¹I poče opet poučavati uz more. I zgrnu se k njemu silan svijet te on uđe u lađu i sjede na moru, a sve ono mnoštvo bijaše uz more, na kopnu.

¹И опет поче учити код мора, и скупише се око Њега људи многи тако да мора ући у лађу, и седети на мору; а народ сав беше на земљи крај мора.

²Poučavao ih je u prispodobama mnogočemu. Govorio im u pouci:

²И учаше их у причама много, и говораше им у науци својој:

³"Poslušajte! Gle, iziđe sijač sijati.

³Слушајте: ево изиђе сејач да сеје.

⁴I dok je sijao, poneko zrno pade uz put, dođoše ptice i pozobaše ga.

⁴И кад сејаше, догоди се да једно паде украј пута, и дођоше птице и позобаше га.

⁵Neko opet pade na kamenito tlo gdje nemaše dosta zemlje. Odmah izniknu jer nemaše duboke zemlje.

⁵А друго паде на каменито место где не беше много земље; и одмах изниче; јер не беше у дубину земље:

⁶Ali kad ogranu sunce, izgorje; i jer nemaše korijenja, osuši se.

⁶А кад обасја сунце, увену, и будући да немаше корена, усахну.

⁷Neko opet pade u trnje i trnje uzraste i uguši ga te ploda ne donese.

⁷И друго паде у трње; и нарасте трње и удави га, и не донесе род.

⁸Neko napokon pade u dobru zemlju i dade plod, razraste se i razmnoži, te donese: jedno tridesetostruko, jedno šezdesetostruko, jedno stostruko."

⁸И друго паде на земљу добру; и даваше род који је напредовао и растао и доносио по тридесет и по шездесет и по сто.

⁹I doda: "Tko ima uši da čuje, neka čuje!"

⁹И рече: Ко има уши да чује нека чује.

¹⁰Kad bijaše nasamo, oni oko njega zajedno s dvanaestoricom pitahu ga o prispodobama.

¹⁰А кад оста сам, запиташе Га који беху с Њим и са дванаесторицом за ову причу.

¹¹I govoraše im: "Vama je dano otajstvo kraljevstva Božjega, a onima vani sve biva u prispodobama:

¹¹И рече им: Вама је дано да знате тајне царства Божјег, а онима напољу све у причама бива;

¹²da gledaju, gledaju - i ne vide, slušaju, slušaju - i ne razumiju, da se ne obrate pa da im se otpusti."

¹²Да очима гледају и да не виде, и ушима слушају и да не разумеју; да се како не обрате и да им се не опросте греси.

¹³I kaže im: "Zar ne znate tu prispodobu? Kako ćete onda razumjeti prispodobe uopće?

¹³И рече им: Зар не разумете ову причу? А како ћете све приче разумети?

¹⁴Sijač sije Riječ.

¹⁴Сејач реч сеје.

¹⁵Oni uz put, gdje je Riječ posijana, jesu oni kojima, netom čuju, odmah dolazi Sotona i odnosi Riječ u njih posijanu.

¹⁵А оно су крај пута, где се сеје реч и кад је чују одмах дође сотона и отме реч посејану у срцима њиховим.

¹⁶Zasijani na tlo kamenito jesu oni koji kad čuju Riječ, odmah je s radošću prime,

¹⁶Тако су и оно што се сеје на каменитим местима, који кад чују реч одмах је приме с радошћу;

¹⁷ali nemaju u sebi korijena, nego su nestalni: kad nastane nevolja ili progonstvo zbog Riječi, odmah se sablazne.

¹⁷Али немају корена у себи, него су непостојани, па кад буде до невоље или их потерају речи ради, одмах се саблазне.

¹⁸A drugi su oni u trnje zasijani. To su oni koji poslušaju Riječ,

¹⁸А оно су што се у трњу сеје који слушају реч,

¹⁹ali nadošle brige vremenite, zavodljivost bogatstva i ostale požude uguše Riječ te ona ostane bez ploda.

¹⁹Али бриге овог света и превара богатства и остале сласти уђу и загуше реч, и без рода остане.

²⁰A zasijani na dobru zemlju jesu oni koji čuju i prime Riječ te urode: tridesetostruko, šezdesetostruko, stostruko.

²⁰А оно су што се на доброј земљи сеје који слушају реч и примају, и доносе род по тридесет и по шездесет и по сто.

²¹I govoraše im: "Unosi li se svjetiljka da se pod posudu stavi ili pod postelju? Zar ne da se stavi na svijećnjak?

