¹En David sprak de woorden dezes lieds tot den HEERE, ten dage als de HEERE hem verlost had uit de hand van al zijn vijanden, en uit de hand van Saul.

¹И изговори Давид Господу речи ове песме, кад га избави Господ из руку свих непријатеља његових и из руке Саулове;

²Hij zeide dan: De HEERE is mij mijn Steenrots, en mijn Burg, en mijn Uithelper.

²И рече: Господ је моја Стена и Град мој и Избавитељ мој.

³God is mijn Rots, ik zal op Hem betrouwen; mijn Schild en de Hoorn mijns heils, mijn Hoog Vertrek en mijn Toevlucht, mijn Verlosser! Van geweld hebt Gij mij verlost!

³Бог је Стена моја, у Њега ћу се уздати, Штит мој и Рог спасења мог, Заклон мој и Уточиште моје, Спаситељ мој, који ме избавља од силе.

⁴Ik riep den HEERE aan, Die te prijzen is, en ik werd verlost van mijn vijanden.

⁴Призивам Господа, кога ваља хвалити, и опраштам се непријатеља својих.

⁵Want baren des doods hadden mij omvangen; beken Belials verschrikten mij.

⁵Јер обузеше ме смртни болови, потоци неваљалих људи уплашише ме.

⁶Banden der hel omringden mij; strikken des doods bejegenden mij.

⁶Болови гробни опколише ме, стегоше ме замке смртне.

⁷Als mij bange was, riep ik den HEERE aan, en riep tot mijn God; en Hij hoorde mijn stem uit Zijn paleis, en mijn geroep kwam in Zijn oren.

⁷У тескоби својој призвах Господа, и к Богу свом повиках, Он чу из двора свог глас мој, и вика моја дође му до ушију.

⁸Toen daverde en beefde de aarde; de fondamenten des hemels beroerden zich, en daverden, omdat Hij ontstoken was.

⁸Затресе се и поколеба се земља, темељи небесима задрмаше се и померише се, јер се Он разгневи.

⁹Rook ging op van Zijn neus, en een vuur uit Zijn mond verteerde; kolen werden daarvan aangestoken.

⁹Подиже се дим из ноздрва Његових и из уста Његових огањ који прождире, живо угљевље одскакаше од Њега.

¹⁰En Hij boog den hemel, en daalde neder; en donkerheid was onder Zijn voeten.

¹⁰Сави небеса и сиђе; а мрак беше под ногама Његовим.

¹¹En Hij voer op een cherub, en vloog, en werd gezien op de vleugelen des winds.

¹¹И седе на херувима и полете, и показа се на крилима ветреним.

¹²En Hij zette duisternis rondom Zich tot tenten, een samenbinding der wateren, wolken des hemels.

¹²Од мрака начини око себе шатор, од мрачних вода, облака ваздушних.

¹³Van den glans voor Hem henen werden kolen des vuurs aangestoken.

¹³Од севања пред Њим гораше живо угљевље.

¹⁴De HEERE donderde van den hemel, en de Allerhoogste gaf Zijn stem.

¹⁴Загрме с небеса Господ, и Вишњи пусти глас свој.

¹⁵En Hij zond pijlen uit en verstrooide ze; bliksemen en verschrikte ze.

¹⁵Пусти стреле своје, и разметну их; муње, и разасу их.

¹⁶En de diepe kolken der zee werden gezien, de gronden der wereld werden ontdekt, door het schelden des HEEREN, van het geblaas des winds van Zijn neus.

¹⁶Показаше се дубине морске, и открише се темељи васиљеној од претње Господње, од дихања духа из ноздрва Његових.

¹⁷Hij zond van de hoogte, Hij nam mij, Hij trok mij op uit grote wateren.

¹⁷Тада пружи с висине руку и ухвати ме, извуче ме из воде велике.

¹⁸Hij verloste mij van mijn sterken vijand, van mijn haters, omdat zij machtiger waren dan ik.

¹⁸Избави ме од непријатеља мог силног и од мојих ненавидника, кад беху јачи од мене.

¹⁹Zij hadden mij bejegend ten dage mijns ongevals; maar de HEERE was mij een Steunsel.

¹⁹Устадоше на ме у дан невоље моје, али ми Господ би потпора.

²⁰En Hij voerde mij uit in de ruimte, en rukte mij uit, want Hij had lust aan mij.

²⁰И изведе ме на пространо место, избави ме, јер сам му мио.

²¹De HEERE vergold mij naar mijn gerechtigheid; Hij gaf mij weder naar de reinigheid mijner handen.

²¹Даде ми Господ по правди мојој, по чистоти руку мојих дарива ме.

²²Want ik heb des HEEREN wegen gehouden, en ben van mijn God niet goddelooslijk afgegaan.

²²Јер се држах путева Господњих, и не одметнух се Бога свог.

²³Want al Zijn rechten waren voor mij, en Zijn inzettingen, daarvan week ik niet af.

²³Него су сви закони Његови преда мном, и заповести Његове не уклањам од себе.

²⁴Maar ik was oprecht voor Hem; en ik wachtte mij voor mijn ongerechtigheid.

²⁴И бих му веран, и чувах се од безакоња свог.

²⁵Zo gaf mij de HEERE weder naar mijn gerechtigheid, naar mijn reinigheid, voor Zijn ogen.

²⁵Даде ми Господ по правди мојој, по чистоти мојој пред очима Његовим.

²⁶Bij den goedertierene houdt Gij U goedertieren; bij den oprechten held houdt Gij U oprecht.

