¹Poučna pjesma. Ezrahijca Etana.

¹Милости ћу Господње певати увек, од колена на колено јављаћу истину Твоју устима својим.

²O ljubavi Jahvinoj pjevat ću dovijeka, kroza sva koljena vjernost ću tvoju naviještati.

²Јер знам да је зававек основана милост, и на небесима да си утврдио истину своју, рекавши:

³Ti reče: "Zavijeke je sazdana ljubav moja!" U nebu utemelji vjernost svoju:

³"Учиних завет с избраним својим, заклех се Давиду, слузи свом:

⁴"Savez sklopih s izabranikom svojim, zakleh se Davidu, sluzi svome:

⁴Довека ћу утврђивати семе твоје и престо твој уређивати од колена до колена."

⁵tvoje potomstvo održat ću dovijeka, za sva koljena sazdat ću prijestolje tvoje."

⁵Небо казује чудеса Твоја, Господе, и истину Твоју сабор светих.

⁶Nebesa veličaju čudesa tvoja, Jahve, i tvoju vjernost u zboru svetih.

⁶Јер ко је над облацима раван Господу? Ко ће се изједначити с Господом међу синовима Божијим?

⁷TÓa tko je u oblacima ravan Jahvi, tko li je Jahvi sličan među sinovima Božjim?

⁷Богу се ваља клањати на сабору светих, страшнији је од свих који су око Њега.

⁸Bog je strahovit u zboru svetih, velik i strašan svima oko sebe.

⁸Господе, Боже над војскама! Ко је силан као Ти, Боже? И истина је Твоја око Тебе.

⁹Jahve, Bože nad Vojskama, tko je kao ti? Silan si, Jahve, i vjernost te okružuje.

⁹Ти владаш над силом морском; кад подигне вале своје, Ти их укроћаваш.

¹⁰Ti zapovijedaš bučnome moru, obuzdavaš silu valova njegovih;

¹⁰Ти си оборио охоли Мисир као рањеника, крепком мишицом својом расејао си непријатеље своје.

¹¹ti sasječe Rahaba i zgazi, snažnom mišicom rasu dušmane svoje.

¹¹Твоје је небо и Твоја је земља; Ти си саздао васиљену и шта је год у њој.

¹²Tvoja su nebesa i tvoja je zemlja, zemljin krug ti si sazdao i sve što je na njemu;

¹²Север и југ Ти си створио, Тавор и Ермон о Твом се имену радује.

¹³sjever i jug ti si stvorio, Tabor i Hermon kliču imenu tvojemu.

¹³Твоја је мишица крепка, силна је рука Твоја, и висока десница Твоја.

¹⁴Tvoja je mišica snažna, ruka čvrsta, desnica dignuta.

¹⁴Благост је и правда подножје престолу Твом, милост и истина иде пред лицем Твојим.

¹⁵Pravda i Pravednost temelj su prijestolja tvoga, Ljubav i Istina koračaju pred tobom.

¹⁵Благо народу који зна трубну поклич! Господе! У светлости лица Твог они ходе;

¹⁶Blago narodu vičnu svetom klicanju, on hodi u sjaju lica tvojega, Jahve,

¹⁶Именом се Твојим радују сав дан, и правдом Твојом узвишују се.

¹⁷u tvom se imenu raduje svagda i tvojom se pravdom ponosi.

¹⁷Јер си Ти красота силе њихове, и по милости Твојој узвишује се рог наш.

¹⁸Jer ti si ures moći njegove, po tvojoj milosti raste snaga naša.

¹⁸Јер је од Господа одбрана наша, и од Светог Израиљевог цар наш.

¹⁹Jer Jahve je štit naš, Svetac Izraelov kralj je naš.

¹⁹Тада си говорио у утвари вернима својим, и рекао: "Послах помоћ јунаку, узвисих избраног свог из народа.

²⁰Nekoć si u viđenju govorio pobožnima svojim: "Junaku stavih krunu na glavu, izabranika iz naroda izdigoh;

²⁰Нађох Давида, слугу свог, светим уљем својим помазах га.

²¹nađoh Davida, slugu svoga, svetim ga svojim uljem pomazah,

²¹Рука ће моја бити једнако с њим, и мишица моја крепиће га.

²²da ruka moja svagda ostane s njime i moja mišica da ga krijepi.

²²Неће га непријатељ надвладати, и син безакоња неће му досадити.

²³Neće ga nadmudriti dušmanin, niti oboriti sin bezakonja.

²³Потрћу пред лицем његовим непријатеље његове, и ненавиднике његове поразићу.

²⁴Razbit ću pred njim protivnike njegove, pogubit ću mrzitelje njegove.

²⁴Истина је моја и милост моја с њим; и у моје име узвисиће се рог његов.

²⁵Vjernost moja i dobrota bit će s njime i u mome imenu rast će mu snaga.

²⁵Пружићу на море руку његову, и на реке десницу његову.

²⁶Pružit ću njegovu ruku nad more, do Rijeke desnicu njegovu.

