1Ženska mudrost sagradi kuću, a ludost je rukama razgrađuje.
1Мудра жена зида кућу своју, а луда својим рукама раскопава.
2Tko živi s poštenjem, boji se Jahve, a tko ide stranputicom, prezire ga.
2Ко ходи право, боји се Господа; а ко је опак на својим путевима, презире Га.
3U luđakovim je ustima šiba za oholost njegovu, a mudre štite vlastite usne.
3У устима је безбожниковим прут охолости, а мудре чувају уста њихова.
4Gdje nema volova, prazne su jasle, a obilna je žetva od snage bikove.
4Где нема волова, чисте су јасле; а обилата је летина од силе воловске.
5Istinit svjedok ne laže, a krivi svjedok širi laž.
5Истинит сведок не лаже, а лажан сведок говори лаж.
6Podsmjevač traži mudrost i ne nalazi je, a razumni lako dolazi do znanja.
6Подсмевач тражи мудрост, и не находи је; а разумном је знање лако наћи.
7Idi od čovjeka bezumna jer nećeš upoznati usne što zbore znanje.
7Иди од човека безумног, јер нећеш чути паметне речи.
8Mudrost je pametna čovjeka u tom što pazi na svoj put, a bezumnička ludost prijevara je.
8Мудрост је паметног да пази на пут свој, а безумље је безумних превара.
9Luđacima je grijeh šala, a milost je Božja s poštenima.
9Безумнима је шала грех, а међу праведнима је добра воља.
10Srce poznaje svoj jad, i veselje njegovo ne može dijeliti nitko drugi.
10Срце свачије зна јад душе своје; и у весеље његово не меша се други.
11Dom opakih propast će, a šator će pravednika procvasti.
11Дом безбожнички раскопаће се, а колиба праведних цветаће.
12Neki se put učini čovjeku prav, a na koncu vodi k smrti.
12Неки се пут чини човеку прав, а крај му је пут к смрти.
13I u smijehu srce osjeća bol, a poslije veselja dolazi tuga.
13И од смеха боли срце, и весељу крај бива жалост.
14Otpadnik se siti svojim prestupcima, a dobar čovjek svojim radom.
14Путева својих наситиће се ко је изопаченог срца, али га се клони човек добар.
15Glupan vjeruje svakoj riječi, a pametan pazi na korak svoj.
15Луд верује свашта, а паметан пази на своје кораке.
16Mudar se boji i oda zla se uklanja, a bezuman se raspaljuje i bez straha je.
16Мудар се боји и уклања се од зла, а безуман навире и слободан је.
17Nagao čovjek čini ludosti, a razborit ih podnosi.
17Нагао човек чини безумље, а пакостан је човек мрзак.
18Glupaci baštine ludost, a mudre ovjenčava znanje.
18Луди наслеђује безумље, а разборити венчава се знањем.
19Zli padaju ničice pred dobrima i opaki pred vratima pravednikovim.
19Клањају се зли пред добрима и безбожни на вратима праведног.
20I svom prijatelju mrzak je siromah, a bogataš ima mnogo ljubitelja.
20Убоги је мрзак и пријатељу свом, а богати имају много пријатеља.
21Griješi tko prezire bližnjega svoga, a blago onomu tko je milostiv ubogima.
21Ко презире ближњег свог греши; а ко је милостив убогима, благо њему.
22Koji snuju zlo, ne hode li stranputicom, a zar nisu dobrota i vjernost s onima koji snuju dobro?
22Који смишљају зло, не лутају ли? А милост и вера биће онима који смишљају добро.
23U svakom trudu ima probitka, a pusto brbljanje samo je na siromaštvo.
23У сваком труду има добитка, а говор уснама само је сиромаштво.
24Mudrima je vijenac bogatstvo njihovo, a bezumnima kruna - njihova ludost.
24Мудрима је венац богатство њихово, а безумље безумних остаје безумље.
25Istinit svjedok izbavlja duše, a tko laži širi, taj je varalica.
25Истинит сведок избавља душе, а лажан говори превару.
26U strahu je Gospodnjem veliko pouzdanje i njegovim je sinovima utočište.
26У страху је Господњем јако поуздање, и синовима је уточиште.
27Strah Gospodnji izvor je života: on izbavlja od zamke smrti.
27Страх је Господњи извор животу да се човек сачува од пругала смртних.
28Mnoštvo je naroda ponos kralju, a bez puka knez propada.
28У мноштву је народа слава цару; а кад нестаје народа, пропаст је владаоцу.
29Tko se teško srdi, velike je razboritosti, a nabusit duhom pokazuje ludost.
29Ко је спор на гнев, велика је разума; а ко је нагао показује лудост.
30Mirno je srce život tijelu, a ljubomor je gnjilež u kostima.
30Живот је телу срце здраво, а завист је трулеж у костима.
31Tko tlači siromaha huli na stvoritelja, a časti ga tko je milostiv ubogomu.
31Ко чини криво убогоме, срамоти Створитеља његовог; а поштује Га ко је милостив сиромаху.
32Opaki propada zbog vlastite pakosti, a pravednik i u samoj smrti nalazi utočište.
32За зло своје повргнуће се безбожник, а праведник нада се и на самрти.
33U razumnu srcu mudrost počiva, a što je u bezumnome, to se i pokaže.
33Мудрост почива у срцу разумног човека, а шта је у безумнима познаје се.
34Pravednost uzvisuje narod, a grijeh je sramota pucima.
34Правда подиже народ, а грех је срамота народима.
35Kralju je mio razborit sluga, a na sramotna se srdi.
35Мио је цару разуман слуга, али на срамотног гневи се.