1Psalam. Davidov. Za spomen.
1Господе! Немој ме карати у гневу свом, нити ме наказити у јарости својој.
2Jahve, u srdžbi svojoj nemoj ne karati, i nemoj me kazniti u svojemu gnjevu.
2Јер стреле Твоје устрелише ме, и рука ме Твоја тишти.
3Strijele se tvoje u me zabodoše, ruka me tvoja teško pritisnu:
3Нема здравог места на телу мом од гнева Твог; нема мира у костима мојим од греха мог.
4na tijelu mi ništa zdravo nema zbog gnjeva tvog, od grijeha mojih mira mi nema kostima.
4Јер безакоња моја изађоше врх главе моје, као тешко бреме отежаше ми.
5Zloće moje glavu su mi nadišle, kao preteško breme tište me.
5Усмрдеше се и загнојише се ране моје од безумља мог.
6Rane moje zaudaraju i gnjiju zbog bezumnosti moje.
6Згрчио сам се и погурио веома, сав дан идем сетан;
7Pogurih se sav i zgrčih, povazdan lutam žalostan.
7Јер сам изнутра пун огња, и нема здравог места на телу мом.
8Moji bokovi puni su ognjice, na tijelu mi ništa zdravo nema.
8Изнемогох и веома ослабих, ричем од трзања срца свог.
9Iscrpljen sam i satrven posve, stenjem od jecanja srca svojega.
9Господе! Пред Тобом су све жеље моје, и уздисање моје није од Тебе сакривено.
10O Gospode, sve su mi želje pred tobom, i vapaji moji nisu ti skriveni.
10Срце моје јако куца, остави ме снага моја, и вид очију мојих, ни њега ми нема.
11Srce mi udara silno, snaga me ostavlja i svjetlost vida očinjeg gasi se.
11Другови моји и пријатељи моји видећи ране моје одступише, далеко стоје ближњи моји.
12Prijatelji i drugovi od rana mojih uzmakoše, i moji najbliži stoje daleko.
12Који траже душу моју намештају замку, и који су ми злу ради, говоре о погибли и по сав дан мисле о превари.
13Namještaju mi zamke oni koji mi život vrebaju, koji mi žele nesreću, propašću mi prijete i uvijek smišljaju prijevare.
13А ја као глув не чујем и као нем који не отвара уста своја.
14A ja sam kao gluh i ništa ne čujem i, kao nijem, usta ne otvaram.
14Ја сам као човек који не чује или нема у устима својим правдања.
15Postadoh k'o čovjek koji ne čuje i koji u ustima nema odgovora.
15Јер Тебе, Господе, чекам, Ти одговарај за мене, Господе, Боже мој!
16Jer u tebe se, o Jahve, uzdam, ti ćeš me uslišati, Jahve, Bože moj!
16Јер рекох: Да ми се не свете, и да се не размећу нада мном, кад се спотакне нога моја.
17Rekoh: "Nek' se ne raduju nada mnom; kad mi noga posrne, nek' se ne uzdižu nada mnom!"
17Јер сам готов пасти, и туга је моја свагда са мном.
18Jer umalo ne propadoh, i moja je bol svagda preda mnom.
18Признајем кривицу своју, и тужим ради греха свог.
19Bezakonje svoje ja priznajem i pun sam žalosti zbog grijeha svojega.
19Непријатељи моји живе, јаки су, и сила их има што ме ненавиде на правди.
20A koji su bez razloga protiv mene, moćni su, i mnogi su koji me mrze nepravedno.
20Који ми враћају зло за добро, непријатељи су ми зато што сам пристао за добрим.
21Za dobro zlom mi uzvraćaju, protive mi se što tražim dobro.
21Немој ме оставити, Господе, Боже мој! Немој се удаљити од мене.
22O Jahve, ne ostavljaj me! Bože moj, ne udaljuj se od mene!
22Похитај у помоћ мени, Господе, Спаситељу мој!
23Požuri se meni u pomoć, Gospode, spase moj!