1Isus im ponovno prozbori u prispodobama:
1И одговарајући Исус опет рече им у причама говорећи:
2"Kraljevstvo je nebesko kao kad neki kralj pripravi svadbu sinu svomu.
2Царство је небеско као човек цар који начини свадбу сину свом.
3Posla sluge da pozovu uzvanike na svadbu. No oni ne htjedoše doći.
3И посла слуге своје да зову званице на свадбу; и не хтеше доћи.
4Opet posla druge sluge govoreći: 'Recite uzvanicima: Evo, objed sam ugotovio. Junci su moji i tovljenici poklani i sve pripravljeno. Dođite na svadbu!'"
4Опет посла друге слуге говорећи: Кажите званицама: Ево сам обед свој уготовио, и јунци моји и храњеници поклани су, и све је готово; дођите на свадбу.
5"Ali oni ne mareći odoše - jedan na svoju njivu, drugi za svojom trgovinom.
5А они не маривши отидоше овај у поље своје, а овај к трговини својој.
6Ostali uhvate njegove sluge, zlostave ih i ubiju.
6А остали ухватише слуге његове, изружише их, и побише их.
7Nato se kralj razgnjevi, posla svoju vojsku i pogubi one ubojice, a grad im spali."
7А кад то чу цар онај, разгневи се и пославши војску своју погуби крвнике оне, и град њихов запали.
8"Tada kaže slugama: 'Svadba je, evo, pripravljena ali uzvanici ne bijahu dostojni.
8Тада рече слугама својим: Свадба је дакле готова, а званице не бише достојне.
9Pođite stoga na raskršća i koga god nađete, pozovite na svadbu!'"
9Идите дакле на раскршће и кога год нађете, дозовите на свадбу.
10"Sluge iziđoše na putove i sabraše sve koje nađoše - i zle i dobre. I svadbena se dvorana napuni gostiju.
10И изишавши слуге оне на раскршћа сабраше све које нађоше, зле и добре; и столови напунише се гостију.
11Kad kralj uđe pogledati goste, spazi ondje čovjeka koji ne bijaše odjeven u svadbeno ruho.
11Изашавши пак цар да види госте угледа онде човека необученог у свадбено рухо.
12Kaže mu: 'Prijatelju, kako si ovamo ušao bez svadbenoga ruha?' A on zanijemi.
12И рече му: Пријатељу! Како си дошао амо без свадбеног руха? А он оћуте.
13Tada kralj reče poslužiteljima: 'Svežite mu ruke i noge i bacite ga van u tamu, gdje će biti plač i škrgut zubi.'
13Тада рече цар слугама: Свежите му руке и ноге, па га узмите те баците у таму најкрајњу; онде ће бити плач и шкргут зуба.
14Doista, mnogo je zvanih, malo izabranih."
14Јер су многи звани, али је мало избраних.
15Tada farizeji odoše i održaše vijeće kako da Isusa uhvate u riječi.
15Тада отидоше фарисеји и начинише веће како би Га ухватили у речи.
16Pošalju k njemu svoje učenike s herodovcima da ga upitaju: "Učitelju! Znamo da si istinit te po istini putu Božjem učiš i ne mariš tko je tko jer nisi pristran.
16И послаше к Њему ученике своје с Иродовцима, те рекоше: Учитељу! Знамо да си истинит, и путу Божјем заиста учиш, и не мариш ни за кога, јер не гледаш ко је ко.
17Reci nam, dakle, što ti se čini: je li dopušteno dati porez caru ili nije?"
17Кажи нам дакле шта мислиш ти? Треба ли дати харач ћесару или не?
18Znajući njihovu opakost, reče Isus: "Zašto me iskušavate, licemjeri?
18Разумевши Исус лукавство њихово рече: Што ме кушате, лицемери?
19Pokažite mi porezni novac!" Pružiše mu denar.
19Покажите ми новац харачки. А они донесоше Му новац.
20On ih upita: "Čija je ovo slika i natpis?"
20И рече им: Чији је образ овај и натпис?
21Odgovore: "Carev." Kaže im: "Podajte dakle caru carevo, a Bogu Božje."
21И рекоше Му: Ћесарев. Тада рече им: Подајте дакле ћесарево ћесару, и Божје Богу.
