1Što ćemo dakle reći? Što je Abraham, otac naš, našao po tijelu?
1Шта ћемо дакле рећи за Авраама, оца свог, да је по телу нашао?
2Doista, ako je Abraham po djelima opravdan, ima se čime dičiti - ali ne pred Bogom.
2Јер ако се Авраам делима оправда, има хвалу, али не у Бога.
3Ta što veli Pismo? Povjerova Abraham Bogu i uračuna mu se u pravednost.
3Јер шта говори писмо? Верова Авраам Богу, и прими му се у правду.
4Onomu tko radi ne računa se plaća kao milost, nego kao dug.
4А ономе који ради не броји се плата по милости него по дугу.
5Onomu tko ne radi, a vjeruje u Onoga koji opravdava bezbožnika, vjera se uračunava u pravednost,
5А ономе који не ради, а верује Оног који правда безбожника, прима се вера његова у правду.
6kao što i David blaženim proglašuje čovjeka kojemu Bog uračunava pravednost bez djela:
6Као што и Давид говори да је благо човеку коме Бог прима правду без дела закона:
7Blaženi oni kojima je zločin otpušten, kojima je grijeh pokriven!
7Благо онима који се опростише безакоња, и којима се греси прикрише.
8Blago čovjeku komu Gospodin ne ubraja krivnju.
8Благо човеку коме Господ не прима греха.
9Ide li dakle ovo blaženstvo samo obrezane ili i neobrezane? Ta velimo: Vjera se Abrahamu uračuna u pravednost.
9Ово, дакле, блаженство или је у обрезању или у необрезању? Јер говоримо да се Аврааму прими вера у правду.
10A kako mu se uračuna? Već obrezanu ili još neobrezanu? Ne obrezanu, nego neobrezanu!
10Како му се, дакле, прими? Или кад је био у обрезању или необрезању? Не у обрезању него у необрезању.
11I znak obrezanja primi kao pečat pravednosti koju je po vjeri zadobio još neobrezan, da bude ocem svih vjernika: neobrezanih - te im se uračuna pravednost -
11И прими знак обрезања као печат правде вере коју имаше у необрезању, да би био отац свих који верују у необрезању; да се и њима прими у правду;
12i ocem obrezanih, ne onih koji su samo obrezani, nego onih koji uz to idu stopama vjere još neobrezana oca našeg Abrahama.
12И да би био отац обрезања не само онима који су од обрезања, него и онима који ходе стопама вере која беше у необрезању оца нашег Авраама.
13Doista, obećanje da će biti baštinik svijeta nije Abrahamu ili njegovu potomstvu dano na temelju nekog zakona, nego na temelju pravednosti vjere.
13Јер обећање Аврааму или семену његовом да буде наследник свету не би законом него правдом вере.
14Jer ako su baštinici oni iz Zakona, prazna je vjera, jalovo obećanje.
14Јер ако су наследници они који су од закона, пропаде вера, и поквари се обећање.
15Ta Zakon rađa gnjev; gdje pak nema Zakona, nema ni prekršaja.
15Јер закон гради гнев; јер где нема закона нема ни преступа.
16Zato - zbog vjere da bude po milosti to obećanje zajamčeno svemu potomstvu, ne potomstvu samo po Zakonu, nego i po vjeri Abrahama, koji je otac svih nas -
16Зато од вере да буде по милости да обећање тврдо остане свему семену, не само који је од закона него и који је од вере Авраама, који је отац свима нама,
17kao što je pisano: Ocem mnoštva naroda ja te postavljam - pred Onim komu povjerova, pred Bogom koji oživljuje mrtve i zove da bude ono što nije.
17(Као што стоји написано: Поставих те оца многим народима) пред Богом коме верова, који оживљује мртве, и зове оно што није као оно што јесте:
18U nadi protiv svake nade povjerova Abraham da postane ocem naroda mnogih po onom što je rečeno: Toliko će biti tvoje potomstvo.
18Он верова на наду кад се није било ничему надати да ће он бити отац многим народима, као што му беше речено: Тако ће бити семе твоје.
19Nepokolebljivom vjerom promotri on tijelo svoje već obamrlo - bilo mu je blizu sto godina - i obamrlost krila Sarina.
19И не ослабивши вером не погледа ни на своје већ уморено тело, јер му беше негде око сто година, ни на мртвост Сарине материце.
20Ali pred Božjim obećanjem nije nevjeran dvoumio, nego se vjerom ojačao davši slavu Bogu,
20И за обећање Божије не посумња се неверовањем, него ојача у вери, и даде славу Богу.
21posve uvjeren da on može učiniti što je obećao.
21И знаше јамачно да шта обећа кадар је и да учини.
22Zato mu se i uračuna u pravednost.
22Зато се и прими њему у правду.
23Ali nije samo za nj napisano: Uračuna mu se,
23Али није писано за њега једног само да му се прими,
24nego i za nas kojima se ima uračunati, nama što vjerujemo u Onoga koji od mrtvih uskrisi Isusa, Gospodina našega,
24Него и за нас, којима ће се примити ако верујемо Оног који васкрсе Исуса Христа Господа нашег из мртвих,
25koji je predan za opačine naše i uskrišen radi našeg opravdanja.
25Који се предаде за грехе наше, и устаде за оправдање наше.