1Zborovođi. Sinova Korahovih. Poučna pjesma.
1Боже, својим ушима слушасмо, оци нам наши приповедаше дело које си учинио у њихово време, у старо време.
2Bože, ušima svojim slušasmo, očevi nam pripovijedahu naši, o djelu koje si izveo u danima njihovim - u danima davnim.
2Руком својом изгнао си народе, а њих посадио; искоренио си племена, а њих намножио.
3Rukom si svojom izagnao pogane, a njih posadio, iskorijenio narode, a njih raširio.
3Јер не задобише земље својим мачем, нити им мишица њихова поможе, него Твоја десница и Твоја мишица, и светлост лица Твог, јер Ти беху омилели.
4Mačem svojim oni zemlju ne zauzeše niti im mišica njihova donese pobjedu, već desnica tvoja i tvoja mišica i lice tvoje milosno jer si ih ljubio.
4Боже, царе мој, Ти си онај исти, пошљи помоћ Јакову!
5Ti, o moj Kralju i Bože moj, ti si dao pobjede Jakovu.
5С Тобом ћемо избости непријатеље своје, и с именом Твојим изгазићемо оне који устају на нас.
6Po tebi dušmane svoje odbismo, u tvome imenu zgazismo one koji se na nas digoše.
6Јер се не уздам у лук свој, нити ће ми мач мој помоћи.
7U svoj se luk nisam pouzdavao, nit' me mač moj spasavao.
7Него ћеш нас Ти избавити од непријатеља наших, и ненавиднике наше посрамићеш.
8Nego ti, ti si nas spasio od dušmana, ti si postidio one koji nas mrze.
8Богом ћемо се хвалити сваки дан, и име Твоје славићемо довека.
9Dičili smo se Bogom u svako doba i tvoje ime slavili svagda.
9Али сад си нас повргао и посрамио, и не идеш с војском нашом.
10A sad si nas odbacio i posramio nas i više ne izlaziš, Bože, sa četama našim.
10Обраћаш нас те бежимо испред непријатеља, и непријатељи нас наши харају.
11Pustio si da pred dušmanima uzmaknemo, i opljačkaše nas mrzitelji naši.
11Дао си нас као овце да нас једу, и по народима расејао си нас.
12Dao si nas k'o ovce na klanje i rasuo nas među neznabošce.
12У бесцење си продао народ свој, и ниси му подигао цене.
13U bescjenje si puk svoj prodao i obogatio se nisi prodajom.
13Дао си нас на подсмех суседима нашим, да нам се ругају и срамоте нас који живе око нас.
14Učinio si nas ruglom susjedima našim, na podsmijeh i igračku onima oko nas.
14Начинио си од нас причу у народа, гледајући нас машу главом туђинци.
15Na porugu smo neznabošcima, narodi kimaju glavom nad nama.
15Сваки је дан срамота моја преда мном, и стид је попао лице моје.
16Svagda mi je sramota moja pred očima i stid mi lice pokriva
16Од речи подсмевачевих и ругачевих, и од погледа непријатељевих и осветљивчевих.
17zbog pogrdne graje podrugljivaca, zbog osvetljiva dušmanina.
17Све ово снађе нас; али не заборависмо Тебе, нити преступисмо завет Твој.
18Sve nas to snađe iako te nismo zaboravili niti povrijedili Saveza tvoga,
18Не одступи натраг срце наше, и стопе наше не зађоше с пута Твог.
19niti nam se srce odmetnulo od tebe, niti nam je noga s tvoje skrenula staze,
19Кад си нас био у земљи змајевској, и покривао нас сеном смртним,
20kad si nas smrvio u boravištu šakalskom i smrtnim nas zavio mrakom.
20Онда да бејасмо заборавили име Бога свог и подигли руке своје к Богу туђем,
21Da smo i zaboravili ime Boga našega, da smo ruke k tuđem bogu podigli:
21Не би ли Бог изнашао то? Јер Он зна тајне у срцу.
22zar Bog toga ne bi saznao? TÓa on poznaje tajne srdaca!
22А убијају нас за Тебе сваки дан; с нама поступају као с овцама кланицама.
23Ali zbog tebe ubijaju nas dan za danom, i mi smo im k'o ovce za klanje.
23Устани, што спаваш, Господе! Пробуди се, немој одбацити засвагда.
24Preni se! Što spavaš, Gospode? Probudi se! Ne odbacuj nas dovijeka!
24Зашто кријеш лице своје? Заборављаш невољу и муку нашу?
25Zašto lice svoje sakrivaš, zaboravljaš bijedu i nevolju našu?
25Душа наша паде у прах, тело је наше бачено на земљу.
26Jer duša nam se u prah raspala, trbuh nam se uza zemlju prilijepio.
26Устани, помоћи наша, и избави нас ради милости своје.
27Ustani, u pomoć nam priteci, izbavi nas radi ljubavi svoje!