1Zborovođi. Po napjevu "Ne pogubi!" Davidov. Miktam. Kad je ispred Šaula pobjegao u pećinu.
1Смилуј се на ме, Боже, смилуј се на ме; јер се у Тебе узда душа моја, и под сен крила Твојих склањам се док не прођу невоље.
2Smiluj mi se, Bože, o smiluj se meni jer mi se duša utječe tebi! U sjenu tvojih krila zaklanjam se dok pogibao ne mine.
2Призивам Бога Вишњег, Бога, који ми добро чини;
3Vapijem Bogu višnjemu, Bogu koji mi čini dobro.
3Да пошаље с неба и сачува ме, да посрами оног који тражи да ме прождре; да пошаље Бог милост своју и истину своју.
4Nek' pošalje s nebesa i spasi me, nek' postidi one što me progone: neka Bog pošalje dobrotu svoju i vjernost!
4Душа је моја међу лавовима, лежим међу онима који дишу пламеном. Зуби су синова људских копља и стреле, и њихов језик мач оштар.
5Ležim usred lavova koji proždiru ljudske sinove. Zubi su im koplja i strijele, a jezik im mač je naoštren.
5Узвиси се више небеса, Боже, по свој земљи нека буде слава Твоја!
6Uzvisi se, Bože, nad nebesa, slava tvoja nek' je nad svom zemljom!
6Метнуше замку ногама мојим, и стегоше душу моју, ископаше преда мном јаму, и сами падоше у њу.
7Mrežu namjestiše stopama mojim, stisnuše dušu moju; iskopaše preda mnom jamu: sami nek' u nju padnu!
7Утврдило се срце моје, Боже, утврдило се срце моје; певаћу Те и славићу.
8Postojano je srce moje, Bože, postojano je srce moje; pjevat ću i svirati.
8Пробуди се, славо моја, пробуди се, псалтире и гусле; устаћу рано.
9Probudi se, dušo moja! Probudi se, harfo i citaro! Probudit ću zoru jutarnju.
9Хвалићу Господа по народима, певаћу Ти по племенима.
10Hvalit ću te, Gospode, među narodima, među pucima pjevat ću tebi:
10Јер је велика до небеса милост Твоја, и истина Твоја до облака.
11jer do neba je dobrota tvoja, do oblaka vjernost tvoja.
11Узвиси се више небеса, Боже, по свој земљи нека буде слава Твоја!
12Uzvisi se, Bože, nad nebesa, slava tvoja nek' je nad svom zemljom!