¹Ik heb een verbond gemaakt met mijn ogen; hoe zou ik dan acht gegeven hebben op een maagd?

¹Веру учиних са очима својим, па како бих погледао на девојку?

²Want wat is het deel Gods van boven, of de erve des Almachtigen uit de hoogten?

²Јер какав је део од Бога одозго? И какво наследство од Свемогућег с висине?

³Is niet het verderf voor den verkeerde, ja, wat vreemds voor de werkers der ongerechtigheid?

³Није ли погибао неваљалом и чудо онима који чине безакоње?

⁴Ziet Hij niet mijn wegen, en telt Hij niet al mijn treden?

⁴Не виде ли Он путеве моје, и све кораке моје не броји ли?

⁵Zo ik met ijdelheid omgegaan heb, en mijn voet gesneld heeft tot bedriegerij;

⁵Ако ходих с лажју или ако похита нога моја на превару,

⁶Hij wege mij op, in een rechte weegschaal, en God zal mijn oprechtigheid weten.

⁶Нека ме измери на мерилима правим, и нека Бог позна доброту моју.

⁷Zo mijn gang uit den weg geweken is, en mijn hart mijn ogen nagevolgd is, en aan mijn handen iets aankleeft;

⁷Ако су кораци моји зашли с пута, и ако је за очима мојим пошло срце моје, и за руке моје прионуло шта год,

⁸Zo moet ik zaaien, maar een ander eten, en mijn spruiten moeten uitgeworteld worden!

⁸Нека ја сејем а други једе, и нека се искорене изданци моји.

⁹Zo mijn hart verlokt is geweest tot een vrouw, of ik aan mijns naasten deur geloerd heb;

⁹Ако се занело срце моје за којом женом, и ако сам вребао на вратима ближњег свог,

¹⁰Zo moet mijn huisvrouw met een ander malen, en anderen zich over haar krommen!

¹⁰Нека другом меље жена моја, и нека се други над њом повијају.

¹¹Want dat is een schandelijke daad, en het is een misdaad bij de rechters.

¹¹Јер је то грдило и безакоње за судије.

¹²Want dat is een vuur, hetwelk tot de verderving toe verteert, en al mijn inkomen uitgeworteld zou hebben.

¹²Јер би то био огањ који би прождирао до уништења, и сву би моју летину искоренио.

¹³Zo ik versmaad heb het recht mijns knechts, of mijner dienstmaagd, als zij geschil hadden met mij;

¹³Ако нисам хтео доћи на суд са слугом својим или са слушкињом својом, кад би се тужили на мене;

¹⁴(Want wat zou ik doen, als God opstond? En als Hij bezoeking deed, wat zou ik Hem antwoorden?

¹⁴Јер шта бих чинио кад би се Бог подигао, и кад би потражио, шта бих Му одговорио?

¹⁵Heeft Hij niet, Die mij in den buik maakte, hem ook gemaakt en Een ons in de baarmoeder bereid?)

¹⁵Који је мене створио у утроби, није ли створио и њега? Није ли нас Он исти саздао у материци?

¹⁶Zo ik den armen hun begeerte onthouden heb, of de ogen der weduwe laten versmachten;

¹⁶Ако сам одбио сиромасима жељу њихову, и очи удовици замутио,

¹⁷En mijn bete alleen gegeten heb, zodat de wees daarvan niet gegeten heeft;

¹⁷И ако сам залогај свој сам јео, а није га јела и сирота,

¹⁸(Want van mijn jonkheid af is hij bij mij opgetogen, als bij een vader, en van mijner moeders buik af heb ik haar geleid;)

¹⁸Јер је од младости моје расла са мном као код оца, и од утробе матере своје водао сам је;

¹⁹Zo ik iemand heb zien omkomen, omdat hij zonder kleding was, en dat de nooddruftige geen deksel had;

¹⁹Ако сам гледао кога где гине немајући хаљине, и сиромаха где се нема чиме покрити,

²⁰Zo zijn lenden mij niet gezegend hebben, toen hij van de vellen mijner lammeren verwarmd werd;

²⁰Ако ме нису благосиљала бедра његова што се руном оваца мојих утоплио,

²¹Zo ik mijn hand tegen den wees bewogen heb, omdat ik in de poort mijn hulp zag;

²¹Ако сам измахнуо руком на сироту, кад видех на вратима помоћ своју,

²²Mijn schouder valle van het schouderbeen, en mijn arm breke van zijn pijp af!