22Čuvši to, zadive se pa ga ostave i odu.
22И чувши дивише се, и оставивши Га отидоше.
23Toga dana pristupiše k njemu saduceji, koji vele da nema uskrsnuća, i upitaše ga:
23Тај дан приступише к Њему садукеји који говоре да нема васкрсења, и упиташе Га
24"Učitelju, Mojsije reče: Umre li tko bez djece, neka se njegov brat oženi njegovom ženom te podigne porod bratu svomu.
24Говорећи: Учитељу! Мојсије рече: Ако ко умре без деце, да узме брат његов жену његову и да подигне семе брату свом.
25Bijaše tako u nas sedmero braće. Prvi se oženi i umrije bez poroda ostavivši ženu svom bratu.
25У нас беше седам браће; и први оженивши се умре, и не имавши порода остави жену своју брату свом.
26Tako i drugi i treći, sve do sedmoga.
26А тако и други, и трећи, све до седмог.
27A nakon svih umrije i žena.
27А после свих умре и жена.
28Kojemu će dakle od te sedmorice biti žena o uskrsnuću? Jer sva su je sedmorica imala."
28О васкрсењу дакле кога ће од седморице бити жена? Јер је за свима била.
29Odgovori im Isus: "U zabludi ste jer ne razumijete Pisama ni sile Božje.
29А Исус одговарајући рече им: Варате се, не знајући Писма ни силе Божје.
30Ta u uskrsnuću niti se žene niti udavaju, nego su kao anđeli na nebu.
30Јер о васкрсењу нити ће се женити ни удавати; него су као анђели Божји на небу.
31A što se tiče uskrsnuća mrtvih, zar niste čitali što vam reče Bog:
31А за васкрсење мртвих нисте ли читали шта вам је рекао Бог говорећи:
32Ja sam Bog Abrahamov, Bog Izakov i Bog Jakovljev? Nije on Bog mrtvih, nego živih!"
32Ја сам Бог Авраамов, и Бог Исаков, и Бог Јаковљев! Није Бог Бог мртвих, него живих.
33Čuvši to, mnoštvo osta zaneseno njegovim naukom.
33И чувши народ дивљаше се науци Његовој.
34A kad su farizeji čuli kako ušutka saduceje, okupiše se,
34А фарисеји чувши да посрами садукеје сабраше се заједно.
35a jedan od njih, zakonoznanac, da ga iskuša, upita:
35И упита један од њих законик кушајући Га и говорећи:
36"Učitelju, koja ja zapovijed najveća u Zakonu?"
36Учитељу! Која је заповест највећа у закону?
37A on mu reče: "Ljubi Gospodina Boga svojega svim srcem svojim, i svom dušom svojom, i svim umom svojim.
37А Исус рече му: Љуби Господа Бога свог свим срцем својим, и свом душом својом, и свом мисли својом.
38To je najveća i prva zapovijed.
38Ово је прва и највећа заповест.
39Druga, ovoj slična: Ljubi svoga bližnjega kao sebe samoga.
39А друга је као и ова: Љуби ближњег свог као самог себе.
40O tim dvjema zapovijedima visi sav Zakon i Proroci."
40О овима двема заповестима виси сав закон и пророци.
41Kad se farizeji skupiše, upita ih Isus:
41А кад се сабраше фарисеји, упита их Исус
42"Što mislite o Kristu? Čiji je on sin?" Kažu mu: "Davidov."
42Говорећи: Шта мислите за Христа, чији је син? Рекоше Му: Давидов.
43A on će njima: "Kako ga onda David u Duhu naziva Gospodinom, kad veli:
43Рече им: Како дакле Давид Њега духом назива Господом говорећи:
44Reče Gospod Gospodinu mojemu: 'Sjedi mi zdesna dok ne položim neprijatelje tvoje za podnožje nogama tvojim?'
44Рече Господ Господу мом: Седи мени с десне стране, док положим непријатеље Твоје подножје ногама Твојим?
45Ako ga dakle David naziva Gospodinom, kako mu je sin?"
45Кад дакле Давид назива Њега Господом, како му је син?
46I nitko mu nije mogao odgovoriti ni riječi, niti se od toga dana tko usudio upitati ga bilo što.
46И нико Му не могаше одговорити речи; нити смеде ко од тог дана да Га запита више.