1Zborovođi. Po Jedutunu. Psalam. Davidov.
1Та, у Бога је мир души мојој, од Њега је спасење моје!
2Samo je u Bogu mir, dušo moja, samo je u njemu spasenje.
2Та, Он је град мој и спасење моје, уточиште моје, нећу посрнути нимало.
3Samo on je moja hrid i spasenje, utvrda moja: neću se pokolebati.
3Докле ћете нападати на човека? Сви хоћете да га оборите као зид наваљен, као ограду испроваљивану.
4Dokle ćete na bijednika nasrtati, obarat' ga svi zajedno, k'o zid ruševan il' ogradu nagnutu?
4Баш наумише да га свргну с висине, омиле им лаж, устима благосиљају, а у срцу куну.
5Urotiše se da me s visa mog obore, u laži uživaju; ustima blagoslivlju, a u srcu proklinju.
5Да, у Богу се смири, душо моја; јер је у Њему нада моја.
6Samo je u Bogu mir, dušo moja, samo je u njemu nada moja.
6Он је град мој и спасење моје, уточиште моје, нећу посрнути.
7Samo on je moja hrid i spasenje, utvrda moja: neću se pokolebati.
7У Богу је спасење моје и слава моја, тврди град и пристаниште мени је у Богу.
8U Boga je spasenje moje i slava; Bog mi je hridina silna, utočište.
8Народе! Уздај се у Њега у свако доба; изливајте пред Њим срце своје; Бог је наше уточиште.
9U nj se, narode, uzdaj u svako doba; pred njim srca izlijevajte: Bog je naše utočište!
9Та, синови су простачки ништа, синови су господски лаж, да се метну на мерила, били би лакши него ништа.
10Sinovi su ljudski samo dašak, laž su djeca čovječja: svi da stanu na tezulju, od daha bi lakši bili.
10Не уздајте се у власт ни у отимање, немојте бити ништави; кад расте богатство, не дајте да вам срце прионе за њ.
11U grabež se ne uzdajte nit' se otetim tašto hvalite; umnoži l' se blago, nek' vam srce za nj ne prione.
11Једном рече Бог и више пута чух, да је крепост у Бога.
12Bog rekao jedno, a ja dvoje čuo:
12И у Тебе је, Господе, милост; јер Ти плаћаш свакоме по делима његовим.
13"U Boga je snaga! U tebe je, Gospode, dobrota! Ti uzvraćaš svakom po djelima."