1Zborovođi. Psalam. Davidov. Kad je k Davidu došao prorok Natan poslije njegova grijeha
1Смилуј се на ме, Боже, по милости својој, и по великој доброти својој очисти безакоње моје.
2Smiluj mi se, Bože, po milosrđu svome, po velikom smilovanju izbriši moje bezakonje!
2Опери ме добро од безакоња мог, и од греха мог очисти ме.
3Operi me svega od moje krivice, od grijeha me mojeg očisti!
3Јер ја знам преступе своје, и грех је мој једнако преда мном.
4Bezakonje svoje priznajem, grijeh je moj svagda preda mnom.
4Самоме Теби згреших, и на Твоје очи зло учиних, а Ти си праведан у речима својим и чист у суду свом.
5Tebi, samom tebi ja sam zgriješio i učinio što je zlo pred tobom: pravedan ćeš biti kad progovoriš, bez prijekora kada presudiš.
5Гле, у безакоњу родих се, и у греху затрудне мати моја мном.
6Evo, grešan sam već rođen, u grijehu me zače majka moja.
6Гле, истину љубиш у срцу, и изнутра јављаш ми мудрост.
7Evo, ti ljubiš srce iskreno, u dubini duše učiš me mudrosti.
7Покропи ме исопом, и очистићу се; умиј ме, и бићу бељи од снега.
8Poškropi me izopom da se očistim, operi me, i bit ću bjelji od snijega!
8Дај ми да слушам радост и весеље, да се прену кости које си потро.
9Objavi mi radost i veselje, nek' se obraduju kosti satrvene!
9Одврати лице своје од греха мојих, и сва безакоња моја очисти.
10Odvrati lice od grijeha mojih, izbriši svu moju krivicu!
10Учини ми, Боже, чисто срце, и дух прав понови у мени.
11Čisto srce stvori mi, Bože, i duh postojan obnovi u meni!
11Немој ме одвргнути од лица свог, и Светог Духа свог немој узети од мене.
12Ne odbaci me od lica svojega i svoga svetog duha ne uzmi od mene!
12Врати ми радост спасења свог, и дух владалачки нека ме поткрепи.
13Vrati mi radost svoga spasenja i učvrsti me duhom spremnim!
13Научићу безаконике путевима Твојим, и грешници к Теби ће се обратити.
14Učit ću bezakonike tvojim stazama, i grešnici tebi će se obraćati.
14Избави ме од крви, Боже, Боже, Спаситељу мој, и језик ће мој гласити правду Твоју.
15Oslobodi me od krvi prolivene, Bože, Bože spasitelju moj! Nek' mi jezik kliče pravednosti tvojoj!
15Господе! Отвори уста моја, и она ће казати хвалу Твоју.
16Otvori, Gospodine, usne moje, i usta će moja naviještati hvalu tvoju.
16Јер жртву нећеш: ја бих је принео; за жртве паљенице не мариш.
17Žrtve ti se ne mile, kad bih dao paljenicu, ti je ne bi primio.
17Жртва је Богу дух скрушен, срце скрушено и поништено не одбацујеш, Боже.
18Žrtva Bogu duh je raskajan, srce raskajano, ponizno, Bože, nećeš prezreti.
18По доброти својој, Господе, чини добро Сиону, подигни зидове јерусалимске.
19U svojoj dobroti milostiv budi Sionu i opet sagradi jeruzalemske zidine!
19Онда ће Ти бити миле жртве правде, приноси и жртве паљенице; онда ће метати на жртвеник Твој теоце.
20Tada će ti biti mile žrtve pravedne i tad će se prinosit' teoci na žrtveniku tvojemu.