¹Toen antwoordde Zofar, de Naamathiet, en zeide:

¹А Софар Намаћанин одговори и рече:

²Zou de veelheid der woorden niet beantwoord worden, en zou een klapachtig man recht hebben?

²Зар на многе речи нема одговора? Или ће човек говорљив остати прав?

³Zouden uw leugenen de lieden doen zwijgen, en zoudt gij spotten, en niemand u beschamen?

³Хоће ли твоје лажи ућуткати људе? И кад се ругаш, зар те неће нико посрамити?

⁴Want gij hebt gezegd: Mijn leer is zuiver, en ik ben rein in uw ogen.

⁴Јер си рекао: Чиста је наука моја, и чист сам пред очима твојим.

⁵Maar gewisselijk, och, of God sprak, en Zijn lippen tegen u opende;

⁵Али кад би Бог проговорио и усне своје отворио на те,

⁶En u bekend maakte de verborgenheden der wijsheid, omdat zij dubbel zijn in wezen! Daarom weet, dat God voor u vergeet van uw ongerechtigheid.

⁶И показао ти тајне мудрости, јер их је двојином више, познао би да те Бог кара мање него што заслужује твоје безакоње.

⁷Zult gij de onderzoeking Gods vinden? Zult gij tot de volmaaktheid toe den Almachtige vinden?

⁷Можеш ли ти тајне Божије докучити, или докучити савршенство Свемогућег?

⁸Zij is als de hoogten der hemelen, wat kunt gij doen? Dieper dan de hel, wat kunt gij weten?

⁸То су висине небеске, шта ћеш учинити? Дубље је од пакла, како ћеш познати?

⁹Langer dan de aarde is haar maat, en breder dan de zee.

⁹Дуже од земље, шире од мора.

¹⁰Indien Hij voorbijgaat, opdat Hij overlevere of vergadere, wie zal dan Hem afkeren?

¹⁰Да преврати, или затвори или сабере, ко ће Му бранити?

¹¹Want Hij kent de ijdele lieden en Hij ziet de ondeugd; zou Hij dan niet aanmerken?

¹¹Јер зна ништавило људско, и видећи неваљалство зар неће пазити?

¹²Dan zal een verstandeloos man kloekzinnig worden; hoewel de mens als het veulen eens woudezels geboren is.

¹²Човек безуман постаје разуман, премда се човек рађа као дивље магаре.

¹³Indien gij uw hart bereid hebt, zo breid uw handen tot Hem uit.

¹³Да ти управиш срце своје и подигнеш руке своје к Њему,

¹⁴Indien er ondeugd in uw hand is, doe die verre weg; en laat het onrecht in uw tenten niet wonen.

¹⁴Ако је безакоње у руци твојој, да га уклониш, и не даш да неправда буде у шаторима твојим,

¹⁵Want dan zult gij uw aangezicht opheffen uit de gebreken, en zult vast wezen, en niet vrezen.

¹⁵Тада ћеш подигнути лице своје без мане и стајаћеш тврдо и нећеш се бојати;

¹⁶Want gij zult de moeite vergeten, en harer gedenken als der wateren, die voorbijgegaan zijn.

¹⁶Заборавићеш муку, као воде која протече опомињаћеш је се;

¹⁷Ja, uw tijd zal klaarder dan de middag oprijzen; gij zult uitvliegen, als de morgenstond zult gij zijn.

¹⁷Настаће ти време ведрије него подне, синућеш, бићеш као јутро;

¹⁸En gij zult vertrouwen, omdat er verwachting zal zijn; en gij zult graven, gerustelijk zult gij slapen;

¹⁸Уздаћеш се имајући надање, закопаћеш се, и мирно ћеш спавати.

¹⁹En gij zult nederliggen, en niemand zal u verschrikken; en velen zullen uw aangezicht smeken.

¹⁹Лежаћеш, и нико те неће плашити, и многи ће ти се молити.

²⁰Maar de ogen der goddelozen zullen bezwijken, en de toevlucht zal van hen vergaan; en hun verwachting zal zijn de uitblazing der ziel.

²⁰Али очи ће безбожницима ишчилети, и уточишта им неће бити, и надање ће им бити издисање.