1Poučna pjesma. Asafova. Poslušaj, narode moj, moju nauku, prikloni uho riječima usta mojih!
1Чуј, народе мој, наук мој, пригни ухо своје к речима уста мојих.
2Otvorit ću svoja usta na pouku, iznijet ću tajne iz vremena davnih.
2Отварам за причу уста своја, казаћу старе приповетке.
3Ono što čusmo i saznasmo, što nam kazivahu oci,
3Шта слушасмо и дознасмо, и што нам казиваше оци наши,
4nećemo kriti djeci njihovoj, predat ćemo budućem koljenu: slavu Jahvinu i silu njegovu i djela čudesna što ih učini.
4Нећемо затајити од деце њихове, нараштају позном јавићемо славу Господњу и силу Његову и чудеса која је учинио.
5Svjedočanstvo podiže on u Jakovu, Zakon postavi u Izraelu, da ono što naredi ocima našim oni djeci svojoj objave,
5Сведочанство подиже у Јакову, и у Израиљу постави закон, који даде оцима нашим да га предаду деци својој;
6da sazna budući naraštaj, i sinovi koji će se roditi da djeci svojoj kazuju
6Да би знао потоњи нараштај, деца која ће се родити, па и они да би казивали својој деци.
7da u Boga ufanje svoje stave i ne zaborave djela Božjih, već da vrše zapovijedi njegove,
7Да полажу на Бога надање своје, и не заборављају дела Божијих, и заповести Његове да држе;
8kako ne bi bili, kao oci njihovi, naraštaj buntovan, prkosan - naraštaj srcem nestalan i duhom Bogu nevjeran.
8И да не буду као оци њихови, род неваљао и упоран, род који не беше чврст срцем својим, нити веран Богу духом својим.
9Sinovi Efrajimovi, ratnici s lukom, u dan bitke okrenuše leđa.
9Синови Јефремови наоружани, који стрељају из лука, вратише се натраг, кад беше бој.
10Saveza s Bogom ne održaše i ne htjedoše hoditi po Zakonu njegovu.
10Не сачуваше завет Божји, и по закону Његовом не хтеше ходити.
11Zaboraviše na djela njegova, na čudesa koja im pokaza.
11Заборавише дела Његова, и чудеса, која им је показао,
12Pred njihovim ocima činio je znakove u Egiptu, u Soanskom polju.
12Како пред очима њиховим учини чудеса у земљи мисирској, на пољу Соану;
13On more razdijeli i njih prevede, vode kao nasip uzdiže.
13Раздвоји море, и проведе их, од воде начини зид;
14Danju ih vodio oblakom, a svu noć ognjem blistavim.
14И води их дању облаком, и сву ноћ светлим огњем;
15U pustinji hrid prolomi i napoji ih obilno kao iz bezdana.
15Раскида стене у пустињи, и поји их као из велике бездане;
16Iz stijene izbi potoke te izvede vode k'o velike rijeke.
16Изводи потоке из камена, и води воду рекама.
17A oni jednako griješiše, prkosiše Višnjem u pustinji.
17Али они још једнако грешише Њему, и гневише Вишњег у пустињи.
18Boga su kušali u srcima svojim ištuć' jela svojoj pohlepnosti.
18И кушаше Бога у срцу свом, иштући јела по вољи својој,
19Prigovarali su Bogu i pitali: "Može li Gospod stol u pustinji prostrti?
19И викаше на Бога, и рекоше: "Може ли Бог зготовити трпезу у пустињи?"
20Eno, udari u hrid, i voda poteče i provreše potoci: a može li dati i kruha, i mesa pružiti svome narodu?"
20Ево! Он удари у камен, и потече вода, и реке устадоше; може ли и хлеба дати? Хоће ли и меса поставити народу свом?
21Kad to začu Jahve, gnjevom usplamtje: oganj se raspali protiv Jakova, srdžba se razjari protiv Izraela,
21Господ чу и разљути се, и огањ се разгоре на Јакова, и гнев се подиже на Израиља.
22jer ne vjerovaše Bogu niti se u njegovu pomoć uzdaše.
22Јер не вероваше Богу и не уздаше се у помоћ Његову.
