¹En God zegende Noach en zijn zonen, en Hij zeide tot hen: Zijt vruchtbaar en vermenigvuldigt, en vervult de aarde!

¹И Бог благослови Ноја и синове његове, и рече им; рађајте се и множите се и напуните земљу;

²En uw vrees, en uw verschrikking zij over al het gedierte der aarde, en over al het gevogelte des hemels; in al wat zich op den aardbodem roert, en in alle vissen der zee; zij zijn in uw hand overgegeven.

²И све звери земаљске и све птице небеске и све што иде по земљи и све рибе морске нека вас се боје и страше; све је предано у ваше руке.

³Al wat zich roert, dat levend is, zij u tot spijze; Ik heb het u al gegeven, gelijk het groene kruid.

³Шта се год миче и живи, нека вам буде за јело, све вам то дадох као зелену траву.

⁴Doch het vlees met zijn ziel, dat is zijn bloed, zult gij niet eten.

⁴Али не једите меса с душом његовом, а то му је крв.

⁵En voorwaar, Ik zal uw bloed, het bloed uwer zielen eisen; van de hand van alle gedierte zal Ik het eisen; ook van de hand des mensen, van de hand eens iegelijken zijns broeders zal Ik de ziel des mensen eisen.

⁵Јер ћу и вашу крв, душе ваше, искати; од сваке ћу је звери искати; из руке самог човека, из руке сваког брата његовог искаћу душу човечију.

⁶Wie des mensen bloed vergiet, zijn bloed zal door den mens vergoten worden; want God heeft den mens naar Zijn beeld gemaakt.

⁶Ко пролије крв човечију, његову ће крв пролити човек; јер је Бог по свом обличју створио човека.

⁷Maar gijlieden, weest vruchtbaar, en vermenigvuldigt; teelt overvloediglijk voort op de aarde, en vermenigvuldigt op dezelve.

⁷Рађајте се дакле и множите се; народите се веома на земљи и намножите се на њој.

⁸Voorts zeide God tot Noach, en tot zijn zonen met hem, zeggende:

⁸И рече Бог Ноју и синовима његовим с њим, говорећи:

⁹Maar Ik, ziet, Ik richt Mijn verbond op met u, en met uw zaad na u;

⁹А ја ево постављам завет свој с вама и с вашим семеном након вас,

¹⁰En met alle levende ziel, die met u is, van het gevogelte, van het vee, en van alle gedierte der aarde met u; van allen, die uit de ark gegaan zijn, tot al het gedierte der aarde toe.

¹⁰И са свим животињама, што су с вама од птица, од стоке и од свих звери земаљских што су с вама, са свачим што је изашло из ковчега, и са свим зверима земаљским.

¹¹En Ik richt Mijn verbond op met u, dat niet meer alle vlees door de wateren des vloeds zal worden uitgeroeid; en dat er geen vloed meer zal zijn, om de aarde te verderven.

¹¹Постављам завет свој с вама, те одселе неће ниједно тело погинути од потопа, нити ће више бити потопа да затре земљу.

¹²En God zeide: Dit is het teken des verbonds, dat Ik geef tussen Mij en tussen ulieden, en tussen alle levende ziel, die met u is, tot eeuwige geslachten.

¹²И рече Бог: Ево знак завета који постављам између себе и вас и сваке живе твари, која је с вама до века:

¹³Mijn boog heb Ik gegeven in de wolken; die zal zijn tot een teken des verbonds tussen Mij en tussen de aarde.

¹³Метнуо сам дугу своју у облаке, да буде знак завета између мене и земље.

¹⁴En het zal geschieden, als Ik wolken over de aarde brenge, dat deze boog zal gezien worden in de wolken;

¹⁴Па кад облаке навучем на земљу, видеће се дуга у облацима,

¹⁵Dan zal Ik gedenken aan Mijn verbond, hetwelk is tussen Mij en tussen u, en tussen alle levende ziel van alle vlees; en de wateren zullen niet meer wezen tot een vloed, om alle vlees te verderven.

¹⁵И опоменућу се завета свог који је између мене и вас и сваке душе живе у сваком телу, и неће више бити од воде потопа да затре свако тело.

¹⁶Als deze boog in de wolken zal zijn, zo zal Ik hem aanzien, om te gedenken aan het eeuwig verbond tussen God en tussen alle levende ziel, van alle vlees, dat op de aarde is.

¹⁶Дуга ће бити у облацима, па ћу је погледати, и опоменућу се вечног завета између Бога и сваке душе живе у сваком телу које је на земљи.

¹⁷Zo zeide dan God tot Noach: Dit is het teken des verbonds, dat Ik opgericht heb tussen Mij en tussen alle vlees, dat op de aarde is.

¹⁷И рече Бог Ноју: То је знак завета који сам учинио између себе и сваког тела на земљи.

¹⁸En de zonen van Noach, die uit de ark gingen, waren Sem, en Cham, en Jafeth; en Cham is de vader van Kanaan.

¹⁸А беху синови Нојеви који изађоше из ковчега: Сим и Хам и Јафет; а Хам је отац Хананцима.

¹⁹Deze drie waren de zonen van Noach; en van dezen is de ganse aarde overspreid.

¹⁹То су три сина Нојева, и од њих се насели сва земља.

²⁰En Noach begon een akkerman te zijn, en hij plantte een wijngaard.

²⁰А Ноје поче радити земљу, и посади виноград.

²¹En hij dronk van dien wijn, en werd dronken; en hij ontblootte zich in het midden zijner tent.

²¹И напив се вина опи се, и откри се насред шатора свог.

²²En Cham, Kanaans vader, zag zijns vaders naaktheid, en hij gaf het zijn beiden broederen daar buiten te kennen.

²²А Хам, отац Хананцима, виде голотињу оца свог, и каза обојици браће своје на пољу.

²³Toen namen Sem en Jafeth een kleed, en zij legden het op hun beider schouderen, en gingen achterwaarts, en bedekten de naaktheid huns vaders; en hun aangezichten waren achterwaarts, gekeerd zodat zij de naaktheid huns vaders niet zagen.

²³А Сим и Јафет узеше хаљину, и огрнуше је обојица на рамена своја, и идући натрашке покрише њом голотињу оца свог, лицем натраг окренувши се да не виде голотиње оца свог.

²⁴En Noach ontwaakte van zijn wijn; en hij merkte wat zijn kleinste zoon hem gedaan had.

²⁴А кад се Ноје пробуди од вина, дозна шта му је учинио млађи син,

²⁵En hij zeide: Vervloekt zij Kanaan; een knecht der knechten zij hij zijn broederen!

²⁵И рече: Проклет да је Ханан, и да буде слуга слугама браће своје!

²⁶Voorts zeide hij: Gezegend zij de HEERE, de God van Sem; en Kanaan zij hem een knecht!

²⁶И још рече: Благословен да је Господ Бог Симов, и Ханан да му буде слуга!

²⁷God breide Jafeth uit, en hij wone in Sems tenten! en Kanaan zij hem een knecht!

²⁷Бог да рашири Јафета да живи у шаторима Симовим, а Ханан да им буде слуга!

²⁸En Noach leefde na den vloed driehonderd en vijftig jaren.

²⁸И поживе Ноје после потопа триста педесет година.

²⁹Zo waren al de dagen van Noach negenhonderd en vijftig jaren; en hij stierf.

²⁹А свега поживе Ноје девет стотина педесет година; и умре.