1I ušavši u lađu, preplovi i dođe u svoj grad.
1И ушавши у лађу пређе и дође у свој град.
2Kad gle, doniješe mu uzetoga koji je ležao na nosiljci. Vidjevši njihovu vjeru, reče Isus uzetomu: "Hrabro, sinko, otpuštaju ti se grijesi!"
2И гле, донесоше Му узета који лежаше на одру. И видевши Исус веру њихову рече узетом: Не бој се, синко, опраштају ти се греси твоји.
3A gle, neki od pismoznanaca rekoše u sebi: "Ovaj huli!"
3И гле, неки од књижевника рекоше у себи: Овај хули на Бога.
4Prozrevši njihove misli, Isus reče: "Zašto snujete zlo u srcima?
4И видећи Исус помисли њихове рече: Зашто зло мислите у срцима својим?
5Ta što je lakše reći: 'Otpuštaju ti se grijesi' ili reći: 'Ustani i hodi'?
5Јер шта је лакше рећи: Опраштају ти се греси; или рећи: Устани и ходи?
6Ali da znate: vlastan je Sin Čovječji na zemlji otpuštati grijehe!" Tada reče uzetomu: "Ustani, uzmi nosiljku i pođi kući!"
6Али да знате да власт има Син човечији на земљи опраштати грехе (тада рече узетом): Устани, узми одар свој и иди дома.
7I on usta te ode kući.
7И уставши отиде дома.
8Kad mnoštvo to vidje, zaprepasti se i poda slavu Bogu koji takvu vlast dade ljudima.
8А људи видећи чудише се, и хвалише Бога, који је дао власт такву људима.
9Odlazeći odande, ugleda Isus čovjeka zvanog Matej gdje sjedi u carinarnici. I kaže mu: "Pođi za mnom!" On usta i pođe za njim.
9И одлазећи Исус оданде виде човека где седи на царини, по имену Матеја, и рече му: Хајде за мном. И уставши отиде за Њим.
10Dok je Isus bio u kući za stolom, gle, mnogi carinici i grešnici dođoše za stol s njime i njegovim učenicima.
10И кад јеђаше у кући, гле, многи цариници и грешници дођоше и јеђаху с Исусом и с ученицима Његовим.
11Vidjevši to, farizeji stanu govoriti: "Zašto vaš učitelj jede s carinicima i grešnicima?"
11И видевши то фарисеји говораху ученицима Његовим: Зашто с цариницима и грешницима учитељ ваш једе и пије?
12A on, čuvši to, reče: "Ne treba zdravima liječnika, nego bolesnima.
12А Исус чувши то рече им: Не требају здрави лекара него болесни.
13Hajdete i proučite što znači: Milosrđe mi je milo, a ne žrtva. Ta ne dođoh zvati pravednike, nego grešnike."
13Него идите и научите се шта значи: Милости хоћу, а не прилога. Јер ја нисам дошао да зовем праведнике но грешнике на покајање.
14Tada pristupe k njemu Ivanovi učenici govoreći: "Zašto mi i farizeji postimo, a učenici tvoji ne poste?"
14Тада приступише к Њему ученици Јованови говорећи: Зашто ми и фарисеји постимо много, а ученици твоји не посте?
15Nato im Isus reče: "Mogu li svatovi tugovati dok je s njima zaručnik? Doći će već dani kad će im se ugrabiti zaručnik, i tada će postiti!"
15А Исус рече им: Еда ли могу сватови плакати док је с њима женик? Него ће доћи време кад ће се отети од њих женик, и онда ће постити.
16"A nitko ne stavlja krpe od sirova sukna na staro odijelo, jer zakrpa vuče s odijela pa nastane još veća rupa."
16Јер нико не меће нову закрпу на стару хаљину; јер ће се закрпа одадрети од хаљине, и гора ће рупа бити.
17"I ne ulijeva se novo vino u stare mješine. Inače se mješine proderu, vino prolije, a mješine propadnu. Nego, novo se vino ulijeva u nove mješine pa se oboje sačuva."
17Нити се лије вино ново у мехове старе; иначе мехови продру се и вино се пролије, и мехови пропадну. Него се лије вино ново у мехове нове, и обоје се сачува.
18Dok im on to govoraše, gle, pristupi neki glavar, pokloni mu se do zemlje i reče: "Kći mi, evo, umrije, ali dođi, stavi ruku na nju, i oživjet će."
