1Psalam. Asafov Kako je dobar Bog čestitima, Bog onima koji su čista srca!
1Та добар је Бог Израиљу, онима који су чиста срца.
2A meni umalo noge ne posrnuše, zamalo koraci ne okliznuše,
2А ноге моје умало не зађоше, умало не попузнуше стопала моја,
3jer zločincima zavidjeh motreći sreću grešnika.
3Јер се расрдих на безумнике видећи како безбожници добро живе.
4Nikakvu patnju ne snose, pretilo je tijelo njihovo.
4Јер не знају за невољу до саме смрти, и тело је њихово претило.
5Ne žive u mukama smrtnika, ljudske ih nevolje ne biju.
5На пословима човечијим нема их, и не муче се с другим људима.
6Stoga je oholost ogrlica vratu njihovu, a nasilje haljina koja ih pokriva.
6Тога ради опточени су охолоћу као огрлицом, и обучени у обест као у стајаће рухо.
7Iz pretila srca izlazi opakost njihova, srca im se prelijevaju ispraznim tlapnjama.
7Од дебљине избуљено им је око, срце пуно клапе.
8Podsmjehuju se i zlobno govore, nasiljem prijete odozgo.
8Подсмевају се, пакосно говоре о насиљу, охоло говоре.
9Ustima na nebo nasrću, a jezik se njihov obara na zemlju.
9Уста своја дижу у небо, и земљу пролази језик њихов.
10Zato moj narod za njima leti i srče obilne vode
10И зато се онамо навраћају неки из народа његовог, и пију воду из пуног извора.
11pa veli: "Kako da dozna Bog? Spoznaje li Svevišnji?"
11И говоре: Како ће разабрати Бог? Зар Вишњи зна?
12Eto, takvi su grešnici: uvijek spokojni, bogatstvo zgrću.
12Па ето, ови безбожници срећни на свету умножавају богатство.
13Jesam li, dakle, samo ja uzalud čuvao srce čisto i u nedužnosti prao ruke
13Зар, дакле, узалуд чистим срце своје, и умивам безазленошћу руке своје,
14kad sam primao udarce svaki dan i kaznu jutro za jutrom?
14Допадам рана сваки дан, и муке свако јутро?
15Da sam kazao: "Govorit ću kao i oni", izdao bih rod sinova tvojih.
15Кад бих казао: Говорићу као и они, изневерио бих род синова Твојих.
16Promišljah tada da bih spoznao: al' mi se učini mučno u očima mojim
16И тако стадох размишљати да бих ово разумео; али то беше тешко у очима мојим.
17sve dok ne nađoh ulaz u Božje svetinje pa prozreh kakav im je svršetak.
17Док најпосле не уђох у светињу Божију, и дознах крај њихов.
18Zaista, na klizavu stazu ti ih postavljaš, u propast ih obaraš.
18Та на клизавом месту поставио си их, и бацаш их у пропаст!
19Kako učas propadoše, nestaše, užas ih izjede!
19Како зачас пропадају, гину, нестаје их од ненадне страхоте!
20Kao što čovjek prezire san kad se probudi, tako ćeš, Gospode, prezreti lik im kada ustaneš.
20Као сан, кад се човек пробуди, тако пробудивши их, Господе, у ништа обраћаш утвару њихову.
21Kad mi duša bijaše ojađena, a bubrezi probodeni,
21Кад кипљаше срце моје и растрзах се у себи,
22bezumnik bijah bez razbora, k'o živinče pred tobom.
22Тада бејах незналица и не разумевах; као живинче бијах пред Тобом.
23Al' ću odsad uvijek biti s tobom, jer ti prihvati desnicu moju:
23Али сам свагда код Тебе, Ти ме држиш за десну руку.
24vodit ćeš me po naumu svojem da me zatim uzmeš u slavu svoju.
24По својој вољи водиш ме, и после ћеш ме одвести у славу.
25Koga ja imam u nebu osim tebe? Kad sam s tobom, ne veselim se zemlji.
25Кога имам на небу? И с Тобом ништа нећу на земљи.
26Malaksalo mi tijelo i srce: okrilje srca moga, i baštino moja, o Bože, dovijeka!
26Чезне за Тобом тело моје и срце моје; Бог је град срца мог и део мој довека.
27Doista, propast će oni koji se udaljuju od tebe, istrebljuješ svakog tko ti se iznevjeri.
27Јер ево који одступише од Тебе, гину; Ти истребљаваш сваког који чини прељубу остављајући Тебе.
28A meni je milina biti u Božjoj blizini, imati sklonište svoje u Jahvi. Pripovijedat ću sva tvoja djela na vratima Kćeri sionske.
28А мени је добро бити близу Бога. На Господа полажем надање своје, и казиваћу сва чудеса Твоја.