1Učitelju zbora. Od Jahvina sluge Davida koji Jahvi ispjeva ovu pjesmu u onaj dan kad ga Jahve oslobodi iz ruku neprijatelja
1Љубићу Те, Господе, крепости моја,
2Ljubim te, Jahve, kreposti moja!
2Господе, Граде мој, Заклоне мој, који се оборити не може, Избавитељу мој, Боже мој, Камена горо, на којој се не бојим зла, Штите мој, Роже спасења мог, Уточиште моје!
3Jahve, hridino moja, utvrdo moja spase moj; Bože moj, pećino moja kojoj se utječem, štite moj, snago spasenja moga, tvrđavo moja!
3Призивам Господа, коме се клањати ваља, и опраштам се непријатеља својих.
4Zazvat ću Jahvu, hvale predostojna, i od dušmana bit ću izbavljen.
4Обузеше ме смртне болести, и потоци неваљалих људи уплашише ме.
5Valovi smrti okružiše mene, prestraviše me bujice pogubne.
5Опколише ме болести паклене, стегоше ме замке смртне.
6Užad Podzemlja sputiše me, smrtonosne zamke padoše na me:
6У својој тескоби призвах Господа, и к Богу свом повиках; Он чу из двора свог глас мој, и вика моја дође Му до ушију.
7u nevolji zazvah Jahvu i Bogu svome zavapih. Iz svog Hrama zov mi začu, i vapaj moj mu do ušiju doprije.
7Затресе се и поколеба се земља, задрмаше се и померише из темеља горе, јер се Он разљути.
8I zemlja se potrese i uzdrhta, uzdrmaše se temelji gora, pokrenuše se, jer On gnjevom planu.
8Подиже се дим од гнева Његовог, из уста Његових огањ, који прождире и живо угљевље одскакаше од Њега.
9Iz nosnica mu dim se diže, iz usta mu oganj liznu, ugljevlje živo od njega plamsa.
9Сави небеса и сиђе. Мрак беше под ногама Његовим.
10On nagnu nebesa i siđe, pod nogama oblaci mu mračni.
10Седе на херувима и подиже се, и полете на крилима ветреним.
11Na keruba stade i poletje; na krilima vjetra zaplovi.
11Од мрака начини себи кров, сеницу око себе, од мрачних вода, облака ваздушних.
12Ogrnu se mrakom kao koprenom, prekri se tamnim vodama i oblacima tmastim,
12Од севања пред Њим кроз облаке Његове удари град и живо угљевље.
13od blijeska pred licem njegovim užga se ugljevlje plameno.
13Загрме на небесима Господ, и Вишњи пусти глас свој, град и живо угљевље.
14Jahve s neba zagrmje, Svevišnjega glas se ori.
14Пусти стреле своје, и разметну их; силу муња, и расу их.
15Odape strijele i dušmane rasu, izbaci munje i na zemlju ih obori.
15И показаше се извори водени, и открише се темељи васиљени од претње Твоје, Господе, од дихања духа гнева Твог.
16Morska se dna pokazaše, i temelji svijeta postaše goli od strašne prijetnje Jahvine, od olujna daha gnjeva njegova.
16Тада пружи с висине руку, ухвати ме, извуче ме из воде велике.
17On pruži s neba ruku i mene prihvati, iz silnih voda on me izbavi.
17Избави ме од непријатеља мог силног и од мојих ненавидника, кад беху јачи од мене.
18Od protivnika moćnog mene oslobodi, od dušmana mojih jačih od mene.
18Усташе на ме у дан невоље моје, али ми Господ би потпора.
19Navališe na me u dan zlosretni, ali me Jahve zaštiti,
19Изведе ме на пространо место, и избави ме, јер сам Му мио.
20na polje prostrano izvede me, spasi me jer sam mu mio.
20Даде ми Господ по правди мојој, и за чистоту руку мојих дарива ме.
21Po pravednosti mojoj Jahve mi uzvrati, po čistoći ruku mojih on me nagradi,
21Јер се држах путева Господњих, и не одметнух се Бога свог,
22jer čuvah putove Jahvine, od Boga se svoga ne udaljih.
22Него су сви закони Његови преда мном, и заповести Његове не уклањам од себе.
23Odredbe njegove sve su mi pred očima, zapovijedi njegove nisam odbacio,
23Бих Му веран, и чувах се од безакоња свог.
24do srži odan njemu sam bio, čuvam se grijeha svakoga.
24Даде ми Господ по правди мојој, по чистоти руку мојих пред очима Његовим.