²⁶Са светима поступаш свето, с човеком верним верно;

²⁷Bij den reine houdt Gij U rein; maar bij den verkeerde houdt Gij U verdraaid.

²⁷С чистим чисто поступаш, а с неваљалим насупрот њему.

²⁸En Gij verlost het bedrukte volk; maar Uw ogen zijn tegen de hogen, Gij zult hen vernederen.

²⁸Јер помажеш народу невољном, а на поносите спушташ очи своје и понижаваш их.

²⁹Want Gij zijt mijn Lamp, o HEERE, en de HEERE doet mijn duisternis opklaren.

²⁹Ти си видело моје, Господе, и Господ просветљује таму моју.

³⁰Want met U loop ik door een bende; met mijn God spring ik over een muur.

³⁰С Тобом разбијам војску, с Богом својим скачем преко зида.

³¹Gods weg is volmaakt; de rede des HEEREN is doorlouterd; Hij is een Schild allen, die op Hem betrouwen.

³¹Пут је Божји веран, реч Господња чиста. Он је штит свима који се уздају у Њ.

³²Want wie is God, behalve de HEERE, en wie is een rotssteen, behalve onze God?

³²Јер ко је Бог осим Господа? И ко је стена осим Бога нашег?

³³God is mijn Sterkte en Kracht; en Hij heeft mijn weg volkomen geopend.

³³Бог је крепост моја и сила моја, и чини да ми је пут без мане.

³⁴Hij maakt mijn voeten gelijk als der hinden, en stelt mij op mijn hoogten.

³⁴Даје ми ноге као у јелена, и на висине моје ставља ме.

³⁵Hij leert mijn handen ten strijde, zodat een stalen boog met mijn armen verbroken is.

³⁵Учи руке моје боју, те ломе лук бронзани мишице моје.

³⁶Ook hebt Gij mij gegeven het schild Uws heils, en door Uw verootmoedigen hebt Gij mij groot gemaakt.

³⁶Ти ми дајеш штит спасења свог, и милост твоја чини ме велика.

³⁷Gij hebt mijn voetstap ruim gemaakt onder mij; en mijn enkelen hebben niet gewankeld.

³⁷Шириш кораке моје пода мном, те се не омичу глежњи моји.

³⁸Ik vervolgde mijn vijanden, en verdelgde hen, en keerde niet weder, totdat ik ze verdaan had.

³⁸Терам непријатеље своје, и потирем их, и не враћам се докле их не истребим.

³⁹En ik verteerde hen, en doorstak ze, dat zij niet weder opstonden; maar zij vielen onder mijn voeten.

³⁹И истребљујем их, и обарам их да не могу устати, него падају под ноге моје.

⁴⁰Want Gij omgorddet mij met kracht ten strijde; Gij deedt onder mij nederbukken, die tegen mij opstonden.

⁴⁰Јер ме Ти опасујеш снагом за бој: који устану на ме, обараш их пода ме.

⁴¹En Gij gaaft mij den nek mijner vijanden, mijner haters, en ik vernielde hen.

⁴¹Непријатеља мојих плећи Ти ми обраћаш, и потирем ненавиднике своје.

⁴²Zij zagen uit, maar er was geen verlosser; naar den HEERE, maar Hij antwoordde hun niet.

⁴²Обзиру се, али нема помагача: вичу ка Господу, али их не слуша.

⁴³Toen vergruisde ik hen als stof der aarde; ik stampte ze, ik breidde hen uit als slijk der straten.

⁴³Сатирем их као прах земаљски, као блато по улицама газим их и размећем.

⁴⁴Ook hebt Gij mij uitgeholpen van de twisten mijns volks, Gij hebt mij bewaard tot een hoofd der heidenen; het volk, dat ik niet kende, heeft mij gediend.

⁴⁴Ти ме избављаш од буне народа мог, чуваш ме да сам глава народима; народ ког не познавах служи ми.

⁴⁵Vreemden hebben zich mij geveinsdelijk onderworpen; zo haast als hun oor van mij hoorde, hebben zij mij gehoorzaamd.

⁴⁵Туђини ласкају ми, чујући покоравају ми се.

⁴⁶Vreemden zijn vervallen, en hebben zich aangegord uit hun sloten.

⁴⁶Туђини бледе, дрхћу у градовима својим.

⁴⁷De HEERE leeft, en geloofd zij mijn Rotssteen; en verhoogd zij God, de Rotssteen mijns heils!

⁴⁷Жив је Господ, и да је благословена Стена моја. Да се узвиси Бог, Стена спасења мог.

⁴⁸De God, Die mij volkomene wraak geeft, en de volken onder mij nederwerpt;

⁴⁸Бог, који ми даје освету, и покорава ми народе,

⁴⁹En Die mij uitvoert van mijn vijanden; en Gij verhoogt mij boven degenen, die tegen mij opstaan; Gij redt mij van den man alles gewelds.

⁴⁹Који ме изводи из непријатеља мојих, и подиже ме над оне који устају на ме, и од човека жестоког избавља ме.

⁵⁰Daarom zal ik U, o HEERE, loven onder de heidenen, en Uw Naam zal ik psalmzingen.

⁵⁰Тога ради хвалим Те, Господе, по народима, и појем имену твом,

⁵¹Hij is een Toren der verlossingen Zijns konings, en Hij doet goedertierenheid aan Zijn gezalfde, aan David en aan zijn zaad, tot in eeuwigheid.

⁵¹Који славно избављаш цара свог, и чиниш милост помазанику свом Давиду и семену његовом довека.