¹I uze im zboriti u prispodobama: Čovjek vinograd posadi, ogradom ogradi, iskopa tijesak i kulu podiže pa ga iznajmi vinogradarima i otputova.

¹И поче им говорити у причама: Посади човек виноград, и огради плотом, и ископа пивницу, и начини кулу, и даде га виноградарима, па оде.

²I u svoje vrijeme posla vinogradarima slugu da od njih uzme dio uroda vinogradarskoga.

²И кад дође време, посла к виноградарима слугу да прими од виноградара од рода виноградског.

³A oni ga pograbiše, istukoše i otposlaše praznih ruku.

³А они ухвативши слугу избише га, и послаше празна.

⁴I opet posla k njima drugog slugu: i njemu razbiše glavu i izružiše ga.

⁴И опет посла к њима другог слугу; и оног бише камењем и разбише му главу, и послаше га срамотног.

⁵Trećega također posla: njega ubiše. Tako i mnoge druge: jedne istukoše, druge pobiše."

⁵И опет посла другог; и оног убише; и многе друге, једне избише, а друге побише.

⁶"Još jednoga imaše, sina ljubljenoga. Njega naposljetku posla k njima misleći: 'Poštovat će sina moga.'

⁶Још дакле имаше јединог свог милог сина, посла и њега најпосле к њима говорећи: Постидеће се сина мог.

⁷Ali ti vinogradari među sobom rekoše: 'Ovo je baštinik! Hajde da ga ubijemo i baština će biti naša.'

⁷А виноградари рекоше у себи: Ово је наследник, ходите да га убијемо, и нама ће остати очевина његова.

⁸I pograbe ga, ubiju i izbace iz vinograda."

⁸И ухватише га, и убише, и избацише га напоље из винограда.

⁹"Što li će učiniti gospodar vinograda? Doći će i pobiti te vinogradare i dati vinograd drugima.

⁹Шта ће дакле учинити господар од винограда? Доћи ће и погубиће виноградаре, и даће виноград другима.

¹⁰Niste li čitali ovo Pismo: Kamen što ga odbaciše graditelji, postade kamen zaglavni.

¹⁰Зар нисте читали у писму ово: Камен који одбацише зидари, онај поста глава од угла;

¹¹Gospodnje je to djelo - kakvo čudo u očima našim!"

¹¹То би од Господа и дивно је у нашим очима?

¹²I tražili su da ga uhvate, ali se pobojaše mnoštva. Razumješe da je protiv njih izrekao prispodobu pa ga ostave i odu.

¹²И гледаху да Га ухвате, али се побојаше народа; јер разумеше да за њих говори причу; и оставивши Га одоше.

¹³I pošalju k njemu neke od farizeja i herodovaca da ga uhvate u riječi.

¹³И послаше к Њему неке од фарисеја и Иродоваца да би Га ухватили у речи.

¹⁴Oni dođu i kažu mu: "Učitelju, znamo da si istinit i ne mariš tko je tko jer nisi pristran, nego po istini učiš putu Božjemu. Je li dopušteno dati porez caru ili nije? Da damo ili da ne damo?"

¹⁴А они дошавши рекоше Му: Учитељу! Знамо да си истинит, и да не мариш ни за кога; јер не гледаш ко је ко, него заиста путу Божјем учиш; треба ли ћесару давати харач или не? Хоћемо ли дати, или да не дамо?

¹⁵A on im reče prozirući njihovo licemjerje: "Što me iskušavate? Donesite mi denar da vidim!"

¹⁵А Он, знајући њихово лицемерје, рече им: Што ме кушате? Донесите ми новац да видим

¹⁶Oni doniješe. I reče im: "Čija je ovo slika i natpis?" A oni će mu: "Carev."

¹⁶А они донесоше. И рече им: Чији је ово образ и натпис? А они Му рекоше: Ћесарев.

¹⁷A Isus im reče: "Caru podajte carevo, a Bogu Božje!" I divili su mu se.

¹⁷И одговарајући Исус рече им: Подајте ћесарево ћесару, а Божје Богу. И чудише Му се.

¹⁸Dođu k njemu saduceji, koji vele da nema uskrsnuća, i upitaju ga:

¹⁸И дођоше к Њему садукеји који кажу да нема васкрсења, и запиташе Га говорећи:

¹⁹"Učitelju, Mojsije nam napisa: Umre li čiji brat i ostavi ženu, a ne ostavi djeteta, neka njegov brat uzme tu ženu te podigne porod bratu svomu.

¹⁹Учитељу! Мојсије нам написа: Ако коме брат умре и остави жену а деце не остави, да брат његов узме жену његову и да подигне семе брату свом.

²⁰Sedmero braće bijaše. Prvi uze ženu i umrije ne ostavivši poroda.

²⁰Седам браће беше: и први узе жену, и умре без порода.

²¹I drugi je uze te umrije ne ostavivši poroda. I treći jednako tako.

²¹И други узе је, и умре, и ни он не остави порода; тако и трећи.

²²I sedmorica ne ostaviše poroda. Najposlije i žena umrije.

²²И узеше је седморица, и не оставише порода. А после свих умре и жена.

²³Komu će biti žena o uskrsnuću, kad uskrsnu? Jer sedmorica su je imala za ženu."

²³О васкрсењу дакле кад устану кога ће од њих бити жена? Јер је за седморицом била.

²⁴Reče im Isus: "Niste li u zabludi zbog toga što ne razumijete Pisama ni sile Božje?

