¹Pjesma. Psalam. Sinova Korahovih. Zborovođi. Po napjevu "Bolest". Za pjevanje. Poučna pjesma. Ezrahijca Hemana.

¹Господе Боже, Спаситељу мој, дању вичем и ноћу пред Тобом.

²Jahve, Bože moj, vapijem danju, a noću naričem pred tobom.

²Нек изађе преда Те молитва моја, пригни ухо своје к јауку мом;

³Neka dopre do tebe molitva moja, prigni uho k vapaju mome.

³Јер је душа моја пуна јада, и живот се мој примаче паклу.

⁴Jer mi je duša zasićena patnjama, moj se život bliži Podzemlju.

⁴Изједначих се с онима који у гроб одлазе, постадох као човек без силе,

⁵Broje me k onima što u grob silaze, postadoh sličan nemoćniku.

⁵Као међу мртве бачен, као убијени, који леже у гробу, којих се више не сећаш, и који су од руке Твоје далеко.

⁶Među mrtvima moj je ležaj, poput ubijenih što leže u grobu kojih se više ne spominješ, od kojih si ustegao ruku.

⁶Метнуо си ме у јаму најдоњу, у таму, у бездану.

⁷Smjestio si me u jamu duboku, u tmine, u bezdan.

⁷Отежа ми гнев Твој, и свима валима својим удараш ме.

⁸Teško me pritišće ljutnja tvoja i svim me valima svojim prekrivaš.

⁸Удаљио си од мене познанике моје, њима си ме омразио; затворен сам, и не могу изаћи.

⁹Udaljio si od mene znance moje, Óučini da im gnusan budem: zatvoren sam, ne mogu izaći.

⁹Око моје усахну од јада, вичем Те, Господе, сав дан, пружам к Теби руке своје.

¹⁰Od nevolje oči mi gasnu: vapijem tebi, Jahve, iz dana u dan, za tobom ruke pružam.

¹⁰Еда ли ћеш на мртвима чинити чудеса? Или ће мртви устати и Тебе славити?

¹¹Zar na mrtvima činiš čudesa? Zar će sjene ustati i hvaliti tebe?

¹¹Еда ли ће се у гробу приповедати милост Твоја, и истина Твоја у труљењу?

¹²Zar se u grobu pripovijeda o tvojoj dobroti? O vjernosti tvojoj u Propasti?

¹²Еда ли ће у тами познати чудеса Твоја, и правду Твоју где се све заборавља?

¹³Zar se u tmini objavljuju čudesa tvoja i tvoja pravda u Zaboravu?

¹³Али ја, Господе, к Теби вичем, и јутром молитва моја срета Те.

¹⁴Ipak ja vapijem tebi, Jahve, prije jutra molitvom te pretječem.

¹⁴Зашто, Господе, одбацујеш душу моју, и одвраћаш лице своје од мене?

¹⁵Zašto, Jahve, odbacuješ dušu moju? Zašto sakrivaš lice od mene?

¹⁵Мучим се и издишем од удараца, подносим страхоте Твоје, без надања сам.

¹⁶Bijedan sam i umirem već od dječaštva, klonuh noseći tvoje strahote.

¹⁶Гнев Твој стиже ме, страхоте Твоје раздиру ме.

¹⁷Preko mene prijeđoše vihori tvojega gnjeva, strahote me tvoje shrvaše,

¹⁷Оптечу ме сваки дан као вода, стежу ме одсвуда.

¹⁸okružuju me kao voda sveudilj, optječu me svi zajedno.

¹⁸Удаљио си од мене друга и пријатеља; познаници моји сакрили су се у мрак.

¹⁹Udaljio si od mene prijatelja i druga: mrak mi je znanac jedini.