1Psalam. Asafov. Bog nad bogovima, Jahve, govori i zove zemlju od izlaza sunčeva do zalaza.
1Бог над боговима, Господ, говори и дозива земљу од истока сунчаног до запада.
2Sa Siona predivnog Bog zablista:
2Са Сиона, који је врх красоте, јавља се Бог.
3Bog naš dolazi i ne šuti. Pred njim ide oganj što proždire, oko njega silna bjesni oluja.
3Иде Бог наш, и не ћути; пред Њим је огањ који прождире, око Њега је бура велика.
4On zove nebesa odozgo i zemlju da sudi narodu svojemu:
4Дозива небо одозго и земљу, да суди народу свом:
5"Saberite mi sve pobožnike koji žrtvom Savez sa mnom sklopiše!"
5"Скупите ми свеце моје, који су учинили са мном завет на жртви."
6Nebesa objavljuju pravednost njegovu: on je Bog sudac!
6(И небеса огласише правду Његову, јер је тај судија Бог.)
7"Slušaj, narode moj, ja ću govoriti, o Izraele, svjedočit ću protiv tebe: ja, Bog - Bog tvoj!
7Слушај, народе мој, шта ћу ти казати, Израиљу, шта ћу ти јавити. Ја сам Бог, Бог твој.
8Ne korim te zbog žrtava tvojih - paljenice su tvoje svagda preda mnom.
8Нећу те за жртве твоје карати; твоје жртве паљенице свагда су преда мном.
9Neću od doma tvog' uzet junca, ni jaraca iz tvojih torova:
9Не треба ми узимати телета из дома твог, ни јарића из торова твојих.
10tÓa moje su sve životinje šumske, tisuće zvjeradi u gorama mojim.
10Јер је моје све горско зверје, и стока по планинама на хиљаде.
11Znam sve ptice nebeske, moje je sve što se miče u poljima.
11Знам све птице по горама, и красота пољска преда мном је.
12Kad bih ogladnio, ne bih ti rekao, jer moja je zemlja i sve što je ispunja.
12Да огладним, не бих теби рекао, јер је моја васиљена и све што је у њој.
13Zar da ja jedem meso bikova ili da pijem krv jaraca?
13Зар ја једем месо волујско, или крв јарећу пијем?
14Prinesi Bogu žrtvu zahvalnu, ispuni Višnjemu zavjete svoje!
14Принеси Богу хвалу на жртву, и извршуј Вишњему завете своје.
15I zazovi me u dan tjeskobe: oslobodit ću te, a ti ćeš me slaviti."
15Призови ме у невољи својој, избавићу те, и ти ме прослави.
16A grešniku Bog progovara: "Što tumačiš naredbe moje, što mećeš u usta Savez moj?
16А безбожнику рече Бог: Зашто казујеш уредбе моје и носиш завет мој у устима својим?
17Ti, komu stega ne prija, te riječi moje iza leđa bacaš?
17А сам мрзиш на науку, и речи моје бацаш за леђа.
18Kad tata vidiš, s njime se bratimiš i družiš se s preljubnicima.
18Кад видиш лупежа, пристајеш с њим, и с прељубочинцима имаш део.
19Svoja si usta predao pakosti, a jezik ti plete prijevare.
19Уста си своја пустио да говоре зло, и језик твој плете преваре.
20U društvu na brata govoriš i kaljaš sina matere svoje.
20Седиш и говориш на брата свог, сина матере своје опадаш.
21Sve si to činio, a ja da šutim? Zar misliš da sam ja tebi sličan? Pokarat ću te i stavit ću ti sve to pred oči."
21Ти си то чинио, ја ћутах, а ти помисли да сам ја као ти. Обличићу те, метнућу ти пред очи грехе твоје.
22Shvatite ovo svi vi koji Boga zaboraviste, da vas ne pograbim i nitko vas spasiti neće.
22Разумејте ово који заборављате Бога! Иначе ћу зграбити, па неће нико избавити.
23Pravo me štuje onaj koji prinosi žrtvu zahvalnu: i onomu koji hodi stazama pravim - njemu ću pokazati spasenje svoje.
23Онај мене поштује који приноси хвалу на жртву и који је путем на опазу. Ја ћу му показати спасење Божије.