čovjek posadi vinograd, iznajmi ga vinogradarima i otputova na dulje vrijeme."

⁹А народу поче казивати причу ову: Један човек посади виноград, и даде га виноградарима па отиде на подуго времена.

¹⁰"Kada dođe doba, posla slugu vinogradarima da mu dadnu od uroda vinogradskoga. No vinogradari ga istukoše i otposlaše praznih ruku.

¹⁰И у време посла к виноградарима слугу да му даду од рода виноградског; али виноградари избише га, и послаше празног.

¹¹Nato on posla drugoga slugu. Ali oni i toga istukoše, izružiše i otposlaše praznih ruku.

¹¹И посла опет другог слугу; а они и оног избише и осрамотивши послаше празног.

¹²Posla i trećega. A oni i njega izraniše i izbaciše."

¹²И посла опет трећег; а они и оног ранише, и истераше.

¹³"Nato reče gospodar vinograda: 'Što da učinim? Poslat ću im sina svoga ljubljenoga. Njega će valjda poštovati.'

¹³Онда рече господар од винограда: Шта ћу чинити? Да пошаљем сина свог љубазног: еда се како застиде кад виде њега.

¹⁴Ali kada ga vinogradari ugledaju, stanu među sobom umovati: 'Ovo je baštinik. Ubijmo ga da baština bude naša.'

¹⁴А виноградари видевши њега мишљаху у себи говорећи: Ово је наследник; ходите да га убијемо да наше буде достојање.

¹⁵Izbaciše ga iz vinograda i ubiše." "Što će dakle učiniti s njima gospodar vinograda?

¹⁵И изведоше га напоље из винограда и убише. Шта ће дакле учинити њима господар од винограда?

¹⁶Doći će i pogubiti te vinogradare i dati vinograd drugima." Koji ga slušahu rekoše: "Bože sačuvaj!"

¹⁶Доћи ће и погубиће ове виноградаре, и даће виноград другима. А они што слушаху рекоше: Не дао Бог!

¹⁷A on ih ošinu pogledom i reče: "A što ono piše: Kamen što ga odbaciše graditelji postade kamen zaglavni?

¹⁷А Он погледавши на њих рече: Шта значи дакле оно у писму: Камен који одбацише зидари онај поста глава од угла?

¹⁸Tko god padne na taj kamen, smrskat će se, a na koga on padne, satrt će ga."

¹⁸Сваки који падне на тај камен разбиће се; а на кога он падне сатрће га.

¹⁹Pismoznanci i glavari svećenički gledahu da istog časa stave ruke na nj, ali se pobojaše naroda. Dobro razumješe da o njima kaza tu prispodobu.

¹⁹И гледаху главари свештенички и књижевници у онај час да дигну руке на Њ; али се побојаше народа, јер разумеше да њима ову причу каза.

²⁰Vrebajući na nj, poslaše uhode koji su se pravili pravednicima da ga uhvate u riječi pa da ga predaju oblasti i vlasti upraviteljevoj.

²⁰И пажаху на Њега, и послаше вребаче, који се грађаху као да су побожни: не би ли Га ухватили у речи да Га предаду поглаварима и власти судијиној.

²¹Upitaše ga dakle: "Učitelju, znamo da pravo zboriš i naučavaš te nisi pristran, nego po istini učiš putu Božjem.

²¹И упиташе Га говорећи: Учитељу! Знамо да право говориш и учиш, и не гледаш ко је ко, него заиста учиш путу Божијем:

²²Je li nam dopušteno dati porez caru ili nije?"

²²Треба ли нам ћесару давати харач, или не?

²³Proničući njihovu lukavost, reče im:

²³А Он разумевши њихово лукавство рече им: Шта ме кушате?

²⁴"Pokažite mi denar." "Čiju ima sliku i natpis?"

²⁴Покажите ми динар; чији је на њему образ и натпис? А они одговарајући рекоше: Ћесарев.

²⁵A oni će: "Carevu." On im reče: "Stoga dajte caru carevo, a Bogu Božje."

²⁵А Он им рече: Подајте дакле шта је ћесарево ћесару, а шта је Божије Богу.

²⁶I ne mogoše ga uhvatiti u riječi pred narodom, nego umuknuše zadivljeni njegovim odgovorom.

