¹De woorden van den prediker, den zoon van David, den koning te Jeruzalem.

¹Речи проповедника, сина Давидовог цара у Јерусалиму.

²Ijdelheid der ijdelheden, zegt de prediker; ijdelheid der ijdelheden, het is al ijdelheid.

²Таштина над таштинама, вели проповедник, таштина над таштинама, све је таштина.

³Wat voordeel heeft de mens van al zijn arbeid, dien hij arbeidt onder de zon?

³Каква је корист човеку од свега труда његовог, којим се труди под сунцем?

⁴Het ene geslacht gaat, en het andere geslacht komt; maar de aarde staat in der eeuwigheid.

⁴Нараштај један одлази и други долази, а земља стоји увек.

⁵Ook rijst de zon op, en de zon gaat onder, en zij hijgt naar haar plaats, waar zij oprees.

⁵Сунце излази и залази, и опет хити на место своје одакле излази.

⁶Zij gaat naar het zuiden, en zij gaat om naar het noorden; de wind gaat steeds omgaande, en de wind keert weder tot zijn omgangen.

⁶Ветар иде на југ и обрће се, и у обртању свом враћа се.

⁷Al de beken gaan in de zee, nochtans wordt de zee niet vol; naar de plaats, waar de beken heengaan, derwaarts gaande keren zij weder.

⁷Све реке теку у море, и море се не препуња; одакле теку реке, онамо се враћају да опет теку.

⁸Al deze dingen worden zo moede, dat het niemand zou kunnen uitspreken; het oog wordt niet verzadigd met zien; en het oor wordt niet vervuld van horen.

⁸Све је мучно, да човек не може исказати; око се не може нагледати, нити се ухо може наслушати.

⁹Hetgeen er geweest is, hetzelve zal er zijn, en hetgeen er gedaan is, hetzelve zal er gedaan worden; zodat er niets nieuws is onder de zon.

⁹Шта је било то ће бити, шта се чинило то ће се чинити, и нема ништа ново под сунцем.

¹⁰Is er enig ding, waarvan men zou kunnen zeggen: Ziet dat, het is nieuw? Het is alreeds geweest in de eeuwen, die voor ons geweest zijn.

¹⁰Има ли шта за шта би ко рекао: Види, то је ново? Већ је било за векова који су били пре нас.

¹¹Er is geen gedachtenis van de voorgaande dingen; en van de navolgende dingen, die zijn zullen, van dezelve zal ook geen gedachtenis zijn bij degenen, die namaals wezen zullen.

¹¹Не помиње се шта је пре било; ни оно што ће после бити неће се помињати у оних који ће после настати.

¹²Ik, prediker, was koning over Israel te Jeruzalem.

¹²Ја проповедник бејах цар над Израиљем у Јерусалиму.

¹³En ik begaf mijn hart om met wijsheid te onderzoeken, en na te speuren al wat er geschiedt onder den hemel. Deze moeilijke bezigheid heeft God den kinderen der mensen gegeven, om zich daarin te bekommeren.

¹³И управих срце своје да тражим и разберем мудрошћу све што бива под небом; тај мучни посао даде Бог синовима људским да се муче око њега.

¹⁴Ik zag al de werken aan, die onder de zon geschieden; en ziet, het was al ijdelheid en kwelling des geestes.

¹⁴Видех све што бива под сунцем, и гле, све је таштина и мука духу.

¹⁵Het kromme kan niet recht gemaakt worden; en hetgeen ontbreekt, kan niet geteld worden.

¹⁵Шта је криво не може се исправити, и недостаци не могу се избројати.

¹⁶Ik sprak met mijn hart, zeggende: Zie, ik heb wijsheid vergroot en vermeerderd, boven allen, die voor mij te Jeruzalem geweest zijn; en mijn hart heeft veel wijsheid en wetenschap gezien.

¹⁶Ја рекох у срцу свом говорећи: Ево, ја постах велик, и претекох мудрошћу све који бише пре мене у Јерусалиму, и срце моје виде много мудрости и знања.

¹⁷En ik begaf mijn hart om wijsheid en wetenschap te weten, onzinnigheden en dwaasheid; ik ben gewaar geworden, dat ook dit een kwelling des geestes is.

¹⁷И управих срце своје да познам мудрост и да познам безумље и лудост; па дознах да је и то мука духу.

¹⁸Want in veel wijsheid is veel verdriet; en die wetenschap vermeerdert, vermeerdert smart.

¹⁸Јер где је много мудрости, много је бриге, и ко умножава знање умножава муку.