18Док Он тако говораше њима, гле, кнез некакав дође и клањаше Му се говорећи: Кћи моја сад умре; него дођи и метни на њу руку своју, и оживеће.
19Isus usta te s učenicima pođe za njim.
19И уставши Исус за њим пође и ученици Његови.
20I gle, neka žena koja bolovaše dvanaest godina od krvarenja priđe odostraga i dotaknu se skuta njegove haljine.
20И гле, жена која је дванаест година боловала од течења крви приступи састраг и дохвати Му се скута од хаљине Његове.
21Mislila je: "Dotaknem li se samo njegove haljine, spasit ću se."
21Јер говораше у себи: Само ако се дотакнем хаљине Његове, оздравићу.
22A Isus se okrenu i vidjevši je reče: "Hrabro, kćeri, vjera te tvoja spasila." I žena bi spašena od toga časa.
22А Исус обазревши се и видевши је рече: Не бој се, кћери; вера твоја помогла ти је. И оздрави жена од тог часа.
23I uđe Isus u kuću glavarovu. Ugleda svirače i bučno mnoštvo pa
23И дошавши Исус у дом кнежев и видевши свираче и људе забуњене
24reče: "Odstupite! Djevojka nije umrla, nego spava." Oni mu se podsmjehivahu.
24Рече им: Одступите, јер девојка није умрла, него спава. И подсмеваху Му се.
25A kad je svijet bio izbačen, uđe on, primi djevojku za ruku i ona bi uskrišena.
25А кад истера људе, уђе, и ухвати је за руку, и уста девојка.
26I razglasi se to po svem onom kraju.
26И отиде глас овај по свој земљи оној.
27Kad je Isus odlazio odande, pođu za njim dva slijepca vičući: "Smiluj nam se, Sine Davidov!"
27А кад је Исус одлазио оданде, за Њим иђаху два слепца вичући и говорећи: Помилуј нас, сине Давидов!
28A kad uđe u kuću, pristupe mu slijepci. Isus im kaže: "Vjerujete li da mogu to učiniti?" Kažu mu: "Da, Gospodine!"
28А кад дође у кућу, приступише к Њему слепци, и рече им Исус: Верујете ли да могу то учинити? А они Му рекоше: Да Господе.
29Tada se dotače njihovih očiju govoreći: "Neka vam bude po vašoj vjeri."
29Тада дохвати се очију њихових говорећи: По вери вашој нека вам буде.
30I otvoriše im se oči. A Isus im poprijeti: "Pazite da nitko ne dozna!"
30И отворише им се очи. И запрети им Исус говорећи: Гледајте да нико не дозна.
31Ali oni, izišavši, razniješe glas o njemu po svem onom kraju.
31А они изишавши разгласише Га по свој земљи оној.
32Tek što oni iziđoše, gle, doniješe mu njemaka opsjednuta.
32Кад они пак изиђоше, гле, доведоше к Њему човека немог и бесног.
33Pošto izagna đavla, progovori njemak. Mnoštvo se čudom čudilo i govorilo: "Nikada se takvo što ne vidje u Izraelu!"
33И пошто изгна ђавола, проговори неми. И дивљаше се народ говорећи: Никада се тога није видело у Израиљу.
34A farizeji govorahu: "Po poglavici đavolskome izgoni đavle."
34А фарисеји говораху: Помоћу кнеза ђаволског изгони ђаволе.
35I obilazio je Isus sve gradove i sela učeći po njihovim sinagogama, propovijedajući Evanđelje o Kraljevstvu i liječeći svaku bolest i svaku nemoć.
35И прохођаше Исус по свим градовима и селима учећи по зборницама њиховим и проповедајући јеванђеље о царству, и исцељујући сваку болест и сваку немоћ по људима.
36Vidjevši mnoštvo, sažali mu se nad njim jer bijahu izmučeni i ophrvani kao ovce bez pastira.
36А гледајући људе сажали Му се, јер беху сметени и расејани као овце без пастира.
37Tada reče svojim učenicima: "Žetve je mnogo, a radnika malo.
37Тада рече ученицима својим: Жетве је много, а посленика мало.
38Molite dakle gospodara žetve da pošalje radnike u žetvu svoju."
38Молите се, дакле, Господару од жетве да изведе посленике на жетву своју.