¹Waarom zouden van den Almachtige de tijden niet verborgen zijn, dewijl zij, die Hem kennen, Zijn dagen niet zien?

¹Зашто Свемогућем нису сакривена времена? И који Га знају, не виде дана Његових?

²Zij tasten de landpalen aan; de kudden roven zij, en weiden ze.

²Међе помичу безбожни, отимају стадо и пасу;

³Den ezel der wezen drijven zij weg; den os ener weduwe nemen zij te pand.

³Магарца сиротама одгоне; у залогу узимају вола удовици;

⁴Zij doen de nooddruftigen wijken van den weg; te zamen versteken zich de ellendigen des lands.

⁴Сиромахе одбијају с пута; убоги у земљи крију се сви.

⁵Ziet, zij zijn woudezels in de woestijn; zij gaan uit tot hun werk, makende zich vroeg op ten roof; het vlakke veld is hem tot spijs, en den jongeren.

⁵Гле, као дивљи магарци у пустињи излазе на посао свој устајући рано на плен; пустиња је храна њима и деци њиховој.;

⁶Op het veld maaien zij zijn voeder, en den wijnberg des goddelozen lezen zij af.

⁶Жању њиву и беру виноград који није њихов;

⁷Den naakten laten zij vernachten zonder kleding, die geen deksel heeft tegen de koude.

⁷Гола нагоне да ноћује без хаљине, који се немају чим покрити по зими,

⁸Van den stroom der bergen worden zij nat, en zonder toevlucht zijnde, omhelzen zij de steenrotsen.

⁸Окисли од пљуска у гори, немајући заклона, привијају се к стени.

⁹Zij rukken het weesje van de borst, en dat over den arme is, nemen zij te pand.

⁹Грабе сироче од дојке и са сиромаха скидају залог.

¹⁰Den naakte doen zij weggaan zonder kleed, en hongerig, die garven dragen.

¹⁰Голог остављају да иде без хаљине, и оне који носе снопове да гладују.

¹¹Tussen hun muren persen zij olie uit, treden de wijnpersen, en zijn dorstig.

¹¹Који међу њиховим зидовима уље цеде и грожђе у кацама газе, подносе жеђ.

¹²Uit de stad zuchten de lieden, en de ziel der verwonden schreeuwt uit; nochtans beschikt God niets ongerijmds.

¹²Људи у граду уздишу, и душе побијених вичу, а Бог не укида то.

¹³Zij zijn onder de wederstrevers des lichts; zij kennen Zijn wegen niet, en zij blijven niet op Zijn paden.

¹³Они се противе светлости, не знају за путеве њене и не стају на стазама њеним.

¹⁴Met het licht staat de moorder op, doodt den arme en den nooddruftige; en des nachts is hij als een dief.

¹⁴Зором устајући крвник убија сиромаха и убогог; а ноћу је као лупеж.

¹⁵Ook neemt het oog des overspelers de schemering waar, zeggende: Geen oog zal mij zien; en hij legt een deksel op het aangezicht.

¹⁵И око курварово пази на сумрак говорећи: Да ме око не види. И сакрива лице.

¹⁶In de duisternis doorgraaft hij de huizen, die zij zich des daags afgetekend hadden; zij kennen het licht niet.

¹⁶Прокопавају по мраку куће, које обдан себи забележе; не знају за светлост.

¹⁷Want de morgenstond is hun te zamen de schaduw des doods; als men hen kent, zijn zij in de strikken van des doods schaduw.

¹⁷Јер је зора њима свима сен смртни; ако их ко позна, страх их је сена смртног.

¹⁸Hij is licht op het vlakke der wateren; vervloekt is hun deel op de aarde; hij wendt zich niet tot den weg der wijngaarden.

¹⁸Брзи су као поврх воде, проклет је део њихов на земљи; неће видети пута виноградског.

¹⁹De droogte mitsgaders de hitte nemen de sneeuwwateren weg; alzo het graf dergenen, die gezondigd hebben.

¹⁹Као што суша и врућина граби воде снежне, тако гроб грешнике.

²⁰De baarmoeder vergeet hem, het gewormte is hem zoet, zijns wordt niet meer gedacht; en het onrecht wordt gebroken als een hout.

²⁰Заборавља их утроба материна, слатки су црвима, не спомињу се више; као дрво скршиће се неправедник.

²¹De onvruchtbare, die niet baart, teert hij af, en aan de weduwe doet hij niets goeds.

²¹Здружује с њим нероткињу која не рађа, и удовици не чини добра.

²²Ook trekt hij de machtigen door zijn kracht; staat hij op, zo is men des levens niet zeker.

²²Граби јаке својом силом; остане ли који, не узда се у живот свој.

²³Stelt hem God in gerustigheid, zo steunt hij daarop; nochtans zijn Zijn ogen op hun wegen.

²³Да му Бог да у шта ће се поуздати; али очи Његове пазе на њихове путе.

²⁴Zij zijn een weinig tijds verheven, daarna is er niemand van hen; zij worden nedergedrukt; gelijk alle anderen worden zij besloten; en gelijk de top ener aar worden zij afgesneden.

²⁴Узвисе се за мало, па их нема; падају и гину као сви други, и као врх од класа одсецају се.

²⁵Indien het nu zo niet is, wie zal mij leugenachtig maken, en mijn rede tot niet brengen?

²⁵Није ли тако? Ко ће ме утерати у лаж и обратити у ништа речи моје?