1Ne zavidi opakim ljudima niti želi da budeš s njima.
1Не завиди злим људима нити жели да си с њима.
2Jer im srce smišlja nasilje i usne govore o nedjelu.
2Јер о погибли мисли срце њихово и усне њихове говоре о муци.
3Mudrošću se zida kuća i razborom utvrđuje,
3Мудрошћу се зида кућа и разумом утврђује се.
4i po znanju se pune klijeti svakim blagom dragocjenim i ljupkim.
4И знањем се пуне клети сваког блага и драгоцена и мила.
5Bolji je mudar od jakoga i čovjek razuman od silne ljudine.
5Мудар је човек јак, и разуман је човек силан снагом.
6Jer s promišljanjem se ide u boj i pobjeda je u mnoštvu savjetnika.
6Јер мудрим саветом ратоваћеш, и избављење је у мноштву саветника.
7Previsoka je bezumnomu mudrost: zato na sudu ne otvara usta svojih!
7Високе су безумноме мудрости; неће отворити уста својих на вратима.
8Tko smišlja zlo zove se učitelj podmukli.
8Ко мисли зло чинити зваће се зликовац.
9Ludost samo grijeh snuje, i podrugljivac je mrzak ljudima.
9Мисао безумникова грех је, и подсмевач је гад људски.
10Kloneš li u dan bijede, bijedna je tvoja snaga.
10Ако клонеш у невољи, скратиће ти се сила.
11Izbavi one koje vode u smrt; i spasavaj one koji posrćući idu na stratište.
11Избављај похватане на смрт; и које хоће да погубе, немој се устегнути од њих.
12Ako kažeš: "Nismo za to znali", ne razumije li onaj koji ispituje srca? I ne znade li onaj koji ti čuva dušu? I ne plaća li on svakomu po njegovim djelima?
12Ако ли кажеш: Гле, нисмо знали за то; неће ли разумети Онај који испитује срца, и који чува душу твоју неће ли дознати и платити свакоме по делима његовим?
13Jedi med, sine moj, jer je dobar, i saće je slatko nepcu tvome.
13Сине мој, једи мед, јер је добар, и саће, јер је слатко грлу твом.
14Takva je, znaj, i mudrost tvojoj duši: ako je nađeš, našao si budućnost i nada tvoja neće propasti.
14Тако ће бити познање мудрости души твојој, кад је нађеш; и биће плата, и надање твоје неће се затрти.
15Ne postavljaj, opaki, zasjede stanu pravednikovu, ne čini nasilja boravištu njegovu;
15Безбожниче, не вребај око стана праведниковог, и не квари му почивање.
16jer padne li pravednik i sedam puta, on ustaje, a opaki propadaju u nesreći.
16Јер ако и седам пута падне праведник, опет устане, а безбожници пропадају у злу.
17Ne veseli se kad padne neprijatelj tvoj i ne kliči srcem kada on posrće,
17Кад падне непријатељ твој, немој се радовати, и кад пропадне, нека не игра срце твоје.
18da ne bi vidio Jahve i za zlo uzeo i obratio srdžbu svoju od njega.
18Јер би видео Господ и не би Му било мило, и обратио би гнев свој од њега на тебе.
19Nemoj se srditi zbog zločinaca, nemoj zavidjeti opakima,
19Немој се жестити ради неваљалаца, немој завидети безбожницима.
20jer zao čovjek nema budućnosti, svjetiljka opakih gasi se.
20Јер нема плате неваљалцу, жижак ће се безбожницима угасити.
21Boj se Jahve, sine moj, i kralja: i ne buni se ni protiv jednoga ni protiv drugoga.
21Бој се Господа, сине мој, и цара, и не мешај се с немирницима.
22Jer iznenada provaljuje nesreća njihova i tko zna kad će doći propast njihova.
22Јер ће се уједанпут подигнути погибао њихова, а ко зна пропаст која иде од обојице?
23I ovo je od mudraca: Ne valja biti pristran na sudu.
23И ово је за мудраце: Гледати ко је ко на суду није добро.
24Tko opakomu veli: "Pravedan si", proklinju ga narodi i kunu puci;
24Ко говори безбожнику: Праведан си, њега ће проклињати људи и мрзиће на њ народи.
25a oni koji ga ukore nalaze zadovoljstvo, i na njih dolazi blagoslov sreće.
25А који га карају, они ће бити мили, и доћи ће на њих благослов добрих.
26U usta ljubi tko odgovara pošteno.
26Ко говори речи истините, у уста љуби.
27Svrši svoj posao vani i uredi svoje polje, potom i kuću svoju zidaj.
27Уреди свој посао на пољу, и сврши своје на њиви, потом и кућу своју зидај.
28Ne svjedoči lažno na bližnjega svoga: zar ćeš varati usnama svojim?
28Не буди сведок на ближњег свог без разлога, и не варај уснама својим.
29Ne reci: "Kako je on meni učinio, tako ću i ja njemu; platit ću tom čovjeku po djelu njegovu!"
29Не говори: Како је он мени учинио тако ћу ја њему учинити; платићу овом човеку по делу његовом.
30Prolazio sam mimo polje nekog lijenčine i mimo vinograd nekog luđaka,
30Иђах мимо њиве човека лењог и мимо винограда човека безумног;
31i gle, sve bijaše zaraslo u koprive, i sve pokrio čkalj, i kamena ograda porušena.
31И гле, беше све зарасло у трње и све покрио чкаљ, и ограда им камена разваљена.
32Vidjeh to i pohranih u srcu, promotrih i uzeh pouku:
32И видевши узех на ум, и гледах и поучих се.
33"Još malo odspavaj, još malo odrijemaj, još malo podvij ruke za počinak,
33Док мало проспаваш, док мало продремљеш, док мало склопиш руке да починеш,
34i doći će tvoje siromaštvo kao skitač i oskudica kao oružanik!"
34У том ће доћи сиромаштво твоје као путник, и оскудица твоја као оружан човек.