²⁴И одговарајући Исус рече им: Зато ли се ви варате што не знате писма ни силе Божје?

²⁵Ta kad od mrtvih ustaju, niti se žene niti udavaju, nego su kao anđeli na nebesima.

²⁵Јер кад из мртвих устану, нити ће се женити ни удавати, него су као анђели на небесима.

²⁶A što se tiče mrtvih, da ustaju, niste li čitali u knjizi Mojsijevoj ono o grmu, kako Mojsiju reče Bog: Ja sam Bog Abrahamov i Bog Izakov i Bog Jakovljev?

²⁶А за мртве да устају нисте ли читали у књигама Мојсијевим како му рече Бог код купине говорећи: Ја сам Бог Авраамов, и Бог Исаков, и Бог Јаковљев?

²⁷Nije on Bog mrtvih, nego živih. Uvelike se varate."

²⁷Није Бог Бог мртвих, него Бог живих. Ви се дакле врло варате.

²⁸Tada pristupi jedan od pismoznanaca koji je slušao njihovu raspravu. Vidjevši da im je dobro odgovorio, upita ga: "Koja je zapovijed prva od sviju?"

²⁸И приступи један од књижевника који их слушаше како се препиру, и виде да им добро одговара, и запита Га: Која је прва заповест од свих?

²⁹Isus odgovori: "Prva je: Slušaj, Izraele! Gospodin Bog naš Gospodin je jedini.

²⁹А Исус одговори му: Прва је заповест од свих: Чуј Израиљу, Господ је Бог наш Господ једини;

³⁰Zato ljubi Gospodina Boga svojega iz svega srca svojega, i iz sve duše svoje, i iz svega uma svoga, i iz sve snage svoje!"

³⁰И љуби Господа Бога свог свим срцем својим и свом душом својом и свим умом својим и свом снагом својом. Ово је прва заповест.

³¹"Druga je: Ljubi svoga bližnjega kao sebe samoga. Nema druge zapovijedi veće od tih."

³¹И друга је као и ова: Љуби ближњег свог као самог себе. Друге заповести веће од ових нема.

³²Nato će mu pismoznanac: "Dobro, učitelju! Po istini si kazao: On je jedini, nema drugoga osim njega.

³²И рече Му књижевник: Добро, учитељу! Право си казао да је један Бог, и нема другог осим Њега;

³³Njega ljubiti iz svega srca, iz svega razuma i iz sve snage i ljubiti bližnjega kao sebe samoga - više je nego sve paljenice i žrtve."

³³И љубити Га свим срцем и свим разумом и свом душом и свом снагом, и љубити ближњег као самог себе, веће је од свих жртава и прилога.

³⁴Kad Isus vidje kako je pametno odgovorio, reče mu: "Nisi daleko od kraljevstva Božjega!" I nitko se više nije usuđivao pitati ga.

³⁴А Исус видевши како паметно одговори рече му: Ниси далеко од царства Божјег. И нико више не смеше да Га запита.

³⁵A naučavajući u Hramu, uze Isus govoriti: "Kako pismoznanci kažu da je Krist sin Davidov?

³⁵И одговори Исус и рече учећи у цркви: Како говоре књижевници да је Христос син Давидов?

³⁶A sam David reče u Duhu Svetome: Reče Gospod Gospodinu mojemu: 'Sjedni mi zdesna dok ne položim neprijatelje tvoje za podnožje nogama tvojim!'

³⁶Јер сам Давид каза Духом Светим: Рече Господ Господу мом: Седи мени с десне стране, док положим непријатеље Твоје подножје ногама Твојим.

³⁷Sam ga David zove Gospodinom. Kako mu je onda sin?" Silan ga je svijet s užitkom slušao.

³⁷Сам дакле Давид назива Га Господом, и откуда му је син? И многи народ слушаше Га с радошћу.

³⁸A on im u pouci svojoj govoraše: "Čuvajte se pismoznanaca, koji rado idu u dugim haljinama, vole pozdrave na trgovima,

³⁸И говораше им у науци својој: Чувајте се књижевника који иду у дугачким хаљинама, и траже да им се клања по улицама,

³⁹prva sjedala u sinagogama i pročelja na gozbama;

³⁹И првих места по зборницама, и зачеља на гозбама.

⁴⁰proždiru kuće udovičke, još pod izlikom dugih molitava. Stići će ih to oštrija osuda!"

⁴⁰Ови што једу куће удовичке, и лажно се моле Богу дуго, биће још више осуђени.

⁴¹Potom sjede nasuprot riznici te promatraše kako narod baca sitniš u riznicu. Mnogi bogataši bacahu mnogo.

⁴¹И седавши Исус према Божјој хазни гледаше како народ меће новце у Божју хазну. И многи богати метаху много.

⁴²Dođe i neka siromašna udovica i baci dva novčića, to jest jedan kvadrant.

⁴²И дошавши једна сиромашна удовица метну две лепте, које чине један кодрант.

⁴³Tada dozove svoje učenike i reče im: "Doista, kažem vam, ova je sirota udovica ubacila više od svih koji ubacuju u riznicu.

⁴³И дозвавши ученике своје рече им: Заиста вам кажем: ова сиромашна удовица метну више од свих који мећу у Божју хазну.

⁴⁴Svi su oni zapravo ubacili od svoga suviška, a ona je od svoje sirotinje ubacila sve što je imala, sav svoj žitak."

⁴⁴Јер сви метнуше од сувишка свог; а она од сиротиње своје метну све што имаше, сву храну своју.