¹Toen hielden de drie mannen op van Job te antwoorden, dewijl hij in zijn ogen rechtvaardig was.

¹Тада престаше она три човека одговарати Јову, јер се чињаше да је праведан.

²Zo ontstak de toorn van Elihu, den zoon van Baracheel, den Buziet, van het geslacht van Ram; tegen Job werd zijn toorn ontstoken, omdat hij zijn ziel meer rechtvaardigde dan God.

²А Елијуј, син Варахилов од Вуза, рода Рамовог, разгневи се на Јова што се сам грађаше праведнији од Бога;

³Zijn toorn ontstak ook tegen zijn drie vrienden, omdat zij, geen antwoord vindende, nochtans Job verdoemden.

³И на три пријатеља његова разгневи се што не нађоше одговора и опет осуђиваху Јова.

⁴Doch Elihu had gewacht op Job in het spreken, omdat zij ouder van dagen waren dan hij.

⁴Јер Елијуј чекаше докле они говораху с Јовом, јер беху старији од њега.

⁵Als dan Elihu zag, dat er geen antwoord was in den mond van die drie mannen, ontstak zijn toorn.

⁵Па кад виде Елијуј да нема одговора у устима она три човека, распали се гнев његов.

⁶Hierom antwoordde Elihu, de zoon van Baracheel, den Buziet, en zeide: Ik ben minder van dagen, maar gijlieden zijt stokouden; daarom heb ik geschroomd en gevreesd, ulieden mijn gevoelen te vertonen.

⁶И проговори Елијуј син Варахилов од Вуза, и рече: Ја сам најмлађи, а ви сте старци, зато се бојах и не смех вам казати шта мислим.

⁷Ik zeide: Laat de dagen spreken, en de veelheid der jaren wijsheid te kennen geven.

⁷Мишљах: нека говори старост, и многе године нека објаве мудрост.

⁸Zekerlijk de geest, die in den mens is, en de inblazing des Almachtigen, maakt henlieden verstandig.

⁸Али је дух у људима, и Дух Свемогућег уразумљује их.

⁹De groten zijn niet wijs, en de ouden verstaan het recht niet.

⁹Велики нису свагда мудри, и старци не знају свагда шта је право.

¹⁰Daarom zeg ik: Hoor naar mij; ik zal mijn gevoelen ook vertonen.

¹⁰Зато велим: послушај ме да кажем и ја како мислим.

¹¹Ziet, ik heb gewacht op ulieder woorden; ik heb het oor gewend tot ulieder aanmerkingen, totdat gij redenen uitgezocht hadt.

¹¹Ето, чекао сам да ви изговорите, слушао сам разлоге ваше докле извиђасте беседу.

¹²Als ik nu acht op u gegeven heb, ziet, er is niemand, die Job overreedde, die uit ulieden zijn redenen beantwoordde;

¹²Пазио сам, али гле, ни један од вас не сапре Јова, не одговори на његове речи.

¹³Opdat gij niet zegt: Wij hebben de wijsheid gevonden; God heeft hem nedergestoten, geen mens.

¹³Може бити да ћете рећи: Нађосмо мудрост, Бог ће га оборити, не човек.

¹⁴Nu heeft hij tegen mij geen woorden gericht, en met ulieder woorden zal ik hem niet beantwoorden.

¹⁴Није на ме управио беседе, ни ја му нећу одговарати вашим речима.

¹⁵Zij zijn ontzet, zij antwoorden niet meer; zij hebben de woorden van zich verzet.

¹⁵Смели су се, не одговарају више, нестало им је речи.

¹⁶Ik heb dan gewacht, maar zij spreken niet; want zij staan stil; zij antwoorden niet meer.

¹⁶Чекао сам, али не говоре, стадоше, и више не одговарају.

¹⁷Ik zal mijn deel ook antwoorden, ik zal mijn gevoelen ook vertonen.

¹⁷Одговорићу и ја за се, казаћу и ја како мислим.

¹⁸Want ik ben der woorden vol; de geest mijns buiks benauwt mij.

¹⁸Јер сам пун речи, тесно је духу у мени.

¹⁹Ziet, mijn buik is als de wijn, die niet geopend is; gelijk nieuwe lederen zakken zou hij bersten.

¹⁹Гле, трбух је мој као вино без одушке, и распукао би се као нов мех.

²⁰Ik zal spreken, opdat ik voor mij lucht krijge; ik zal mijn lippen openen, en zal antwoorden.

²⁰Говорићу да одахнем, отворићу усне своје, и одговорићу.

²¹Och, dat ik niemands aangezicht aanneme, en tot den mens geen bijnamen gebruike!

²¹Нећу гледати ко је ко, и човеку ћу говорити без ласкања.

²²Want ik weet geen bijnamen te gebruiken; in kort zou mijn Maker mij wegnemen.

²²Јер не умем ласкати; одмах би ме узео Творац мој.