²²Нека ми испадне раме из плећа, и рука моја нека се откине из зглоба.

²³Want het verderf Gods was bij mij een schrik, en ik vermocht niet vanwege Zijn hoogheid.

²³Јер сам се бојао погибли од Бога, ког величанству не бих одолео.

²⁴Zo ik het goud tot mijn hoop gezet heb, of tot het fijn goud gezegd heb: Gij zijt mijn vertrouwen;

²⁴Ако сам полагао на злато надање своје, или чистом злату говорио: Узданицо моја!

²⁵Zo ik blijde ben geweest, omdat mijn vermogen groot was, en omdat mijn hand geweldig veel verkregen had;

²⁵Ако сам се веселио што ми је имање велико и што много стиче рука моја,

²⁶Zo ik het licht aangezien heb, wanneer het scheen, of de maan heerlijk voortgaande;

²⁶Ако сам гледао на сунце, кад сјаје, и на месец кад поносито ходи,

²⁷En mijn hart verlokt is geweest in het verborgen, dat mijn hand mijn mond gekust heeft;

²⁷И срце се моје потајно преварило и руку моју пољубила уста моја,

²⁸Dat ware ook een misdaad bij den rechter; want ik zou den God van boven verzaakt hebben.

²⁸И то би било безакоње за судије, јер бих се одрекао Бога озго;

²⁹Zo ik verblijd ben geweest in de verdrukking mijns haters, en mij opgewekt heb, als het kwaad hem vond;

²⁹Ако сам се радовао несрећи ненавидника свог, и ако сам заиграо када га је зло задесило,

³⁰(Ook heb ik mijn gehemelte niet toegelaten te zondigen, mits door een vloek zijn ziel te begeren).

³⁰Јер не дадох језику свом да греши тражећи душу његову с проклињањем;

³¹Zo de lieden mijner tent niet hebben gezegd: Och, of wij van zijn vlees hadden, wij zouden niet verzadigd worden;

³¹Ако не говораху домашњи моји: Ко би нам дао месо његово? Не можемо се ни најести;

³²De vreemdeling overnachtte niet op de straat; mijn deuren opende ik naar den weg;

³²Странац није ноћивао напољу; врата своја отварао сам путнику;

³³Zo ik, gelijk Adam, mijn overtredingen bedekt heb, door eigenliefde mijn misdaad verbergende!

³³Ако сам, као што чине људи, тајио преступе своје и крио своје безакоње у својим недрима,

³⁴Zeker, ik kon wel een grote menigte geweldiglijk onderdrukt hebben; maar de verachtste der huisgezinnen zou mij afgeschrikt hebben; zodat ik gewezen zou hebben, en ter deure niet uitgegaan zijn.

³⁴Ако сам и могао плашити велико мноштво, ипак од најмањег у дому беше ме страх; зато ћутах и не одлажах од врата.

³⁵Och, of ik een hadde, die mij hoorde! Zie, mijn oogmerk is, dat de Almachtige mij antwoorde, en dat mijn tegenpartij een boek schrijve.

³⁵О да бих имао кога да ме саслуша! Гле, жеља је моја да ми Свемогући одговори и супарник мој да ми напише књигу.

³⁶Zou ik het niet op mijn schouder dragen? Ik zou het op mij binden als een kroon.

³⁶Носио бих је на рамену свом, везао бих је себи као венац,

³⁷Het getal mijner treden zou ik hem aanwijzen; als een vorst zou ik tot hem naderen.

³⁷Број корака својих казао бих Му, као кнез приступио бих к Њему.

³⁸Zo mijn land tegen mij roept, en zijn voren te zamen wenen;

³⁸Ако је на ме викала моја земља, и бразде њене плакале,

³⁹Zo ik zijn vermogen gegeten heb zonder geld, en de ziel zijner akkerlieden heb doen hijgen;

³⁹Ако сам јео род њен без новаца и досађивао души господара њених,

⁴⁰Dat voor tarwe distelen voortkomen, en voor gerst stinkkruid! De woorden van Job hebben een einde.

⁴⁰Место пшенице нека ми рађа трње, и место јечма кукољ. Свршише се речи Јовове.