¹En Job ging voort zijn spreuk op te heffen, en zeide:

¹И Јов настави беседу своју и рече:

²Zo waarachtig als God leeft, Die mijn recht weggenomen heeft, en de Almachtige, Die mijner ziel bitterheid heeft aangedaan!

²Тако да је жив Бог, који је одбацио парбу моју, и Свемогући, који је ојадио душу моју,

³Zo lang als mijn adem in mij zal zijn, en het geblaas Gods in mijn neus;

³Док је душа моја у мени, и дух Божји у ноздрвама мојим,

⁴Indien mijn lippen onrecht zullen spreken, en indien mijn tong bedrog zal uitspreken!

⁴Неће усне моје говорити безакоња, нити ће језик мој изрицати преваре.

⁵Het zij verre van mij, dat ik ulieden rechtvaardigen zou; totdat ik den geest zal gegeven hebben, zal ik mijn oprechtigheid van mij niet wegdoen.

⁵Не дао Бог да пристанем да имате право; докле дишем, нећу одступити од своје доброте.

⁶Aan mijn gerechtigheid zal ik vasthouden, en zal ze niet laten varen; mijn hart zal die niet versmaden van mijn dagen.

⁶Држаћу се правде своје, нити ћу је оставити; неће ме прекорити срце моје докле сам жив.

⁷Mijn vijand zij als de goddeloze, en die zich tegen mij opmaakt, als de verkeerde.

⁷Непријатељ мој биће као безбожник, и који устаје на ме, као безаконик.

⁸Want wat is de verwachting des huichelaars, als hij zal gierig geweest zijn, wanneer God zijn ziel zal uittrekken?

⁸Јер како је надање лицемеру, кад се лакоми, а Бог ће ишчупати душу његову?

⁹Zal God zijn geroep horen, als benauwdheid over hem komt?

⁹Хоће ли Бог услишити вику његову кад на њ дође невоља?

¹⁰Zal hij zich verlustigen in den Almachtige? Zal hij God aanroepen te aller tijd?

¹⁰Хоће ли се Свемогућем радовати? Хоће ли призивати Бога у свако време?

¹¹Ik zal ulieden leren van de hand Gods; wat bij den Almachtige is, zal ik niet verhelen.

¹¹Учим вас руци Божјој, и како је у Свемогућег не тајим.

¹²Ziet, gij zelve allen hebt het gezien; en waarom wordt gij dus door ijdelheid verijdeld?

¹²Ето, ви све видите, зашто дакле једнако говорите залудне ствари?

¹³Dit is het deel des goddelozen mensen bij God, en de erve der tirannen, die zij van den Almachtige ontvangen zullen.

¹³То је део човеку безбожном од Бога, и наследство које примају насилници од Свемогућег.

¹⁴Indien zijn kinderen vermenigvuldigen, het is ten zwaarde; en zijn spruiten zullen van brood niet verzadigd worden.

¹⁴Ако му се множе синови, множе се за мач, и натражје његово неће се наситити хлеба.

¹⁵Zijn overgeblevenen zullen in den dood begraven worden, en zijn weduwen zullen niet wenen.

¹⁵Који остану иза њега, на смрти ће бити погребени, и удовице њихове неће плакати.

¹⁶Zo hij zilver opgehoopt zal hebben als stof, en kleding bereid als leem;

¹⁶Ако накупи сребра као праха, и набави хаљина као блата,

¹⁷Hij zal ze bereiden, maar de rechtvaardige zal ze aantrekken, en de onschuldige zal het zilver delen.

¹⁷Шта набави, обући ће праведник, и сребро ће делити безазлени.

¹⁸Hij bouwt zijn huis als een motte, en als een hoeder de hutte maakt.

¹⁸Гради себи кућу као мољац, и као колибу коју начини чувар.

¹⁹Rijk ligt hij neder, en wordt niet weggenomen; doet hij zijn ogen open, zo is hij er niet.

¹⁹Богат ће умрети, а неће бити прибран; отвориће очи а ничега неће бити.

²⁰Verschrikkingen zullen hem als wateren aangrijpen; des nachts zal hem een wervelwind wegstelen.

²⁰Стигнуће га страхоте као воде; ноћу ће га однети олуја.

²¹De oostenwind zal hem wegvoeren, dat hij henengaat, en zal hem wegstormen uit zijn plaats.

²¹Узеће га ветар источни, и отићи ће; вихор ће га однети с места његовог.

²²En God zal dit over hem werpen, en niet sparen; van Zijn hand zal hij snellijk vlieden.

²²То ће Бог пустити на њ, и неће га жалити; он ће једнако бежати од руке Његове.

²³Een ieder zal over hem met zijn handen klappen, en over hem fluiten uit zijn plaats.

²³Други ће пљескати рукама за њим, и звиждаће за њим с места његовог.