1Hvalite Jahvu jer je dobar, jer je dovijeka ljubav njegova!
1Хвалите Господа, јер је добар; јер је довека милост Његова.
2Tako nek' reknu svi otkupljenici koje Jahve otkupi iz ruke dušmanske
2Тако нека кажу које је избавио Господ, које је избавио из руке непријатељеве,
3i koje skupi iz svih zemalja, s istoka i sa zapada, sa sjevera i s juga.
3Скупио их из земаља, од истока и запада, од севера и мора.
4Lutahu pustinjom, u samoći pustoj, puta ne nalazeć' do naseljena grada.
4Луташе по пустињи где се не живи, пута граду насељеном не находише;
5Gladni su bili, žeđu izmoreni, duša je klonula u njima.
5Беху гладни и жедни, и душа њихова изнемагаше у њима;
6Tada zavapiše Jahvi u svojoj tjeskobi, i on ih istrže iz svih nevolja.
6Али завикаше ка Господу у тузи својој; и избави их из невоље њихове.
7Pravim ih putem pÓovede da stignu ka gradu naseljenu.
7И изведе их на прав пут, који иде у град насељени.
8Neka hvale Jahvu za dobrotu njegovu, za čudesa njegova sinovima ljudskim!
8Нека хвале Господа за милост Његову, и за чудеса Његова ради синова људских!
9Jer gladnu dušu on nasiti, dušu izgladnjelu on napuni dobrima.
9Јер сити душу ташту, и душу гладну пуни добра.
10U mraku sjeđahu i u tmini, sputani bijedom i gvožđima,
10Седеше у тами и у сену смртном, оковани у тугу и у гвожђе;
11jer su prkosili besjedama Božjim i prezreli naum Svevišnjega.
11Јер не слушаше речи Божијих, и не марише за вољу Вишњег.
12Srce im stoga skrši patnjama: posrtahu, a ne bješe nikog da im pomogne.
12Он поништи срце њихово страдањем; спотакоше се, и не беше кога да помогне.
13Tada zavapiše Jahvi u svojoj tjeskobi i on ih istrže iz svih nevolja.
13Али завикаше ка Господу у тузи својој, и избави их из невоље њихове;
14Izvede ih iz tmina i mraka, raskide okove njihove.
14Изведе их из таме и сена смртног, и раскиде окове њихове.
15Neka hvale Jahvu za dobrotu njegovu, za čudesa njegova sinovima ljudskim!
15Нека хвале Господа за милост Његову, и за чудеса Његова ради синова људских!
16Jer razbi vrata mjedena i gvozdene polomi zasune.
16Јер разби врата бронзана, и преворнице гвоздене сломи.
17Zbog svojih bezakonja bolovahu oni, ispaštajuć' svoje opačine:
17Безумници страдаше за неваљале путеве своје, и за неправде своје.
18svako se jelo gadilo duši njihovoj, do vrata smrti oni dođoše.
18Свако се јело гадило души њиховој, и дођоше до врата смртних.
19Tada zavapiše Jahvi u svojoj tjeskobi i on ih istrže iz svih nevolja.
19Али завикаше ка Господу у тузи својој, и избави их из невоље њихове.
20Riječ svoju posla da ih ozdravi i život im spasi od jame grobne.
20Посла реч своју и исцели их, и избави их из гроба њиховог.
21Neka hvale Jahvu za dobrotu njegovu, za čudesa njegova sinovima ljudskim!
21Нека хвале Господа за милост Његову, и за чудеса Његова ради синова људских!
22Nek' prinose žrtve zahvalnice i kličući nek' djela njegova kazuju!
22И нека принесу жртву за хвалу, и казују дела Његова у песмама!
23Oni koji lađama zaploviše morem da po vodama silnim trguju:
23Који плове по мору на корабљима, и раде на великим водама,
24oni vidješe djela Jahvina, čudesa njegova na pučini.
24Они су видели дела Господња, и чудеса Његова у дубини.
25On reče i olujni se vjetar uzvitla što u visinu diže valove mora.
25Каже, и диже се силан ветар, и устају вали на њему,
26Do neba se dizahu, u bezdan se spuštahu, u nevolji duša im ginula.
26Дижу се до небеса и спуштају до бездана: душа се њихова у невољи разлива;
27Teturahu i posrtahu kao pijani, sva ih je mudrost izdala.
27Посрћу и љуљају се као пијани; све мудрости њихове нестаје.
28Tada zavapiše Jahvi u svojoj tjeskobi i on ih istrže iz svih nevolja.
28Али завикаше ка Господу у тузи својој, и изведе их из невоље њихове.
29Smiri oluju u tih povjetarac, valovi morski umukoše.
29Он обраћа ветар у тишину, и вали њихови умукну.
30Obradovaše se tišini, u željenu luku on ih povede.
30Веселе се кад се стишају, и води их у пристаниште које желе.
31Neka hvale Jahvu za dobrotu njegovu, za čudesa njegova sinovima ljudskim!
31Нека хвале Господа за милост Његову, и за чудеса Његова ради синова људских!
32Neka ga uzvisuju u narodnom zboru, neka ga hvale u vijeću staraca!
32Нека Га узвишују на сабору народном, на скупштини старешинској славе Га!
33On pretvori rijeke u pustinju, a izvore vodene u žednu zemlju;
33Он претвара реке у пустињу, и изворе водене у сухоту,
34plodonosnu zemlju u slanu pustaru zbog zloće žitelja njezinih.
34Родну земљу у слану пустару за неваљалство оних који живе на њој.
35On obrati pustinju u jezero, a zemlju suhu u vodene izvore
35Он претвара пустињу у језера, и суву земљу у изворе водене,
36i naseli ondje izgladnjele te podigoše grad gdje će živjeti.
36И насељава онамо гладне. Они зидају градове за живљење;
37Zasijaše njive, posadiše vinograde što im doniješe obilnu ljetinu.
37Сеју поља, саде винограде и сабирају летину.
38I on ih blagoslovi te se namnožiše silno i stada im se ne smanjiše.
38Благосиља их и множе се јако, и стоке им не умањује.
39Prorijeđeni bjehu i prezreni pod teretom patnja i nevolja.
39Пре их беше мало, падаху од зла и невоље, што их стизаше.
40Onaj što izlijeva prezir na knezove pusti ih da po bespuću pustom lutaju.
40Он сипа срамоту на кнезове, и оставља их да лутају по пустињи где нема путева.
41Iz nevolje pÓodiže ubogog i obitelji k'o stada ÓumnožÄi.
41Он извлачи убогога из невоље, и племена множи као стадо.
42Videć' to, čestiti neka se raduju, a zloća neka sebi usta začepi!
42Добри виде и радују се, а свако неваљалство затискује уста своја.
43Tko je mudar nek' o svemu tom razmišlja i nek' uvidi dobrotu Jahvinu!
43Ко је мудар, нека запамти ово, и нека познају милости Господње.