Croatian

Serbian: Cyrillic

Psalms

141

1Psalam. Davidov. Prizivljem te, Jahve, k meni pohitaj! Slušaj glas moj kojim tebi vapijem!
1Господе, вичем к Теби, похитај к мени, чуј глас мољења мог, кад вичем к Теби.
2Nek' mi se uzdigne molitva kao kad pred lice tvoje, podizanje mojih ruku nek' bude k'o prinos večernji!
2Нек изађе молитва моја као кад пред лице Твоје, дизање руку мојих као принос, вечерњи.
3Na usta mi, Jahve, stražu postavi i stražare na vrata usana mojih!
3Постави, Господе, стражу код језика мог, чувај врата уста мојих.
4Ne daj da mi se srce zlu prikloni, da bezbožno počinim djela opaka; i u društvu zlotvora da ne blagujem poslastica njihovih!
4Не дај срцу мом да застрани на зле помисли, да чини дела безбожна с људима који поступају неправедно; и да не окусим сладости њихове.
5Nek' me samo udari pravednik, ljubav je što me kara, al' ulje grešničko neće mi glavu pomazat'; zloći njihovoj oprijet ću se uvijek svojom molitvom.
5Нека ме бије праведник, то је милост; нека ме кара, то је уље за главу моју; глава моја неће одбацити, ако ће и више; него је молитва моја против злоће њихове.
6Kad strovale niz hridinu suce njihove, razumjet će kako blage bjehu riječi moje.
6Расуше се по каменим врлетима судије њихове, и чуше речи моје како су благе.
7Kao kad orač ore i para zemlju, tako će im se na rubu Podzemlja kosti rasuti.
7Као кад ко сече и теше, тако се разлетеше кости наше до чељусти паклених.
8U te su, Jahve, uprte oči moje, k tebi se utječem, ne daj da mi duša propadne!
8Али су к Теби, Господе, Господе, управљене очи моје, у Тебе се уздам, немој одбацити душу моју.
9Čuvaj me od stupice koju postaviše meni, od zamki zločinaca!
9Сачувај ме од замке, коју ми метнуше, од лукавства оних, који чине безакоње.
10Nek' u vlastite zamke upadnu zlotvori, a ja neka im umaknem!
10Пашће у мреже своје безбожници, а ја ћу један проћи.