1Davidov. Optuži, Jahve, tužitelje moje i napadni one koji mene napadaju!
1Господе! Буди супарник супарницима мојим; удри оне који ударају на ме.
2Stavi oklop, uzmi štit svoj i ustani meni u pomoć!
2Узми оружје и штит, и дигни се мени у помоћ.
3Zavitlaj kopljem i presretni progonitelje moje, reci mojoj duši: "Ja sam tvoje spasenje."
3Потегни копље, и пресеци пут онима који ме гоне, реци души мојој: Ја сам спасење твоје.
4Nek' se smetu i postide koji život moj traže, nek' uzmaknu i nek' se posrame koji mi propast snuju!
4Нека се постиде и посраме који траже душу моју; нека се одбију натраг и постиде који ми зло хоће.
5Nek' budu k'o pljeva na vjetru kad ih Anđeo Jahvin potjera!
5Нека буду као прах пред ветром, и анђео Господњи нека их прогони.
6Mračni i skliski bili im putovi kad ih Anđeo Jahvin bude gonio!
6Нека буде пут њихов таман и клизав, и анђео Господњи нека их тера.
7Bez razloga napeše mi mrežu, bez razloga grob duši mojoj iskopaše.
7Јер низашта застреше мрежом јаму за мене, низашта ископаше јаму души мојој.
8Propast će ih stići iznenada, u mrežu koju napeše sami će se uhvatiti, past će u jamu što je iskopaše!
8Нека дође на њега погибао ненадна, и мрежа коју је наместио нека улови њега, нека он у њу падне на погибао.
9A moja će duše klicati u Jahvi, radovat će se u spasenju njegovu.
9А душа ће се моја радовати о Господу, и веселиће се за помоћ Његову.
10Sve će kosti moje govoriti: Tko je, Jahve, poput tebe koji ubogog spasavaš od silnika, jadnika i siromaha od pljačkaša?
10Све ће кости моје рећи: Господе! Ко је као Ти, који избављаш страдалца од оног који му досађује, и ништега и убогога од оног који га упропашћује?
11Ustadoše svjedoci opaki: pitaju me za ono što ne znam.
11Усташе на ме лажни сведоци; шта не знам, за оно ме питају.
12Vraćaju mi zlo za dobro, duša moja zapada u osamu.
12Плаћају ми зло за добро, и сиротовање души мојој.
13U bolesti njihovoj nosio sam kostrijet, dušu svoju postom morio, i molitva mi se u krilo vraćala.
13Ја се у болести њиховој облачих у врећу, мучих постом душу своју, и молитва се моја враћаше у прсима мојим.
14Kao za prijateljem, za bratom - obilažah tužan; od žalosti se pogurih kao onaj što za majkom žali.
14Као пријатељ, као брат поступах; бејах сетан и с обореном главом као онај који за матером жали.
15A sada kad posrnuh ja, oni se raduju, skupiše se protiv mene da udare iznenada, i bez prestanka oni me razdiru.
15А они се радују кад се ја спотакнем, и купе се, купе се на ме, задају ране, не знам зашто, чупају и не престају.
16Ruglom na ruglo iskušavaju me i zubima škripaju na mene.
16С неваљалим и подругљивим беспосличарима шкргућу на ме зубима својим.
17O Jahve, dokle ćeš gledati? Istrgni mi dušu nasrtajima njihovim, otmi lavovima jedino dobro moje!
17Господе! Хоћеш ли дуго гледати? Отми душу моју од нападања њиховог, од ових лавова јединицу моју.
18Zahvalit ću ti u velikom zboru, slavit ću te među pukom brojnim.
18Признаћу Те у сабору великом, усред многог народа хвалићу Те.
19Nek' se ne raduju nada mnom dušmani nepravedni, nek' ne namiguju očima oni koji me nizašto mrze!
19Да ми се не би светили који ми злобе неправедно, и намигивали очима који мрзе на ме низашта.
20Jer oni ne misle o miru, već spletke snuju protiv mirnih u zemlji.
20Јер они не говоре о миру, него на мирне на земљи измишљају лажне ствари.
21Razvaljuju svoja usta na me i govore: "Ha, ha, vidjesmo očima svojim!"
21Разваљују на ме уста своја, и говоре: Добро! Добро! Види око наше.
22Ti sve vidiš, o Jahve! Nemoj šutjeti! Gospode, od mene se ne udaljuj!
22Видиш, Господе! Немој ћутати; Господе! Немој одступити од мене.
23Preni se, ustani da me obraniš, Bože moj, Gospode, vodi parnicu moju!
23Пробуди се, устани на суд мој, Боже мој и Господе, и на парницу моју.
24Po svojoj me pravdi sudi, Jahve, Bože moj, nek' se ne raduju nada mnom!
24Суди ми по правди својој, Господе, Боже мој, да ми се не свете.
25Nek' ne misle u srcu: "Ispunila nam se želja!" Nek' ne reknu: "Progutali smo ga!"
25Не дај да говоре у срцу свом: Добро! То смо хтели! Не дај да говоре: Прождресмо га.
26Nek' se postide i posrame svi zajedno koji se nesreći mojoj raduju! Nek' se odjenu stidom i sramotom oni koji se podižu na me!
26Нек се постиде и посраме сви који се радују злу мом, нек се обуку у стид и у срам који се размећу нада мном.
27Nek' radosno kliču kojima je pravo moje na srcu i nek' svagda govore: "Velik je Jahve! Milo mu je spasenje sluge njegova!"
27Нека се радују и веселе који ми желе правду, и говоре једнако: Велик Господ, који жели мира слузи свом!
28A moj će jezik kazivati pravdu tvoju i hvalu tebi navijeke.
28И мој ће језик казивати правду Твоју, и хвалу Теби сваки дан.