25Jahve mi po pravdi mojoj vrati, čistoću ruku mojih vidje.
25Са светима поступаш свето, с човеком верним верно,
26S prijateljem ti si prijatelj, poštenu poštenjem uzvraćaš.
26С чистим чисто, а с неваљалим насупрот њему.
27S čovjekom čistim ti si čist, a lukavca izigravaš,
27Јер Ти помажеш људима невољним, а очи поносите понижаваш.
28jer narodu poniženu spasenje donosiš, a ponižavaš oči ohole.
28Ти распаљујеш видело моје; Господ мој просветљује таму моју.
29Jahve, ti moju svjetiljku užižeš, Bože, tminu moju obasjavaš:
29С Тобом разбијам војску, и с Богом својим скачем преко зида.
30s tobom udaram na čete dušmanske, s Bogom svojim preskačem zidine.
30Пут је Господњи веран, реч Господња чиста. Он је штит свима који се у Њ уздају.
31Savršeni su puti Gospodnji, i riječ je Božja ognjem kušana. On, samo on, štit je svima koji se k njemu utječu.
31Јер ко је Бог осим Господа, и ко је одбрана осим Бога нашег?
32Jer tko je Bog osim Jahve? Tko li je hridina osim Boga našega?
32Овај Бог опасује ме снагом, и чини ми веран пут.
33Taj Bog me snagom opasuje, stere mi put besprijekoran,
33Даје ми ноге као у јелена, и на висине ставља ме.
34noge mi dade brze k'o u košute i postavi me na visine čvrste,
34Учи руке моје боју, и мишице моје чини да су лук од бронзе.
35ruke mi za borbu uvježba i mišice da luk mjedeni napinju.
35Ти ми дајеш штит спасења свог; десница Твоја држи ме, и милост Твоја чини ме велика.
36Daješ mi štit svoj koji spasava, tvoja me desnica drži, tvoja me brižljivost uzvisi.
36Ти шириш корак мој, те се не спотичу ноге моје.
37Pouzdanje daješ mom koraku, i noge mi više ne posrću.
37Терам непријатеље своје и стижем их, и не враћам се док их не истребим.
38Pognah svoje dušmane i dostigoh, i ne vratih se dok ih ne uništih.
38Обарам их, и не могу устати, падају под ноге моје.
39Obaram ih, ne mogu se dići, padaju, pod nogama mi leže.
39Јер ме Ти опасујеш снагом за бој, и који устану на ме, обараш их преда мном.
40Ti me opasa snagom za borbu, a protivnike moje meni podloži.
40Непријатеља мојих плећи Ти ми обраћаш, и потирем ненавиднике своје.
41Ti dušmane moje u bijeg natjera, i rasprših one koji su me mrzili.
41Они вичу, али немају помагача, ка Господу, али их Он не слуша.
42Vapiju u pomoć - nikog da pomogne; vapiju Jahvi - ne odaziva se.
42Расипам их као прах по ветру, као блато по улицама газим их.
43Smrvih ih kao prah na vjetru, zgazih ih k'o blato na putu.
43Ти ме избављаш од буне народне, постављаш ме да сам глава туђим племенима; народ ког не познавах, служи ми.
44Ti me izbavi od bune u mom narodu, postavi me glavarom pogana, puk koji ne poznavah služi mi.
44По самом чувењу слушају ме, туђини покорни су ми.
45Svaki moj šapat pokorno on sluša, sinovi tuđinci meni laskaju;
45Туђини бледе, дрхћу у градовима својим.
46sinovi tuđinski gube srčanost, izlaze dršćuć' iz svojih utvrda.
46Жив је Господ, и да је благословен бранич мој! Да се узвиси Бог спасења мог,
47Živio Jahve! Blagoslovljena hridina moja! Neka se uzvisi Bog, spasenje moje!
47Бог, који ми даје освету, и покорава ми народе,
48Bog koji mi daje osvetu i narode meni pokorava.
48Који ме избавља од непријатеља, подиже ме над оне који устају на ме и од човека жестоког избавља ме!
49Od dušmana me mojih izbavljaš i nad protivnike me moje izdižeš, ti mene od čovjeka silnika spasavaš.
49Тога ради хвалим Те, Господе, пред народима, и певам имену Твом,
50Zato te slavim, Jahve, među pucima i psalam pjevam tvome Imenu:
50Који славно избављаш цара свог, и чиниш милост помазанику свом Давиду и наслеђу његовом довека.
51umnožio si pobjede kralju svojemu, pomazaniku svome milost si iskazao, Davidu i potomstvu njegovu navijeke.