¹Zborovođi. Po Jedutunu. Asafov. Psalam.

¹Глас мој иде к Богу, и ја призивам Њега; глас мој иде к Богу, и Он ће ме услишити.

²Glasom svojim Bogu vapijem, glas mi se Bogu diže i on me čuje.

²У дан туге своје тражих Господа; ноћу је рука моја подигнута, и не спушта се; душа моја неће да се утеши.

³U dan nevolje tražim Gospodina, noću mi se ruka neumorno pruža k njemu, ne može se utješit' duša moja.

³Помињем Бога, и уздишем; размишљам, и трне дух мој.

⁴Spominjem se Boga i uzdišem; kad razmišljam, daha mi nestane.

⁴Држим очи своје да су будне; клонуо сам, и не могу говорити.

⁵Vjeđe moje držiš, potresen sam, ne mogu govoriti.

⁵Пребрајам старе дане и године од векова.

⁶Mislim na drevne dane i sjećam se davnih godina;

⁶Опомињем се песама својих ноћу; разговарам се са срцем својим, и испитујем дух свој:

⁷razmišljam noću u srcu, mislim, i duh moj ispituje:

⁷"Зар ће се довека гневити на нас Господ, и неће више љубити?

⁸"Hoće li Gospodin odbaciti zauvijek i hoće li ikad još biti milostiv?

⁸Зар је засвагда престала милост Његова, и реч се прекинула од колена на колено?

⁹Je li njegova dobrota minula zauvijek, njegovo obećanje propalo za sva pokoljenja?

⁹Зар је заборавио милостив бити и у гневу затворио милосрђе своје?"

¹⁰Zar Bog je zaboravio da se smiluje, ili je gnjevan zatvorio smilovanje svoje?"

¹⁰И рекох: Жалосна је за мене ова промена деснице Вишњега.

¹¹I govorim: "Ovo je bol moja: promijenila se desnica Višnjega."

¹¹Памтим дела Господња; памтим пређашње чудо Твоје.

¹²Spominjem se djela Jahvinih, sjećam se tvojih pradavnih čudesa.

¹²Мислио сам о свим делима Твојим, размишљао о радњи Твојој;

¹³Promatram sva djela tvoja, razmatram ono što si učinio.

¹³Боже! Пут је Твој свет; који је Бог тако велик као Бог наш?

¹⁴Svet je tvoj put, o Bože: koji je bog tako velik kao Bog naš?

¹⁴Ти си Бог, који си чинио чудеса, показивао силу своју међу народима;

¹⁵Ti si Bog koji čudesa stvaraš, na pucima si pokazao silu svoju.

¹⁵Мишицом си одбранио народ свој, синове Јаковљеве и Јосифове.

¹⁶Mišicom si izbavio narod svoj, sinove Jakovljeve i Josipove.

¹⁶Видеше Те воде, Боже, видеше Те воде, и устрепташе, и бездане се задрмаше.

¹⁷Vode te ugledaše, Bože, ugledaše te vode i ustuknuše, bezdani se uzburkaše.

¹⁷Из облака лијаше вода, облаци даваху глас, и стреле Твоје лећаху.

¹⁸Oblaci prosuše vode, oblaci zatutnjiše gromom i tvoje strijele poletješe.

¹⁸Грмљаху громови Твоји по небу; муње Твоје севаху по васиљеној, земља се тресаше и њихаше.

¹⁹Grmljavina tvoja u vihoru zaori, munje rasvijetliše krug zemaljski, zemlja se zatrese i zadrhta.

¹⁹По мору беше пут Твој, и стазе Твоје по великој води, и траг Твој не познаваше се.

²⁰Kroz more put se otvori tebi i tvoja staza kroz vode goleme, a tragova tvojih nitko ne vidje.

²⁰Водио си народ свој као овце руком Мојсијевом и Ароновом.

²¹Ti si svoj narod vodio kao stado rukama Mojsija i Arona.