¹Ima li dakle u Kristu kakve utjehe, ima li kakva ljubazna bodrenja, ima li kakva zajedništva Duha, ima li kakva srca i samilosti,

¹Ако има дакле које поучење у Христу, или ако има која утеха љубави, ако има која заједница духа, ако има које срце жалостиво и милост,

²ispunite me radošću: složni budite, istu ljubav njegujte, jednodušni, jedne misli budite;

²Испуните моју радост, да једно мислите, једну љубав имате, једнодушни и једномислени:

³nikakvo suparništvo ni umišljenost, nego - u poniznosti jedni druge smatrajte višima od sebe;

³Ништа не чините успркос или за празну славу; него понизношћу чините један другог већег од себе.

⁴ne starajte se samo svaki za svoje, nego i za ono što se tiče drugih!

⁴Не гледајте сваки за своје, него и за других.

⁵Neka u vama bude isto mišljenje kao i u Kristu Isusu:

⁵Јер ово да се мисли међу вама шта је и у Христу Исусу,

⁶On, trajni lik Božji, nije se kao plijena držao svoje jednakosti s Bogom,

⁶Који, ако је и био у обличју Божијем, није се отимао да се упореди с Богом;

⁷nego sam sebe "oplijeni" uzevši lik sluge, postavši ljudima sličan; obličjem čovjeku nalik,

⁷Него је понизио сам себе узевши обличје слуге, поставши као и други људи и на очи нађе се као човек.

⁸ponizi sam sebe, poslušan do smrti, smrti na križu.

⁸Понизио сам себе поставши послушан до саме смрти, а смрти крстове.

⁹Zato Bog njega preuzvisi i darova mu ime, ime nad svakim imenom,

⁹Зато и Бог Њега повиси, и дарова Му име које је веће од сваког имена.

¹⁰da se na ime Isusovo prigne svako koljeno nebesnika, zemnika i podzemnika.

¹⁰Да се у име Исусово поклони свако колено оних који су на небу и на земљи и под земљом;

¹¹I svaki će jezik priznati: "Isus Krist jest Gospodin!" - na slavu Boga Oca.

¹¹И сваки језик да призна да је Господ Исус Христос на славу Бога Оца.

¹²Tako, ljubljeni moji, poslušni kako uvijek bijaste, ne samo kao ono za moje nazočnosti nego mnogo više sada, za moje nenazočnosti, sa strahom i trepetom radite oko svoga spasenja!

¹²Тако, љубазни моји, као што ме свагда слушасте, не само кад сам код вас, него и сад много већма кад нисам код вас, градите спасење своје са страхом и дрхтањем.

¹³Da, Bog u svojoj dobrohotnosti izvodi u vama i htjeti i djelovati.

¹³Јер је Бог што чини у вама да хоћете и учините као што Му је угодно.

¹⁴Sve činite bez mrmljanja i oklijevanja

¹⁴Све чините без вике и премишљања.

¹⁵da budete besprijekorni i čisti, djeca Božja neporočna posred poroda izopačena i lukava u kojem svijetlite kao svjetlila u svijetu

¹⁵Да будете прави и цели, деца Божја без мане усред рода неваљалог и поквареног, у коме светлите као видела на свету,

¹⁶držeći riječ Života meni na ponos za Dan Kristov, što nisam zaludu trčao niti se zaludu trudio.

¹⁶Придржавајући реч живота, на моју хвалу за дан Христов, да ми не буде узалуд трчање и труд.

¹⁷Naprotiv, ako se ja i izlijevam za žrtvu i bogoslužje, za vjeru vašu, radostan sam i radujem se sa svima vama.

¹⁷Но ако и жртвован будем на жртву и службу вере ваше, радујем се, и радујем се с вама свима.

¹⁸A tako i vi budite radosni i radujte se sa mnom.

¹⁸Тако и ви радујте се и будите са мном радосни.

¹⁹Nadam se u Gospodinu Isusu da ću vam uskoro poslati Timoteja da mi odlane kad saznam što je s vama.

¹⁹А надам се у Господа Исуса да ћу скоро послати к вама Тимотија, да се и ја развеселим разабравши како сте ви.

²⁰Nikoga doista nemam tako srodne duše tko bi se kao on svojski za vas pobrinuo

²⁰Јер ниједног немам једнаке мисли са собом који се управо брине за вас.

²¹jer svi traže svoje, a ne ono što je Isusa Krista.

²¹Јер сви траже шта је њихово, а не шта је Христа Исуса.

²²A prokušanost vam je njegova poznata: kao dijete s ocem služio je sa mnom evanđelju.

²²А његово поштење познајете, јер као дете оцу са мном је послужио у јеванђељу.

²³Njega se dakle nadam poslati tek što razvidim što je sa mnom.

²³Њега, дакле, надам се да ћу послати одмах како разберем шта је за мене.

²⁴A uvjeren sam u Gospodinu da ću i sam uskoro doći.

²⁴А надам се у Господу да ћу и сам скоро доћи к вама.

²⁵Smatrao sam potrebnim poslati k vama Epafrodita, brata, suradnika i suborca moga kojega ste poslali da mi poslužuje u potrebi.

²⁵Али нађох за потребно да пошаљем к вама брата Епафродита, свог помагача и другара у војевању, а вашег посланика и слугу моје потребе;

²⁶Jer je čeznuo za svima vama i bio zabrinut što ste saznali da je obolio.

²⁶Јер жељаше од срца вас све да види, и жаљаше што сте чули да је боловао.

²⁷I doista je gotovo na smrt bio obolio, ali Bog mu se smilovao, ne samo njemu nego i meni, da me ne zadesi žalost na žalost.

²⁷Јер беше болестан до смрти; но Бог помилова га, не само њега него и мене, да ми не дође жалост на жалост.

²⁸Brže ga dakle poslah da se, pošto ga vidite, opet obradujete, i ja da budem manje žalostan.

²⁸Зато га послах скорије, да се обрадујете кад га опет видите, и мени да олакша мало.

²⁹Primite ga dakle u Gospodinu sa svom radosti i poštujte takve

²⁹Примите га, дакле, у Господу са сваком радости, и такве поштујте;

³⁰jer se za djelo Kristovo smrti sasvim približio, životnoj se pogibli izložio da nadopuni ono u čemu me vi ne mogoste poslužiti.

³⁰Јер за дело Христово дође до саме смрти, не маривши за свој живот да накнади у служби мојој што вас немам.