23Pa ozgo naredi oblaku i otvori brane nebeske,
23Тада заповеди облацима одозго, и отвори врата небеска,
24k'o kišu prosu na njih mÓanu da jedu i nahrani ih kruhom nebeskim.
24И пусти, те им подажде мана за јело, и хлеб небески даде им.
25Čovjek blagovaše kruh Jakih; on im dade hrane do sitosti.
25Хлеб анђеоски јеђаше човек; посла им јела до ситости.
26Probudi na nebu vjetar istočni i svojom silom južnjak dovede.
26Пусти небом устоку, и наведе силом својом југ;
27Prosu na njih mesa k'o prašine i ptice krilatice k'o pijeska morskoga.
27И као прахом засу их месом, и као песком морским птицама крилатим;
28Padoše usred njihova tabora i oko šatora njihovih.
28Побаца их сред логора њиховог, око шатора њихових.
29Jeli su i nasitili se, želju njihovu on im ispuni.
29И наједоше се и даде им шта су желели.
30Još nisu svoju utažili pohlepu i jelo im još bješe u ustima,
30Али их још и не прође жеља, још беше јело у устима њиховим,
31kad se srdžba Božja na njih raspali: pokosi smrću prvake njihove i mladiće pobi Izraelove.
31Гнев се Божји подиже на њих и помори најјаче међу њима, и младиће у Израиљу поби.
32Uza sve to griješiše dalje i ne vjerovaše u čudesna djela njegova.
32Преко свега тога још грешише, и не вероваше чудесима Његовим.
33I skonča im dane jednim dahom i njihova ljeta naglim svršetkom.
33И пусти, те дани њихови пролазише узалуд, и године њихове у страху.
34Kad ih ubijaše, tražiše ga i opet pitahu za Boga;
34Кад их убијаше, онда притецаху к Њему, и обраћаху се и искаху Бога;
35spominjahu se da je Bog hridina njihova i Svevišnji njihov otkupitelj.
35И помињаху да је Бог одбрана њихова, и Вишњи Избавитељ њихов.
36Ali ga opet ustima svojim varahu i jezikom svojim lagahu njemu.
36Ласкаху Му устима својим, и језиком својим лагаху Му.
37Njihovo srce s njime ne bijaše, nit' bijahu vjerni Savezu njegovu.
37А срце њихово не беше Њему верно, и не беху тврди у завету Његовом.
38A on im milosrdno grijeh praštao i nije ih posmicao; često je gnjev svoj susprezao da ne plane svom jarošću.
38Али Он беше милостив, и покриваше грех, и не помори их, често заустављаше гнев свој, и не подизаше све јарости своје.
39Spominjao se da su pÓut i dah koji odlazi i ne vraća se više.
39Опомињаше се да су тело, ветар, који пролази и не враћа се.
40Koliko mu prkosiše u pustinji i žalostiše ga u samotnom kraju!
40Колико Га пута расрдише у пустињи, и увредише у земљи где се не живи!
41Sve nanovo iskušavahu Boga i vrijeđahu Sveca Izraelova
41Све наново кушаше Бога, и Свеца Израиљевог дражише.
42ne spominjuć' se ruke njegove ni dana kad ih od dušmana izbavi,
42Не сећаше се руке Његове и дана, у који их избави из невоље,
43ni znakova njegovih u Egiptu, ni čudesnih djela u polju Soanskom.
43У који учини у Мисиру знаке своје и чудеса своја на пољу Соану;
44U krv im pretvori rijeke i potoke, da ne piju.
44И проврже у крв реке њихове и потоке њихове, да не могоше пити.
45Posla na njih obade da ih žderu i žabe da ih more.
45Посла на њих бубине да их кољу, и жабе да их море.
46I predade skakavcu žetvu njihovu, i plod muke njihove žderaču.
46Летину њихову даде црву, и муку њихову скакавцима.
47Vinograde im tučom udari, a mrazom smokvike njihove.
47Винограде њихове поби градом, и смокве њихове сланом.
48I predade grÓadu njihova goveda i munjama stada njihova.
48Граду предаде стоку њихову, и стада њихова муњи.
