1Slaboga u vjeri prigrlite, ali ne da se prepirete o mišljenjima.
1А слабога у вери примајте лепо, да се не смета савест.
2Netko vjeruje da smije sve jesti, slabi opet jede samo povrće.
2Јер један верује да сме свашта јести, а који је слаб једе зеље.
3Tko jede, neka ne prezire onoga tko ne jede; tko pak ne jede, neka ne sudi onoga tko jede. Ta Bog ga je prigrlio.
3Који једе нека не укорава оног који не једе; и који не једе нека не осуђује оног који једе; јер га Бог прими.
4Tko si ti da sudiš tuđega slugu? Svojemu Gospodaru i stoji i pada! A stajat će jer moćan je Gospodin da ga podrži.
4Ко си ти који судиш туђем слузи? Он свом господару стоји или пада. Али ће устати; јер је Бог кадар подигнути га.
5Netko razlikuje dan od dana, nekomu je opet svaki dan jednak. Samo nek je svatko posve uvjeren u svoje mišljenje.
5Тако један разликује дан од дана, а други држи све дане да су једнаки: сваки да буде уверен за своју мисао.
6Tko na dan misli, poradi Gospodina misli; i tko jede, poradi Gospodina jede: zahvaljuje Bogu. I tko ne jede, poradi Gospodina ne jede i - zahvaljuje Bogu.
6Који разликује дане, Господу разликује; и који не разликује дана, Господу не разликује. Који једе, Господу једе: јер хвали Бога; и који не једе, Господу не једе, и хвали Бога.
7Jer nitko od nas sebi ne živi, nitko sebi ne umire.
7Јер ни један од нас не живи себи, и ни један не умире себи.
8Doista, ako živimo, Gospodinu živimo, i ako umiremo, Gospodinu umiremo. Živimo li dakle ili umiremo - Gospodinovi smo.
8Јер ако живимо, Господу живимо; а ако умиремо, Господу умиремо. Ако, дакле, живимо, ако умиремо, Господњи смо.
9Ta Krist zato umrije i oživje da gospodar bude i mrtvima i živima.
9Јер зато Христос и умре и васкрсе и оживе да овлада и мртвима и живима.
10A ti, što sudiš brata svoga? Ili ti, što prezireš brata svoga? Ta svi ćemo stati pred sudište Božje.
10А ти зашто осуђујеш брата свог? Или ти зашто укораваш брата свог? Јер ћемо сви изићи на суд пред Христа.
11Jer pisano je: Života mi moga, govori Gospodin, prignut će se preda mnom svako koljeno i svaki će jezik priznati Boga.
11Јер је писано: Тако ми живота, говори Господ, поклониће ми се свако колено, и сваки језик славиће Бога.
12Svaki će dakle od nas za sebe Bogu dati račun.
12Тако ће, дакле, сваки од нас дати Богу одговор за себе.
13Dakle, ne sudimo više jedan drugoga, nego radije sudite o tome da ne valja postavljati bratu stupice ili spoticala.
13Зато да не осуђујемо више један другог, него место тога ово гледајте да не постављате брату спотицања или саблазни.
14Znam i uvjeren sam u Gospodinu: ništa samo od sebe nije nečisto. Samo je onomu nečisto tko to smatra nečistim.
14Знам и уверен сам у Христу Исусу да ништа није погано по себи, осим кад ко мисли да је погано, ономе је погано.
15Doista, ako je poradi hrane tvoj brat ražalošćen, već nisi na putu ljubavi. Ne upropašćuj tom svojom hranom onoga za koga je Krist umro!
15А ако је брат твој јела ради жалостан, већ се не владаш по љубави: не губи јелом својим оног за ког Христос умре.
16Nemojte da se pogrđuje vaše dobro!
16Гледајте, дакле, да се не хули на ваше добро.
17Ta kraljevstvo Božje nije jelo ili piće, nego pravednost, mir i radost u Duhu Svetome.
17Јер царство Божије није јело и пиће, него правда и мир и радост у Духу Светоме.
18Da, tko tako Kristu služi, mio je Bogu i cijene ga ljudi.
18Јер који овим служи Христу угодан је Богу и мио људима.
19Nastojmo stoga promicati mir i uzajamno izgrađivanje!
19Тако, дакле, да се старамо за мир и за оно чим водимо на боље један другог.
20Ne razaraj djela Božjega poradi hrane! Sve je, istina, čisto, ali je zlo za onoga tko na sablazan jede.
20Не раскопавај дело Божије јела ради; јер је све чисто; него је погано за човека који једе са спотицањем.
21Dobro je ne jesti mesa i ne piti vina i ne uzimati ništa o što se tvoj brat spotiče.
21Добро је не јести меса, и вина не пити, и оно не чинити на шта се твој брат спотиче, или ода шта гори постаје или слаби.
22Ti imaš uvjerenje. Za sebe ga imaj pred Bogom. Blago onomu tko samoga sebe ne osuđuje u onom na što se odlučuje!
22Ти имаш веру? Имај је сам у себи пред Богом. Благо ономе који не осуђује себе за оно шта нађе за добро.
23Jede li tko dvoumeći, osudio se jer ne radi iz uvjerenja. A sve što nije iz uvjerenja, grijeh je.
23А који се сумња осуђен је ако једе, јер не чини по вери: а шта год није по вери грех је.