1Molitva. Davidova. Počuj, Jahve pravedni, i vapaj mi poslušaj, usliši molitvu iz usta iskrenih!
1Услиши, Господе, правду, чуј глас мој, прими у уши молитву моју не из уста лажљивих.
2Od tebe nek' mi dođe presuda, tvoje oči vide što je pravo.
2Од лица Твог нека изађе суд мој, очи Твоје нека погледају на правицу.
3Istraži mi srce, pohodi noću, ognjem me iskušaj, al' u meni nećeš nać' bezakonja. Ne zgriješiše usta moja
3Испитај срце моје, обиђи ноћу; у огњу ме окушај, и нећеш наћи неправде моје.
4kao što griješe ljudi: po riječima usta tvojih čuvah putove Zakona.
4Уста се моја не дохватају дела људских; ради речи уста Твојих држим се путева оштрих.
5Korak mi čvrsto prionu za tvoje staze, ne zasta mi noga na putima tvojim.
5Утврди стопе моје на стазама својим да не залазе кораци моји.
6Zazivam te, Bože, ti ćeš me uslišit': prikloni mi uho i čuj riječi moje.
6Тебе призивам, јер ћеш ме услишити Боже! Пригни к мени ухо своје, и чуј речи моје.
7Proslavi na meni dobrotu svoju, ti koji od dušmana izbavljaš one što se utječu desnici tvojoj.
7Покажи дивну милост своју, који избављаш оне који се у Те уздају од оних који се противе десници Твојој.
8Čuvaj me k'o zjenicu oka, sakrij me u sjenu krila svojih
8Чувај ме као зеницу ока: сеном крила својих заклони ме
9od zlotvora što na me nasrću. Dušmani me bijesni opkoljuju,
9Од безбожника који ме нападају, од непријатеља душе моје, који су ме опколили.
10bešćutno srce zatvaraju i ustima zbore naduto,
10Срце своје затворише; устима својим говоре охоло.
11Koraci njini sad me okružuju, smjeraju da me na zemlju obore;
11Изагнавши ме опет су око мене; очи су своје упрли да ме оборе на земљу.
12slični lavu dok se, zinuv, na plijen obara i laviću što vreba u potaji.
12Они су као лав који хоће да растрже, и као лавић који седи у потаји.
13Ustani, Jahve, presretni ga i obori, od grešnika mi život mačem spasi,
13Устани, Господе, претеци их, обори их. Одбрани душу моју мачем својим од безбожника,
14a rukom od ljudi, Gospodine: od ljudi kojih je dio ovaj život, kojima želudac puniš dobrima; kojih su sinovi siti, a djeci daju što im pretekne.
14Руком својом, Господе, од људи ових, од људи овог света, којима је део овај живот, којима си трбух напунио свог богатства, да ће им и синови бити сити и остатак оставити својој деци.
15A ja ću u pravdi gledati lice tvoje, i jednom kad se probudim, sit ću ga se nagledati.
15А ја ћу у правди гледати лице Твоје; кад се пробудим, бићу сит од прилике Твоје.