49Obori na njih svu žestinu gnjeva svog, jarost, bijes i nevolju: posla na njih anđele nesreće.
49Посла на њих огњени гнев свој, јарост, срдњу и мржњу, чету злих анђела.
50I put gnjevu svojem otvori: ne poštedje im život od smrti, životinje im izruči pošasti.
50Равни стазу гневу свом, не чува душе њихове од смрти, и живот њихов предаде помору.
51Pobi u Egiptu sve prvorođeno, prvence u šatorju Hamovu.
51Поби све првенце у Мисиру, први пород по колибама Хамовим.
52I povede narod svoj kao ovce i vođaše ih kao stado kroz pustinju.
52И поведе народ свој као овце, и води их као стадо преко пустиње.
53Pouzdano ih je vodio te se nisu bojali, a more je prekrilo dušmane njihove.
53Води их поуздано, и они се не бојаше, а непријатеље њихове затрпа море.
54U Svetu zemlju svoju on ih odvede, na bregove što mu ih osvoji desnica.
54И доведе их на место светиње своје, на ову гору, коју задоби десница Његова.
55Pred njima istjera pogane, konopom im podijeli baštinu, pod šatorjem njihovim naseli plemena izraelska.
55Одагна испред лица њиховог народе; жребом раздели њихово достојање, и по шаторима њиховим насели колена Израиљева.
56A oni iskušavali i gnjevili Boga Višnjega i nisu držali zapovijedi njegovih.
56Али они кушаше и срдише Бога Вишњег и уредбе Његове не сачуваше.
57Otpadoše, iznevjeriše se k'o oci njihovi, k'o luk nepouzdan oni zatajiše.
57Одусташе и одвргоше се, као и оци њихови, слагаше као рђав лук.
58Na gnjev ga nagnaše svojim uzvišicama, na ljubomor navedoše kumirima svojim.
58Увредише Га висинама својим, и идолима својим раздражише Га.
59Bog vidje i gnjevom planu, odbaci posve Izraela.
59Бог чу и разгневи се и расрди се на Израиља веома.
60I napusti boravište svoje u Šilu, Šator u kojem prebivaše s ljudima.
60Остави насеље своје у Силому, шатор, у коме живљаше с људима.
61Preda u ropstvo snagu svoju i svoju diku u ruke dušmanske.
61И оправи у ропство славу своју и красоту своју у руке непријатељеве.
62Narod svoj prepusti maču, raspali se na svoju baštinu.
62И предаде мачу народ свој, и на достојање своје запламте се.
63Mladiće njihove oganj proguta, ne udaše se djevice njihove.
63Младиће његове једе огањ, и девојкама његовим не певаше сватовских песама;
64Svećenici njihovi padoše od mača, ne zaplakaše Óudove njihove.
64Свештеници његови падаше од мача, и удовице његове не плакаше.
65Tad se k'o oda sna trgnu Gospodin, k'o ratnik vinom savladan.
65Најпосле, као иза сна пробуди се Господ, прену се као јунак кад се напије вина.
66Udari otraga dušmane svoje, sramotu im vječitu zadade.
66И поби непријатеље своје с леђа, вечној срамоти предаде их.
67On odbaci šator Josipov i Efrajimovo pleme ne odabra,
67И не хте шатор Јосифов, и колено Јефремово не изабра.
68već odabra pleme Judino i goru Sion koja mu omilje.
68Него изабра колено Јудино, гору Сион, која Му омиле.
69Sagradi Svetište k'o nebo visoko, k'o zemlju utemelji ga dovijeka.
69И сагради светињу своју као горње своје станове, и као земљу утврди је довека.
70Izabra Davida, slugu svojega, uze ga od torova ovčjih;
70И изабра Давида, слугу свог, и узе га од торова овчијих,
71odvede ga od ovaca dojilica da pase Jakova, narod njegov, Izraela, baštinu njegovu.
71И од дојилица доведе га да пасе народ Његов, Јакова, и наследство Његово, Израиља.
72I pasao ih je srcem čestitim i brižljivim rukama vodio.
72И он их пасе чистим срцем, и води их мудрим рукама.