1Poučna pjesma. Asafova. Zašto si, Bože, posve zabacio, zašto kiptiš gnjevom na ovce paše svoje?
1Зашто се, Боже, срдиш на нас дуго; дими се гнев Твој на овце паше Твоје?
2Sjeti se zajednice koju si davno stekao, plÓemena koje namače kao svoju baštinu i brda Siona gdje si Šator svoj udario!
2Опомени се сабора свог, који си стекао од старине, искупио себи у наследну државу, горе Сиона, на којој си се населио.
3Korakni k ruševinama vječnim - sve je u Svetištu razorio neprijatelj.
3Подигни стопе своје на старе развалине: све је разрушио непријатељ у светињи.
4Protivnici tvoji vikahu posred skupštine tvoje, znakove svoje postaviše k'o pobjedne znakove.
4Ричу непријатељи Твоји на месту сабора Твојих, своје обичаје постављају место наших обичаја.
5Bijahu kao oni koji mašu sjekirom po guštari,
5Видиш, они су као онај који подиже секиру на сплетене гране у дрвета.
6sjekirom i maljem vrata mu razbijali.
6Све у њему што је резано разбише секирама и брадвама.
7Ognju predadoše Svetište tvoje, do zemlje oskvrnuše Prebivalište tvoga imena.
7Огњем сажегоше светињу Твоју; на земљу обаливши оскврнише стан имена Твог.
8Rekoše u srcu: "Istrijebimo ih zajedno; spalite sva svetišta Božja na zemlji!"
8Рекоше у срцу свом: Потримо их сасвим. Попалише сва места сабора Божијих на земљи.
9Ne vidimo znakova svojih, proroka više nema, i nitko među nama ne zna dokle ...
9Обичаја својих не видимо, нема више пророка, и нема у нас ко би знао докле ће то трајати.
10Dokle će se još, o Bože, dušmanin rugati? Hoće li protivnik dovijeka prezirati ime tvoje?
10Докле ће се, Боже, ругати насилник? Хоће ли довека противник пркосити имену Твом?
11Zašto povlačiš ruku, zašto u krilu sakrivaš desnicu svoju?
11Зашто устављаш руку своју и десницу своју? Пружи из недара својих, и истреби их.
12No Bog je moj kralj od davnine, on koji posred zemlje spasava!
12Боже, царе мој, који од старине твориш спасење посред земље!
13Ti svojom silom rasječe more, smrska glave nakazama u vodi.
13Ти си силом својом раскинуо море, и сатро главе воденим наказама.
14Ti si Levijatanu glave zdrobio, dao ga za hranu nemanima morskim.
14Ти си размрскао главу крокодилу, дао га онима који живе у пустињи да га једу.
15Ti si dao da provre izvor i bujica, ti si presušio rijeke nepresušne.
15Ти си отворио изворе и потоке, Ти си исушио реке које не пресишу.
16Tvoj je dan i noć je tvoja, ti učvrsti mjesec i sunce;
16Твој је дан и Твоја је ноћ, Ти си поставио звезде и сунце.
17ti sazda sve granice zemlji, ti stvori ljeto i zimu.
17Ти си утврдио све крајеве земаљске, лето и зиму Ти си уредио.
18Spomeni se ovoga: dušmanin ti se rugaše, Jahve, i bezumni narod pogrdi ime tvoje.
18Опомени се тога, непријатељ се руга Господу, и народ безумни не мари за име Твоје.
19Ne predaj jastrebu život grlice svoje, i život svojih siromaha ne zaboravi zauvijek!
19Не дај зверима душу грлице своје, немој заборавити стадо страдалаца својих засвагда.
20Pogledaj na Savez svoj, jer svi su zakuci zemlje puni tmina i nasilja.
20Погледај на завет; јер су све пећине земаљске пуне станова безакоња.
21Ne daj da jadnik otiđe postiđen: neka siromah i ubog hvale ime tvoje!
21Невољник нек се не врати срамотан, ништи и убоги нека хвале име Твоје.
22Ustani, Bože, zauzmi se za svoju parnicu, spomeni se pogrde koju ti bezumnik svaki dan nanosi.
22Устани, Боже, брани ствар своју, опомени се како Ти се безумник руга сваки дан!
23Ne zaboravi vike neprijatelja svojih: buka buntovnika još se diže k tebi!
23Не заборави обести непријатеља својих, вике, коју једнако дижу противници Твоји!