1Sine moj, čuj moju mudrost, prigni uho mojoj razboritosti
1Сине мој, слушај мудрост моју, к разуму мом пригни ухо своје,
2da sačuvaš oprez, da ti usne zadrže znanje.
2Да се држиш разборитости, и усне твоје да хране знање.
3Jer s usana žene preljubnice kaplje med i nepce joj je glađe od ulja,
3Јер с усана туђе жене капље мед, и грло јој је мекше од уља;
4ali je ona naposljetku gorka kao pelin, oštra kao dvosjekli mač.
4Али јој је последак горак као пелен, оштар као мач с обе стране оштар.
5Njene noge silaze k smrti, a koraci vode u Podzemlje.
5Ноге јој силазе к смрти, до пакла допиру кораци њени.
6Ona ne pazi na put života, ne mari što su joj staze kolebljive.
6Да не би мерио пут животни, савијају се стазе њене да не знаш.
7Zato me sada poslušaj, sine, i ne odstupaj od riječi mojih usta.
7Зато, децо, послушајте мене, и не одступајте од речи уста мојих.
8Neka je put tvoj daleko od nje i ne približuj se vratima njezine kuće,
8Нека је далеко од ње пут твој, и не приближуј се к вратима куће њене,
9da drugima ne bi dao svoju slavu i okrutnima svoje godine;
9Да не би дао другима славе своје и година својих немилостивоме,
10da se ne bi tuđinci nasitili tvoga dobra i da tvoja zaslužba ne ode u tuđu kuću;
10Да се не би туђинци наситили твог блага и труд твој да не би био у туђој кући,
11da ne ridaš na koncu kad ti nestane tijela i puti
11И да не ридаш на послетку, кад се строши месо твоје и тело твоје,
12i da ne kažeš: "Oh, kako sam mrzio pouku i kako mi je srce preziralo ukor!
12И кажеш: Како мрзих на наставу, и како срце моје презира карање!
13I ne slušah glasa svojih učitelja, niti priklonih uho onima što me poučavahu.
13И не послушах глас учитеља својих, и не пригнух уха свог к онима који ме учаху!
14I umalo ne zapadoh u svako zlo, usred zbora i zajednice!"
14Умало не западох у свако зло усред збора и скупштине.
15Pij vodu iz svoje nakapnice i onu što teče iz tvoga studenca.
15Пиј воду из свог студенца и што тече из твог извора.
16Moraju li se tvoji izvori razlijevati i tvoji potoci teći ulicama?
16Нека се разливају твоји извори на поље, и потоци по улицама.
17Nego neka oni budu samo tvoji, a ne i tuđinaca koji su uza te.
17Имај их сам за се, а не туђин с тобом.
18Neka je blagoslovljen izvor tvoj i raduj se sa ženom svoje mladosti:
18Благословен да је извор твој, и весели се женом младости своје;
19neka ti je kao mila košuta i ljupka gazela, neka te grudi njene opajaju u svako doba, njezina ljubav zatravljuje bez prestanka!
19Нека ти је као кошута мила и као срна љупка; дојке њене нека те опијају у свако доба, у љубави њеној посрћи једнако.
20TÓa zašto bi se, sine moj, zanosio preljubnicom i grlio tuđinki njedra?
20А зашто би, сине, посртао за туђинком и голио недра туђој,
21Jer pred Jahvinim su očima čovjekovi putovi i on motri sve njegove staze.
21Кад су пред очима Господу путеви свачији, и мери све стазе његове?
22Opakoga će uhvatiti njegova zloća i sapet će ga užad njegovih grijeha.
22Безбожника ће ухватити његова безакоња, и у ужа греха својих заплешће се;
23Umrijet će jer nema pouke, propast će zbog svoje goleme gluposti.
23Умреће без наставе, и од мноштва лудости своје лутаће.