¹Rubenovci i Gadovci imađahu mnogo, vrlo mnogo blaga. Opaze, međutim, da je zemlja jazerska i zemlja gileadska pogodna za stočarstvo.

¹А синови Рувимови и синови Гадови имаху врло много стоке, и видеше земљу јазирску и земљу галадску да је добра за стоку.

²Zato Gadovci i Rubenovci dođu k Mojsiju, svećeniku Eleazaru i glavarima zajednice pa reknu:

²И дошавши синови Гадови и синови Рувимови рекоше Мојсију и Елеазару свештенику и кнезовима од збора говорећи:

³"Atarot, Dibon, Jazer, Nimra, Hešbon, Eleale, Sebam, Nebo i Beon -

³Атарот и Девон и Јазир и Намра и Есевон и Елеалија и Севама и Навав и Веан,

⁴kraj što ga Jahve osvoji pred izraelskom zajednicom - kraj je pogodan za stočarstvo; a sluge tvoje bave se stočarstvom.

⁴Та је земља, коју Господ покори збору израиљском, добра за стоку, а слуге твоје имају стоке.

⁵Ako smo stekli blagonaklonost u tvojim očima", nastave, "neka se ovaj kraj dade u posjed tvojim slugama. Ne šalji nas preko Jordana!"

⁵Ако смо, рекоше, нашли милост пред тобом, нека се та земља даде слугама твојим у наследство, немој нас водити преко Јордана.

⁶Mojsije odgovori Gadovcima i Rubenovcima: "Zar da vaša braća idu u rat, a vi da ostanete ovdje?

⁶А Мојсије рече синовима Гадовим и синовима Рувимовим: Браћа ће ваша ићи на војску, а ви хоћете овде да останете?

⁷Zašto odvraćate srca Izraelaca da ne prijeđu u zemlju koju im je Jahve predao?

⁷Зашто обарате срце синовима Израиљевим да не пређу у земљу коју им је дао Господ?

⁸Tako su učinili i vaši očevi kad sam ih poslao iz Kadeš Barnee da izvide zemlju.

⁸Тако су учинили оци ваши, кад их послах из Кадис-Варније да уходе земљу;

⁹Popeli su se do Eškola i razgledali zemlju, ali su onda ubili srčanost u Izraelcima da ne odu u zemlju koju im je Jahve dao.

⁹И отидоше до потока Есхола, и уходише земљу; и оборише срце синовима Израиљевим да не иду у земљу коју им даде Господ;

¹⁰Onog dana Jahve planu gnjevom. Zakle se i reče:

¹⁰И разгневи се онда Господ, и закле се говорећи:

¹¹'Ljudi što su izišli iz Egipta, kojima je dvadeset ili više godina, jer me nisu vjerno slijedili, nikad neće vidjeti zemlju što sam je pod zakletvom obećao Abrahamu, Izaku i Jakovu!'

¹¹Неће ти људи који изађоше из Мисира, од двадесет година и више, видети земље за коју се заклех Авраму, Исаку и Јакову, јер се не држаше мене сасвим,

¹²Jahvu su jedino vjerno slijedili Kenižanin Kaleb, sin Jefuneov, i sin Nunov Jošua.

¹²Осим Халева, сина Јефонијиног Кенезеја и Исуса сина Навиног, јер се сасвим држаше Господа.

¹³Jahve je gnjevom planuo na Izraelce pa ih je pustinjom povlačio četrdeset godina, sve dok ne pomrije sav naraštaj što je u očima Jahvinim zlo postupio.

¹³И разгневи се Господ на Израиља, и учини те се потуцаше по пустињи четрдесет година, докле не помре сав онај нараштај који чињаше зло пред Господом.

¹⁴A sad vi - grešni naraštaj - ustajete namjesto svojih očeva da još povećate srdžbu Jahvinu na Izraela.

¹⁴А ви сада изађосте на место отаца својих, род грешних људи, да умножавате жестину гнева Господњег на Израиља.

¹⁵Ako se od njega odvratite, on će još produžiti vaš boravak u pustinji; tako ćete upropastiti sav taj narod."

¹⁵Ако се одвратите од њега, Он ће га још оставити у пустињи, и тако ћете упропастити сав онај народ.

¹⁶Onda se oni primaknu k njemu i reknu: "Mi bismo ovdje podigli torove za svoje blago i gradove za svoju nejačad,

¹⁶А они приступише опет к њему, и рекоше му: Ми смо ради само торове начинити овде за стада своја и градове за децу своју.

¹⁷a sami ćemo pograbiti oružje i poći na čelu Izraelaca dok ih ne dovedemo na njihovo mjesto. Naša nejačad neka ostane - zbog stanovništva ove zemlje - u utvrđenim gradovima.

¹⁷А сами ћемо наоружани јуначки поћи пред синовима Израиљевим, докле их не одведемо на њихово место; а наша деца нека стоје у градовима тврдим ради становника те земље.

¹⁸Mi se svojim kućama nećemo vraćati sve dok svaki Izraelac ne zaposjedne svoju baštinu.

¹⁸Нећемо се вратити кућама својим докле синови Израиљеви не приме сваки своје наследство.

¹⁹S njima nećemo dijeliti svoje posjede s onu stranu Jordana niti dalje, jer će nas zapasti naša baština s ovu stranu, na istok od Jordana."

¹⁹Нити ћемо узети наследство с њима с оне стране Јордана ни даље, ако нам допадне наследство с ове стране Јордана према истоку.

