¹Stigoše na onu stranu mora, u kraj gerazenski.

¹И дођоше преко мора у околину гадаринску.

²Čim iziđe iz lađe, odmah mu iz grobnica pohiti u susret neki čovjek s nečistim duhom.

²И кад изиђе из лађе, одмах Га срете човек с духом нечистим,

³Obitavalište je imao u grobnicama. I nitko ga više nije mogao svezati ni lancima

³Који живљаше у гробовима и нико га не могаше свезати ни веригама;

⁴jer je već često bio i okovima i lancima svezan, ali je raskinuo okove i iskidao lance i nitko ga nije mogao ukrotiti.

⁴Јер је много пута био метнут у пута и у вериге, па је искидао вериге и пута изломио; и нико га не могаше укротити.

⁵Po cijele bi noći i dane u grobnicama i po brdima vikao i bio se kamenjem.

⁵И једнако дан и ноћ бављаше се у гробовима и у горама вичући и бијући се камењем.

⁶Kad izdaleka opazi Isusa, dotrči i pokloni mu se,

⁶А кад виде Исуса из далека, потече и поклони Му се.

⁷a onda u sav glas povika: "Što ti imaš sa mnom, Isuse, Sine Boga Svevišnjega? Zaklinjem te Bogom, ne muči me!"

⁷И повикавши гласно рече: Шта је Теби до мене, Исусе Сине Бога Вишњег? Заклињем Те Богом, не мучи ме.

⁸Jer Isus mu bijaše rekao: "Iziđi, duše nečisti, iz ovoga čovjeka!"

⁸Јер му говораше: Изађи, душе нечисти, из човека.

⁹Isus ga nato upita: "Kako ti je ime?" Kaže mu: "Legija mi je ime! Ima nas mnogo!"

⁹И питаше га: Како ти је име? И одговори Му: Легеон ми је име; јер нас је много.

¹⁰I uporno zaklinjaše Isusa da ih ne istjera iz onoga kraja.

¹⁰И молише Га веома да их не шаље из оне околине.

¹¹A ondje je pod brdom paslo veliko krdo svinja.

¹¹А онде по брегу пасло је велико крдо свиња.

¹²Zaklinjahu ga dakle: "Pošalji nas u ove svinje da u njih uđemo!"

¹²И молише Га сви ђаволи говорећи: Пошаљи нас у свиње да у њих уђемо.

¹³I on im dopusti. Tada iziđoše nečisti duhovi i uđoše u svinje. I krdo od oko dvije tisuće jurnu niz obronak u more i podavi se u moru.

¹³И допусти им Исус одмах. И изашавши духови нечисти уђоше у свиње; и навали крдо с брега у море; а беше их око две хиљаде: и потопише се у мору.

¹⁴Svinjari pobjegoše i razglasiše gradom i selima. A ljudi pođoše vidjeti što se dogodilo.

¹⁴А свињари побегоше, и јавише у граду и по селима. И изађоше људи да виде шта је било.

¹⁵Dođu Isusu. Ugledaju opsjednutoga: sjedio je obučen i zdrave pameti - on koji ih je imao legiju. I prestraše se.

¹⁵И дођоше к Исусу, и видеше беснога у коме је био легеон где седи обучен и паметан; и уплашише се.

¹⁶A očevici im razlagahu kako je to bilo s opsjednutim i ono o svinjama.

¹⁶А они што су видели казаше им шта би од беснога и од свиња.

¹⁷Tada ga stanu moliti da ode iz njihova kraja.

¹⁷И почеше Га молити да иде из њихових крајева.

¹⁸Kad je ulazio u lađu, onaj što bijaše opsjednut molio ga da bude uza nj.

¹⁸И кад уђе у лађу, мољаше Га онај што је био бесан да буде с Њим.

¹⁹No on mu ne dopusti, nego mu reče: "Pođi kući k svojima pa im javi što ti je učinio Gospodin, kako ti se smilovao."

¹⁹А Исус не даде му, већ му рече: Иди кући својој к својима и кажи им шта ти Господ учини, и како те помилова.

²⁰On ode i poče razglašavati po Dekapolu što mu učini Isus. I svi su se divili.

²⁰И оде и поче приповедати у Десет градова шта му учини Исус; и сви се дивљаху.

²¹Kad se Isus lađom ponovno prebacio prijeko, zgrnu se k njemu silan svijet.

²¹И кад пређе Исус у лађи опет на оне стране, скупи се народ многи око Њега; и беше крај мора.

²²Stajao je uz more. I dođe, gle, jedan od nadstojnika sinagoge, imenom Jair. Ugledavši ga, padne mu pred noge

²²И гле, дође један од старешина зборничких по имену Јаир; и видевши Га паде пред ноге Његове.

²³pa ga usrdno moljaše: "Kćerkica mi je na umoru! Dođi, stavi ruke na nju da ozdravi i ostane u životu!"

