1Aleluja! Hvalite Jahvu jer je dobar, pjevajte Bogu našem jer je sladak; svake hvale on je dostojan!
1Хвалите Господа, јер је слатко певати Бога нашег, јер Благоме приликује хвала.
2Jahve gradi Jeruzalem, sabire raspršene Izraelce.
2Господ зида Јерусалим, сабира расејане синове Израиљеве;
3On liječi one koji su srca skršena i povija rane njihove.
3Исцељује оне који су скрушеног срца, и лечи туге њихове;
4On određuje broj zvijezda, svaku njezinim imenom naziva.
4Избраја мноштво звезда, и све их зове именом.
5Velik je naš Gospodin i svesilan, nema mjere mudrosti njegovoj.
5Велик је Господ наш и велика је крепост Његова, и разуму Његовом нема мере.
6Jahve pridiže ponizne, zlotvore do zemlje snizuje.
6Прихвата смерне Господ, а безбожне понижава до земље.
7Pjevajte Jahvi pjesmu zahvalnu, svirajte na citari Bogu našem!
7Редом певајте Господу хвалу, ударајте Богу нашем у гусле.
8Oblacima on prekriva nebesa i zemlji kišu sprema; daje da po bregovima raste trava i bilje na službu čovjeku.
8Он застире небо облацима, спрема земљи дажд, чини те расте на горама трава;
9On stoci hranu daje i mladim gavranima kada grakću.
9Даје стоци пићу њену, и вранићима, који вичу к Њему.
10Za konjsku snagu on ne mari nit' mu se mile bedra čovječja.
10Не мари за силу коњску, нити су Му мили краци човечији.
11Mili su Jahvi oni koji se njega boje, koji se uzdaju u dobrotu njegovu.
11Мили су Господу они који Га се боје, који се уздају у милост Његову.
12Slavi Jahvu, Jeruzaleme, hvali Boga svoga, Sione!
12Слави, Јерусалиме, Господа; хвали Бога свог, Сионе!
13On učvrsti zasune vrata tvojih, blagoslovi u tebi tvoje sinove.
13Јер Он утврђује преворнице врата твојих, благосиља синове твоје у теби.
14On dade mir granicama tvojim, pšenicom te hrani najboljom.
14Ограђује међе твоје миром, насићава те једре пшенице.
15Besjedu svoju šalje na zemlju, brzo trči riječ njegova.
15Шаље говор свој на земљу, брзо тече реч Његова.
16Kao vunu snijeg razbacuje, prosipa mraz poput pepela.
16Даје снег као вуну, сипа иње као пепео.
17On sipa grÓad kao zalogaje, voda mrzne od njegove studeni.
17Баца град свој као залогаје, пред мразом Његовим ко ће остати?
18Riječ svoju pošalje i vode se tope; dunu vjetrom i vode otječu.
18Пошаље реч своју, и све се раскрави; дуне духом својим, и потеку воде.
19Riječ svoju on objavi Jakovu, odluke svoje i zakone Izraelu.
19Он је јавио реч своју Јакову, наредбе и судове своје Израиљу.
20Ne učini tako nijednom narodu: nijednom naredbe svoje ne objavi! Aleluja!
20Ово није учинио ни једном другом народу, и судова Његових они не знају. Алилуја!