²⁰Mojsije im reče: "Ako tako uradite, ako pođete pred Jahvom u boj;

²⁰Тада им рече Мојсије; ако ћете учинити тако и ићи под оружјем пред Господом на војску,

²¹ako vi svi naoružani prijeđete Jordan pred Jahvom dok on ne rastjera ispred sebe svoje neprijatelje:

²¹Ако сваки од вас под оружјем пређе преко Јордана пред Господом, докле не отера испред себе непријатеља својих,

²²tada, kad zemlja bude pokorena Jahvi, vi ćete se moći vratiti. Tako ćete biti oslobođeni odgovornosti prema Jahvi i prema Izraelu, a ova će zemlja postati pred Jahvom vaše vlasništvo.

²²И докле се не покори земља пред Господом, па се онда вратите и не згрешите Господу ни Израиљу, онда ће ова земља припасти вама у наследство пред Господом.

²³Ali ako tako ne uradite, sagriješit ćete protiv Jahve i znajte da će vas stići kazna za vaš grijeh.

²³Ако ли не учините тако, гле, згрешићете Господу, и знајте да ће вас грех ваш стићи.

²⁴Sazidajte, dakle, gradove za svoju nejačad i torove za svoju stoku, ali izvršite što ste obećali."

²⁴Градите себи градове за децу своју и торове за стоку своју; и шта је изашло из уста ваших, учините.

²⁵Gadovci i Rubenovci odgovore Mojsiju: "Tvoje će sluge učiniti kako gospodar naš nalaže.

²⁵И рекоше Мојсију синови Гадови и синови Рувимови говорећи: Слуге ће твоје учинити како господар наш заповеда.

²⁶Naša nejačad, naše žene, naša stoka i sve naše blago neka ostanu ondje u gileadskim gradovima,

²⁶Деца наша и жене наше, стада наша и сва стока наша овде ће остати у градовима галадским;

²⁷a tvoje sluge, svi koji su za boj sposobni, poći će pred Jahvom u boj, kako naš gospodar nalaže."

²⁷А слуге ће твоје прећи сваки наоружан, да се бије пред Господом, као што говори господар наш.

²⁸Tada za njih Mojsije izda nalog svećeniku Eleazaru, Nunovu sinu Jošui i glavarima obitelji izraelskih plemena.

²⁸Тада Мојсије заповеди за њих Елеазару свештенику и Исусу сину Навином и главарима од домова отачких међу синовима Израиљевим,

²⁹I reče im Mojsije: "Ako Gadovci i Rubenovci, svi oni koji nose oružje, s vama prijeđu Jordan da se bore pred Jahvom i zemlja bude pokorena vama, onda im dajte gileadsku zemlju u vlasništvo.

²⁹И рече им: Ако пређу синови Гадови и синови Рувимови с вама преко Јордана, сви оружани, да се бију пред Господом, и кад вам буде земља покорена, онда подајте њима земљу галадску у наследство.

³⁰Ali ako ne prijeđu naoružani s vama, neka dobiju baštinu među vama u zemlji kanaanskoj."

³⁰Ако ли не пређу с вама под оружјем, онда нека им буде наследство међу вама у земљи хананској.

³¹Nato odgovore Gadovci i Rubenovci: "Što je god Jahve rekao tvojim slugama, to ćemo učiniti.

³¹И одговорише синови Гадови и синови Рувимови говорећи: Како је Господ казао слугама твојим тако ћемо учинити.

³²Mi ćemo naoružani prijeći pred Jahvom u zemlju kanaansku, ali neka nam bude posjed naše baštine s ove strane Jordana."

³²Прећи ћемо под оружјем пред Господом у земљу хананску, а наше наследство да буде с ове стране Јордана.

³³I tako njima - Gadovcima, Rubenovcima i polovici plemena Manašea, sina Josipova - dadne kraljevstvo amorejskoga kralja Sihona i kraljevstvo bašanskoga kralja Oga, zemlju s gradovima u njihovim granicama, gradove okolne zemlje.

³³И даде Мојсије синовима Гадовим и синовима Рувимовим и половини племена Манасије сина Јосифовог царство Сиона, цара аморејског и царство Ога, цара васанског, земљу и градове по међама њеним, градове оне земље унаоколо.

³⁴Gadovci sagrade: Dibon, Atarot i Aroer,

³⁴И саградише синови Гадови Девон и Атарот и Ароир.

³⁵Atrot Šofan, Jazer, Jogbohu,

³⁵И Атрот-Софан и Јазир и Јогвеју,

³⁶Bet Nimru i Bet Haran, utvrđene gradove i torove za stada.

³⁶И Вет-Нимру и Вет-Аран, градове тврде, и торове за стоку.

³⁷Rubenovci sagrade: Hešbon, Eleale, Kirjatajim,

³⁷А синови Рувимови саградише Есевон и Елеалију и Киријатајим,

³⁸Nebo, Baal Meon - nazivi su izmijenjeni - i Šibmu. Oni prozovu svojim imenima gradove koje su oni podigli.

³⁸И Навон и Валмеон преденувши им имена, и Сивму; и надеше друга имена градовима које саградише.

³⁹Sinovi Makira, sina Manašeova, odu u Gilead, osvoje ga i protjeraju Amorejce koji bijahu ondje.

³⁹А синови Махира, сина Манасијиног отидоше у Галад, и узеше га, и изагнаше Амореје који беху онде.

⁴⁰Mojsije preda Gilead Manašeovu sinu Makiru, i on se u njemu nastani.

⁴⁰И Мојсије даде Галад Махиру сину Манасијином, који се онде насели.

⁴¹A Manašeov sin Jair ode te zauzme njihova sela pa ih prozva "Jairova sela".

⁴¹И Јаир, син Манасијин отиде и узе села њихова и прозва их села Јаирова.

⁴²Potom ode Nobah i zauzme Kenat i njegova područja te ga nazove svojim imenom "Nobah".

⁴²И Навав отиде и узе Кенат са селима његовим, и прозва га Навав по имену свом.