²³И мољаше Га врло говорећи: Кћи је моја на самрти; да дођеш и да метнеш на њу руке да оздрави и живи.

²⁴I pođe s njima. A za njim je išao silan svijet i pritiskao ga.

²⁴И пође с њим; и за Њим иђаше народа много и туркаху Га.

²⁵A neka je žena dvanaest godina bolovala od krvarenja,

²⁵И жена некаква која је дванаест година боловала од течења крви

²⁶mnogo pretrpjela od pustih liječnika, razdala sve svoje i ništa nije koristilo; štoviše, bivalo joj je sve gore.

²⁶И велику муку поднела од многих лекара, и потрошила све што је имала, и ништа јој нису помогли, него још горе начинили,

²⁷Čuvši za Isusa, priđe mu među mnoštvom odostraga i dotaknu se njegove haljine.

²⁷Кад је чула за Исуса, дође у народу састраг, и дотаче се хаљине Његове.

²⁸Mislila je: "Dotaknem li se samo njegovih haljina, bit ću spašena."

²⁸Јер говораше: Ако се само дотакнем хаљина Његових оздравићу.

²⁹I odmah prestane njezino krvarenje te osjeti u tijelu da je ozdravila od zla.

²⁹И одмах пресахну извор крви њене, и осети у телу да оздрави од болести.

³⁰Isus odmah u sebi osjeti da je iz njega izišla sila pa se okrenu usred mnoštva i reče: "Tko se to dotaknu mojih haljina?"

³⁰И одмах Исус осети у себи силу што изађе из Њега, и обазревши се на народ рече: Ко се то дотаче мојих хаљина?

³¹A učenici mu rekoše: "Ta vidiš kako te mnoštvo odasvud pritišće i još pitaš: 'Tko me se to dotaknu?'"

³¹И рекоше Му ученици Његови: Видиш народ где Те турка, па питаш: Ко се дотаче мене?

³²A on zaokruži pogledom da vidi onu koja to učini.

³²И Он се обазираше да види ону која то учини.

³³Žena, sva u strahu i trepetu, svjesna onoga što joj se dogodilo, pristupi i baci se preda nj pa mu kaza sve po istini.

³³А жена уплашивши се дрхташе, и знајући шта јој се догоди, дође и клече пред Њим, и каза Му сву истину.

³⁴On joj reče: "Kćeri, vjera te tvoja spasila! Pođi u miru i budi zdrava od svojega zla!"

³⁴А Он рече јој: Кћери! Вера твоја поможе ти; иди с миром, и буди здрава од болести своје.

³⁵Dok je Isus još govorio, eto nadstojnikovih s porukom. "Kći ti je umrla. Čemu dalje mučiti učitelja?"

³⁵Још Он говораше, а дођоше од старешине зборничког говорећи: Кћи твоја умре; што већ трудиш учитеља?

³⁶Isus je čuo taj razgovor, pa će nadstojniku: "Ne boj se! Samo vjeruj!"

³⁶А Исус одмах чувши реч што рекоше рече старешини: Не бој се, само веруј.

³⁷I ne dopusti da ga itko drugi prati osim Petra i Jakova i Ivana, brata Jakovljeva.

³⁷И не даде за собом ићи никоме осим Петра и Јакова и Јована брата Јаковљевог.

³⁸I dođu u kuću nadstojnikovu. Ugleda buku i one koji plakahu i naricahu u sav glas.

³⁸И дође у кућу старешине зборничког, и виде вреву и плач и јаук велики.

³⁹Uđe i kaže im: "Što bučite i plačete? Dijete nije umrlo, nego spava."

³⁹И ушавши рече им: Шта сте узаврели те плачете? Девојка није умрла, него спава.

⁴⁰A oni mu se podsmjehivahu. No on ih sve izbaci, uzme sa sobom djetetova oca i majku i svoje pratioce pa uđe onamo gdje bijaše dijete.

⁴⁰И подсмеваху Му се. А Он истеравши све узе оца девојчиног и матер и који беху с Њим, и уђе где лежаше девојка.

⁴¹Primi dijete za ruku govoreći: "Talita, kum!" što znači: "Djevojko! Zapovijedam ti, ustani!"

⁴¹И узевши девојку за руку рече јој: Талита куми, које значи: Девојко, теби говорим, устани.

⁴²I djevojka odmah usta i poče hodati. Bijaše joj dvanaest godina. I u tren ostadoše zapanjeni, u čudu veliku.

⁴²И одмах уста девојка и хођаше; а беше од дванаест година. И зачудише се чудом великим.

⁴³On im dobro poprijeti neka toga nitko ne dozna; i reče da djevojci dadnu jesti.

⁴³И запрети им врло да нико не дозна за то, и рече: Подајте јој нек једе.