²⁶Он ће ме звати: Ти си Отац мој, Бог мој и град спасења мог.

²⁷On će me zvati: 'Oče moj! Bože moj i hridi spasa mojega.'

²⁷И ја ћу га учинити првенцем, вишим од царева земаљских.

²⁸A ja ću ga prvorođencem učiniti, najvišim među kraljevima svijeta.

²⁸Довека ћу му хранити милост своју, и завет је мој с њим веран.

²⁹Njemu ću sačuvati dovijeka naklonost svoju i Savez svoj vjeran.

²⁹Продужићу семе његово довека, и престо његов као дане небеске.

³⁰Njegovo ću potomstvo učiniti vječnim i prijestolje mu kao dan nebeski.

³⁰Ако синови његови оставе закон мој, и не узиду у заповестима мојим;

³¹Ako li mu sinovi Zakon moj ostave i ne budu hodili po naredbama mojim,

³¹Ако погазе уредбе моје, и заповести моје не сачувају,

³²ako li prestupe odredbe moje i ne budu čuvali zapovijedi mojih;

³²Онда ћу их покарати прутом за непокорност, и ранама за безакоње њихово;

³³šibom ću kazniti nedjelo njihovo, udarcima ljutim krivicu njihovu,

³³Али милости своје нећу узети од њега, нити ћу преврнути истином својом;

³⁴ali mu naklonosti svoje oduzeti neću niti ću prekršiti vjernosti svoje.

³⁴Нећу погазити завет свој, и шта је изашло из уста мојих нећу порећи.

³⁵Neću povrijediti Saveza svojega i neću poreći obećanja svoga.

³⁵Једном се заклех светошћу својом; зар да слажем Давиду?

³⁶Jednom se zakleh svetošću svojom: Davida prevariti neću:

³⁶Семе ће његово трајати довека, и престо његов као сунце преда мном;

³⁷potomstvo će njegovo ostati dovijeka, prijestolje njegovo preda mnom kao sunce,

³⁷Он ће стајати увек као месец и верни сведок у облацима."

³⁸ostat će dovijeka kao mjesec, vjerni svjedok na nebu."

³⁸А сад си одбацио и занемарио, разгневио си се на помазаника свог;

³⁹A sada ti ga odbi i odbaci, silno se razgnjevi na pomazanika svoga.

³⁹Занемарио си завет са слугом својим, бацио си на земљу венац његов.

⁴⁰Prezre Savez sa slugom svojim i krunu njegovu do zemlje ponizi.

⁴⁰Развалио си све ограде његове, градове његове обратио си у зидине.

⁴¹Razvali sve zidine njegove, njegove utvrde u ruševine baci.

⁴¹Плене га сви који пролазе онуда, поста подсмех у суседа својих.

⁴²Pljačkaju ga svi što naiđu, na ruglo je susjedima svojim.

⁴²Узвисио си десницу непријатеља његових, обрадовао си све противнике његове.

⁴³Podiže desnicu dušmana njegovih i obradova protivnike njegove.

⁴³Завратио си оштрице мача његовог, и ниси га укрепио у боју;

⁴⁴Otupi oštricu mača njegova, u boju mu ne pomože.

⁴⁴Узео си му светлост, и престо његов оборио си на земљу;

⁴⁵Njegovu sjaju kraj učini, njegovo prijestolje na zemlju obori.

⁴⁵Скратио си дане младости његове и обукао га у срамоту.

⁴⁶Skratio si dane mladosti njegove, sramotom ga pokrio.

⁴⁶Докле ћеш се, Господе, једнако одвраћати, докле ће као огањ пламтети гнев Твој?

⁴⁷TÓa dokle ćeš, Jahve? Zar ćeš se uvijek skrivati? Hoće li gnjev tvoj k'o oganj gorjeti?

⁴⁷Опомени се какав је век мој, како си ни на шта створио све синове Адамове?

⁴⁸Sjeti se kako je kratak život moj, kako si ljude prolazne stvorio!

⁴⁸Који је човек живео и није смрти видео, и избавио душу своју из руку паклених?

⁴⁹Tko živ smrti vidjeti neće? Tko će od ruke Podzemlja dušu sačuvati?

⁴⁹Где су пређашње милости Твоје, Господе? Клео си се Давиду истином својом.

⁵⁰Gdje li je, Jahve, tvoja dobrota iskonska kojom se Davidu zakle na vjernost svoju?

⁵⁰Опомени се, Господе, прекора слугу својих, који носим у недрима својим од свих силних народа,

⁵¹Sjeti se, Jahve, sramote slugu svojih: u srcu nosim svu mržnju pogana

⁵¹Којим коре непријатељи Твоји, Господе, којим коре траг помазаника Твог.

⁵²s kojom nasrću dušmani tvoji, Jahve, s kojom nasrću na korake pomazanika tvoga.

⁵²Благословен Господ увек! Амин, амин.

⁵³Blagoslovljen Jahve dovijeka! Tako neka bude. Amen!