²⁶И не могоше речи Његове покудити пред народом; и дивише се одговору Његовом, и умукоше.

²⁷Pristupe mu neki od saduceja, koji niječu uskrsnuće. Upitaše ga:

²⁷А приступише неки од садукеја који кажу да нема васкрсења, и питаху Га

²⁸"Učitelju! Mojsije nam napisa: Umre li bez djece čiji brat koji imaše ženu, neka njegov brat uzme tu ženu te podigne porod bratu svomu.

²⁸Говорећи: Учитељу! Мојсије нам написа: Ако коме умре брат који има жену, и умре без деце, да брат његов узме жену, и да подигне семе брату свом.

²⁹Bijaše tako sedmero braće. Prvi se oženi i umrije bez djece.

²⁹Беше седам браће, и први узе жену, и умре без деце;

³⁰Drugi uze njegovu ženu,

³⁰И узе други жену, и он умре без деце;

³¹onda treći; i tako redom sva sedmorica pomriješe ne ostavivši djece.

³¹И трећи је узе; а тако и сви седам; и не оставише деце, и помреше;

³²Naposljetku umrije i žena.

³²А после свих умре и жена.

³³Kojemu će dakle od njih ta žena pripasti o uskrsnuću? Jer sedmorica su je imala za ženu."

³³О васкрсењу дакле кога ће од њих бити жена? Јер је она седморици била жена.

³⁴Reče im Isus: "Djeca se ovog svijeta žene i udaju.

³⁴И одговарајући Исус рече им: Деца овог света жене се и удају;

³⁵No oni koji se nađoše dostojni onog svijeta i uskrsnuća od mrtvih niti se žene niti udaju.

³⁵А који се удостоје добити онај свет и васкрсење из мртвих нити ће се женити ни удавати;

³⁶Zaista, ni umrijeti više ne mogu: anđelima su jednaki i sinovi su Božji jer su sinovi uskrsnuća."

³⁶Јер више не могу умрети; јер су као анђели; и синови су Божији кад су синови васкрсења.

³⁷"A da mrtvi ustaju, naznači i Mojsije kad u odlomku o grmu Gospodina zove Bogom Abrahamovim, Bogom Izakovim i Bogom Jakovljevim.

³⁷А да мртви устају, и Мојсије показа код купине где назива Господа Бога Авраамовог и Бога Исаковог и Бога Јаковљевог.

³⁸A nije on Bog mrtvih, nego živih. Ta svi njemu žive!"

³⁸А Бог није Бог мртвих него живих; јер су Њему сви живи.

³⁹Neki pismoznanci primijete: "Učitelju! Dobro si rekao!"

³⁹А неки од књижевника одговарајући рекоше: Учитељу! Добро си казао.

⁴⁰I nisu se više usuđivali upitati ga bilo što.

⁴⁰И већ не смеху ништа да Га запитају. А Он им рече:

⁴¹A on im reče: "Kako kažu da je Krist sin Davidov?

⁴¹Како говоре да је Христос син Давидов?

⁴²Ta sam David veli u Knjizi psalama: Reče Gospod Gospodinu mojemu: 'Sjedi mi zdesna

⁴²Кад сам Давид говори у псалтиру: Рече Господ Господу мом: седи мени с десне стране,

⁴³dok ne položim neprijatelje tvoje za podnožje nogama tvojim!'

⁴³Док положим непријатеље твоје подножје ногама твојим.

⁴⁴David ga dakle naziva Gospodinom. Kako mu je onda sin?"

⁴⁴Давид дакле Њега назива Господом; па како му је син?

⁴⁵I pred svim narodom reče svojim učenicima:

⁴⁵А кад сав народ слушаше, рече ученицима својим:

⁴⁶"Čuvajte se pismoznanaca, koji rado hodaju u dugim haljinama, vole pozdrave na trgovima, prva sjedala u sinagogama i pročelja na gozbama,

⁴⁶Чувајте се од књижевника, који хоће да иду у дугачким хаљинама, и траже да им се клања по улицама, и првих места по зборницама, и зачеља на гозбама;

⁴⁷proždiru kuće udovičke, još pod izlikom dugih molitava. Stići će ih to oštrija osuda."

⁴⁷Који једу куће удовичке, и лажно се моле Богу дуго. Они ће још већма бити осуђени.