1Blagoslivljaj Jahvu, dušo moja, Jahve, Bože moj, silno si velik! Odjeven veličanstvom i ljepotom,
1Благосиљај, душо моја, Господа! Господе, Боже мој, велик си веома, обукао си се у величанство и красоту.
2svjetlošću ogrnut kao plaštem! Nebo si razapeo kao šator,
2Обукао си светлост као хаљину, разапео небо као шатор;
3na vodama sagradio dvorove svoje. Od oblaka praviš kola svoja, na krilima vjetrova putuješ.
3Водом си покрио дворове своје, облаке начинио си да су Ти кола, идеш на крилима ветреним.
4Vjetrove uzimaš za glasnike, a žarki oganj za slugu svojega.
4Чиниш ветрове да су Ти анђели, пламен огњени да су Ти слуге.
5Zemlju si stavio na stupove njene: neće se poljuljati u vijeke vjekova,
5Утврдио си земљу на темељима њеним, да се не помести на век века.
6pokrio si je vodama bezdanim k'o haljinom, iznad bregova stajahu vode;
6Безданом као хаљином оденуо си је; на горама стоје воде.
7na tvoju se prijetnju povukoše, od tvoje grmljavine zadrhtaše.
7Од претње Твоје беже, од громовног гласа Твог теку.
8Bregovi se digoše, doline spustiše na mjesto koje si im odredio.
8Излазе на горе и силазе у долине, на место које си им утврдио.
9Odredio si granicu koju ne smiju prijeći, da opet ne pokriju zemlju.
9Поставио си међу, преко које не прелазе, и не враћају се да покрију земљу.
10Izvore svraćaš u potoke što žubore među brdima.
10Извео си изворе по долинама, између гора теку воде.
11Oni poje sve živine poljske, divlji magarci žeđ gase u njima.
11Напајају све звери пољске; дивљи магарци гасе жеђ своју.
12Uz njih se gnijezde ptice nebeske i pjevaju među granama.
12На њима птице небеске живе; кроз гране разлеже се глас њихов.
13Ti natapaš bregove iz dvorova svojih, zemlja se nasićuje plodom tvojih ruku.
13Напајаш горе с висина својих, плодовима дела Твојих сити се земља.
14Ti daješ te niče trava za stoku i bilje na korist čovjeku da izvede kruh iz zemlje
14Дајеш те расте трава стоци, и зелен на корист човеку, да би извадио хлеб из земље.
15i vino što razvedruje srce čovječje; da uljem lice osvježi i da kruh okrijepi srce čovjeku.
15И вино весели срце човеку, и лице се светли од уља, и хлеб срце човеку крепи.
16Stabla se Jahvina napajaju hranom, cedri libanonski koje on zasadi.
16Сите се дрвета Божија, кедри ливански, које си посадио.
17Ondje se ptice gnijezde, u čempresu dom je rodin.
17На њима птице вију гнезда; станак је родин на јелама.
18Visoki bregovi daju kozorogu a pećine jazavcu sklonište.
18Горе високе дивокозама, камен је уточиште зечевима.
19Ti si stvorio mjesec da označuje vremena i sunce znade kada ima zaći.
19Створио си месец да показује времена, сунце познаје запад свој.
20Kad razastreš tmine i noć se spusti, tad se šuljaju u njoj životinje šumske.
20Стереш таму, и бива ноћ, по којој излази све зверје шумско;
21Lavići riču za plijenom i od Boga hranu traže.
21Лавови ричу за пленом, и траже од Бога хране себи.
22Kad sunce ograne, nestaju i liježu na ležaje.
22Сунце гране, и они се сакривају и лежу у ложе своје.
23Tad čovjek izlazi na dnevni posao i na rad do večeri.
23Излази човек на посао свој, и на рад свој до вечера.
24Kako su brojna tvoja djela, o Jahve! Sve si to mudro učinio: puna je zemlja stvorenja tvojih.
24Како је много дела Твојих, Господе! Све си премудро створио; пуна је земља блага Твог.
25Eno mora, velika i široka, u njemu vrve gmazovi bez broja, životinje male i velike.
25Гле, море велико и широко, ту гмижу без броја, животиња мала и велика;
26Onud prolaze nemani, Levijatan kojeg stvori da se igra u njemu.
26Ту лађе плове, крокодил, ког си створио да се игра по њему.
27I sva ova bića željno čekaju da ih nahraniš na vrijeme.
27Све Тебе чека, да им дајеш пићу на време.
28Daješ li im, tada sabiru: otvaraš li ruku, nasite se dobrima.
28Дајеш им, примају; отвориш руку своју, сите се добра.
29Sakriješ li lice svoje, tad se rastuže; ako dah im oduzmeš, ugibaju i opet se u prah vraćaju.
29Одвратиш лице своје, жалосте се; узмеш им дух, гину, и у прах свој враћају се.
30Pošalješ li dah svoj, opet nastaju, i tako obnavljaš lice zemlje.
30Пошаљеш дух свој, постају, и понављаш лице земљи.
31Neka dovijeka traje slava Jahvina: nek' se raduje Jahve u djelima svojim!
31Слава Господу увек; нек се весели Господ за дела своја!
32On pogleda zemlju i ona se potrese, dotakne bregove, oni se zadime.
32Он погледа на земљу, и она се тресе; дотакне се гора, и диме се.
33Pjevat ću Jahvi dokle god živim, svirat ću Bogu svome dokle god me bude.
33Певаћу Господу за живота свог; хвалићу Бога свог док сам год.
34Bilo mu milo pjevanje moje! Ja ću se radovati u Jahvi.
34Нека Му буде мила беседа моја! Веселићу се о Господу.
35Nek' zločinci sa zemlje nestanu i bezbožnika nek' više ne bude! Blagoslivljaj Jahvu, dušo moja! Aleluja!
35Нека нестане грешника са земље, и безбожника нека не буде више! Благосиљај, душо моја, Господа! Алилуја!