²¹И говораше им: Еда ли се свећа ужиже да се метне под суд или под одар? А не да се на свећњак метне?

²²Ta ništa nije zastrto, osim zato da se očituje; i ništa skriveno, osim zato da dođe na vidjelo!

²²Јер нема ништа тајно што неће бити јавно; нити има шта сакривено што неће изаћи на видело.

²³Ima li tko uši da čuje, neka čuje."

²³Ако има ко уши да чује нека чује.

²⁴I govoraše im: "Pazite što slušate. Mjerom kojom mjerite mjerit će vam se. I nadodat će vam se.

²⁴И говораше им: Памтите шта чујете: каквом мером мерите онаквом ће вам се мерити и дометнуће се вама који слушате.

²⁵Doista, onomu tko ima dat će se, a onomu tko nema oduzet će se i ono što ima."

²⁵Јер ко има, даће му се; а који нема, узеће му се и оно што има.

²⁶I govoraše im: "Kraljevstvo je Božje kao kad čovjek baci sjeme u zemlju.

²⁶И говораше им: Тако је царство Божје као човек кад баци семе у земљу;

²⁷Spavao on ili bdio, noću i danju sjeme klija i raste - sam ne zna kako;

²⁷И спава и устаје ноћу и дању; и семе ниче и расте, да не зна он.

²⁸zemlja sama od sebe donosi plod: najprije stabljiku, onda klas i napokon puno zrnja na klasu.

²⁸Јер земља сама од себе најпре донесе траву, потом клас, па онда испуни пшеницу у класу.

²⁹A čim plod dopusti, brže se on laća srpa jer eto žetve."

²⁹А кад сазре род, одмах пошаље срп; јер наста жетва.

³⁰I govoraše: "Kako da prispodobimo kraljevstvo nebesko ili u kojoj da ga prispodobi iznesemo?

³⁰И говораше: Какво ћемо казати да је царство Божје? Или у каквој ћемо га причи исказати?

³¹Kao kad se gorušičino zrno posije u zemlju. Manje od svega sjemenja na zemlji,

³¹Оно је као зрно горушичино које кад се посеје у земљу мање је од свих семена на земљи;

³²jednoć posijano, naraste i postane veće od svega povrća pa potjera velike grane te se pod sjenom njegovom gnijezde ptice nebeske."

³²А кад се посеје, узрасте и буде веће од свег поврћа, и пусти гране велике да могу у његовом хладу птице небеске живети.

³³Mnogim takvim prispodobama navješćivaše im Riječ, kako već mogahu slušati.

³³И таквим многим причама казиваше им реч, колико могаху слушати.

³⁴Bez prispodobe im ne govoraše, a nasamo bi svojim učenicima sve razjašnjavao.

³⁴А без прича не говораше им ни речи. А ученицима посебно казиваше све.

³⁵Uvečer istoga dana kaže im: "Prijeđimo prijeko!"

³⁵И рече им онај дан увече: Хајдемо на оне стране.

³⁶Oni otpuste mnoštvo i povezu Isusa kako već bijaše u lađi. A pratile su ga i druge lađe.

³⁶И отпустивши народ узеше Га како беше у лађи; а и друге лађе беху с Њим.

³⁷Najednom nasta žestoka oluja, na lađu navale valovi te su je već gotovo napunili.

³⁷И постаде велика олуја; и валови тако заливаху у лађу да се већ напуни.

³⁸A on na krmi spavaše na uzglavku. Probude ga i kažu mu: "Učitelju! Zar ne mariš što ginemo?"

³⁸А Он на крми спаваше на узглављу; и пробудише Га, и рекоше Му: Учитељу! Зар Ти не мариш што гинемо?

³⁹On se probudi, zaprijeti vjetru i reče moru: "Utihni! Umukni!" I smiri se vjetar i nasta velika utiha.

³⁹И уставши запрети ветру, и рече мору: Ћути, престани. И утоли ветар, и постаде тишина велика.

⁴⁰Tada im reče: "Što ste bojažljivi? Kako nemate vjere?"

⁴⁰И рече им: Зашто сте тако страшљиви? Како немате вере.

⁴¹Oni se silno prestrašiše pa se zapitkivahu: "Tko li je ovaj da mu se i vjetar i more pokoravaju?"

⁴¹И уплашише се врло, и говораху један другом: Ко је Овај, дакле, да Га и ветар и море слушају?