¹En God gedacht aan Noach, en aan al het gedierte, en aan al het vee, dat met hem in de ark was; en God deed een wind over de aarde doorgaan, en de wateren werden stil.

¹А Бог се опомену Ноја и свих звери и све стоке што беху с њим у ковчегу; и посла Бог ветар на земљу да узбије воду.

²Ook werden de fonteinen des afgronds, en de sluizen des hemels gesloten, en de plasregen van den hemel werd opgehouden.

²И затворише се извори бездану и уставе небеске, и дажд с неба престаде.

³Daartoe keerden de wateren weder van boven de aarde, heen en weder vloeiende, en de wateren namen af ten einde van honderd en vijftig dagen.

³И стаде вода опадати на земљи, и једнако опадаше после сто педесет дана;

⁴En de ark rustte in de zevende maand, op den zeventiende dag der maand, op de bergen van Ararat.

⁴Те се устави ковчег седмог месеца дана седамнаестог на планини Арарату.

⁵En de wateren waren gaande, en afnemende tot de tiende maand; in de tiende maand, op den eerste der maand, werden de toppen der bergen gezien.

⁵И вода опадаше све већма до десетог месеца; и првог дана десетог месеца показаше се врхови од брда.

⁶En het geschiedde, ten einde van veertig dagen, dat Noach het venster der ark, die hij gemaakt had, opendeed.

⁶А после четрдесет дана отвори Ноје прозор на ковчегу, који беше начинио;

⁷En hij liet een raaf uit, die dikwijls heen en weder ging, totdat de wateren van boven de aarde verdroogd waren.

⁷И испусти гаврана, који једнако одлеташе и долеташе докле не пресахну вода на земљи.

⁸Daarna liet hij een duif van zich uit, om te zien, of de wateren gelicht waren van boven den aardbodem.

⁸Па пусти и голубицу да би видео је ли опала вода са земље.

⁹Maar de duif vond geen rust voor het hol van haar voet; zo keerde zij weder tot hem in de ark; want de wateren waren op de ganse aarde; en hij stak zijn hand uit, en nam haar, en bracht haar tot zich in de ark.

⁹А голубица не нашавши где би стала ногом својом врати се к њему у ковчег, јер још беше вода по свој земљи; и Ноје пруживши руку ухвати је и узе к себи у ковчег.

¹⁰En hij verbeidde nog zeven andere dagen; toen liet hij de duif wederom uit de ark.

¹⁰И почека још седам дана, па опет испусти голубицу из ковчега.

¹¹En de duif kwam tot hem tegen den avondtijd; en ziet, een afgebroken olijfblad was in haar bek; zo merkte Noach, dat de wateren van boven de aarde gelicht waren.

¹¹И пред вече врати се к њему голубица, и гле, у кљуну јој лист маслинов, који беше откинула; тако позна Ноје да је опала вода са земље.

¹²Toen vertoefde hij nog zeven andere dagen; en hij liet de duif uit; maar zij keerde niet meer weder tot hem.

¹²Али почека још седам дана, па опет испусти голубицу, а она му се више не врати.

¹³En het geschiedde in het zeshonderd en eerste jaar, in de eerste maand, op den eersten derzelver maand, dat de wateren droogden van boven de aarde; toen deed Noach het deksel der ark af, en zag toe, en ziet, de aardbodem was gedroogd.

¹³Шест стотина прве године века Нојевог први дан првог месеца усахну вода на земљи; и Ноје откри кров на ковчегу, и угледа земљу суву.

¹⁴En in de tweede maand, op den zeven en twintigsten dag der maand, was de aarde opgedroogd.

¹⁴А другог месеца двадесет седмог дана беше сва земља сува.

¹⁵Toen sprak God tot Noach, zeggende:

¹⁵Тада рече Бог Ноју говорећи:

¹⁶Ga uit de ark, gij, en uw huisvrouw, en uw zonen, en de vrouwen uwer zonen met u.

¹⁶Изађи из ковчега ти и жена твоја и синови твоји и жене синова твојих с тобом;

¹⁷Al het gedierte, dat met u is, van alle vlees, aan gevogelte, en aan vee, en aan al het kruipend gedierte, dat op de aarde kruipt, doe met u uitgaan; en dat zij overvloediglijk voorttelen op de aarde, en vruchtbaar zijn, en vermenigvuldigen op de aarde.

¹⁷Све звери што су са тобом од сваког тела, птице и стоку и шта год гамиже по земљи, изведи са собом, нека се разиђу по земљи, и нека се плоде и множе на земљи.

¹⁸Toen ging Noach uit, en zijn zonen, en zijn huisvrouw, en de vrouwen zijner zonen met hem.

¹⁸И изиђе Ноје и синови његови и жена његова и жене синова његових с њим.

¹⁹Al het gedierte, al het kruipende, en al het gevogelte, al wat zich op de aarde roert, naar hun geslachten, gingen uit de ark.

¹⁹Све звери, све ситне животиње, све птице и све што се миче по земљи по својим врстама изиђоше из ковчега.

²⁰En Noach bouwde den HEERE een altaar; en hij nam van al het reine vee, en van al het rein gevogelte, en offerde brandofferen op dat altaar.

²⁰И начини Ноје жртвеник Господу, и узе од сваке чисте стоке и од свих птица чистих, и принесе на жртвенику жртве паљенице.

²¹En de HEERE rook dien liefelijken reuk, en de HEERE zeide in Zijn hart: Ik zal voortaan den aardbodem niet meer vervloeken om des mensen wil; want het gedichtsel van 's mensen hart is boos van zijn jeugd aan; en Ik zal voortaan niet meer al het levende slaan, gelijk als Ik gedaan heb.

²¹И Господ омириса мирис угодни, и рече у срцу свом: Нећу више клети земље с људи, што је мисао срца човечијег зла од малена; нити ћу више убијати све што живи, као што учиних.

²²Voortaan al de dagen der aarde zullen zaaiing en oogst, en koude en hitte, en zomer en winter, en dag en nacht, niet ophouden.

²²Од сада докле буде земље, неће нестајати сетве ни жетве, студени ни врућине, лета ни зиме, дана ни ноћи.