1Niemand is zo koen, dat hij hem opwekken zou; wie is dan hij, die zich voor Mijn aangezicht stellen zou?
1[40:20] Хоћеш ли удицом извући крокодила или ужем подвезати му језик?
2Wie heeft Mij voorgekomen, dat Ik hem zou vergelden? Wat onder den gansen hemel is, is het Mijne.
2[40:21] Хоћеш ли му провући ситу кроз нос? Или му шиљком провртети чељусти?
3Ik zal zijn leden niet verzwijgen, noch het verhaal zijner sterkte, noch de bevalligheid zijner gestaltenis.
3[40:22] Хоће ли те много молити, или ће ти ласкати?
4Wie zou het opperste zijns kleeds ontdekken? Wie zou met zijn dubbelen breidel hem aankomen?
4[40:23] Хоће ли учинити веру с тобом да га узмеш да ти буде слуга до века?
5Wie zou de deuren zijns aangezichts opendoen? Rondom zijn tanden is verschrikking.
5[40:24] Хоћеш ли се играти с њим као с птицом, или ћеш га везати девојкама својим?
6Zeer uitnemend zijn zijn sterke schilden, elkeen gesloten als met een nauwdrukkend zegel.
6[40:25] Хоће ли се њим частити другови? Разделити га међу трговце?
7Het een is zo na aan het andere, dat de wind daar niet kan tussen komen.
7[40:26] Хоћеш ли му напунити кожу шиљцима и главу оствама?
8Zij kleven aan elkander, zij vatten zich samen, dat zij zich niet scheiden.
8[40:27] Дигни на њ руку своју; нећеш више помињати боја.
9Elk een zijner niezingen doet een licht schijnen; en zijn ogen zijn als de oogleden des dageraads.
9[40:28] Гле, залуду је надати му се; кад га само угледа човек, не пада ли?
10Uit zijn mond gaan fakkelen, vurige vonken raken er uit.
1041:10 [41:1] Нема слободног који би га пробудио; а ко ће стати преда ме?
11Uit zijn neusgaten komt rook voort, als uit een ziedende pot en ruimen ketel.
11[41:2] Ко ми је пре дао шта, да му вратим? Шта је год под свим небом, моје је.
12Zijn adem zou kolen doen vlammen, en een vlam komt uit zijn mond voort.
12[41:3] Нећу ћутати о удима његовим ни о сили ни о лепоти стаса његовог.
13In zijn hals herbergt de sterkte; voor hem springt zelfs de droefheid van vreugde op.
13[41:4] Ко ће му узгрнути горњу одећу? К чељустима његовим ко ће приступити?
14De stukken van zijn vlees kleven samen; elkeen is vast in hem, het wordt niet bewogen.
14[41:5] Врата грла његовог ко ће отворити? Страх је око зуба његових.
15Zijn hart is vast gelijk een steen; ja, vast gelijk een deel van den ondersten molensteen.
15[41:6] Крљушти су му јаки штитови спојени тврдо.
16Van zijn verheffen schromen de sterken; om zijner doorbrekingen wille ontzondigen zij zich.
16[41:7] Близу су једна до друге да ни ветар не улази међу њих.
17Raakt hem iemand met het zwaard, dat zal niet bestaan, spies, schicht noch pantsier.
17[41:8] Једна је за другу прионула, држе се и не растављају се.
18Hij acht het ijzer voor stro, en het staal voor verrot hout.
18[41:9] Кад киха као да муња сева, а очи су му као трепавице у зоре.
19De pijl zal hem niet doen vlieden, de slingerstenen worden hem in stoppelen veranderd.
19[41:10] Из уста му излазе лучеви, и искре огњене скачу.
20De werpstenen worden van hem geacht als stoppelen, en hij belacht de drilling der lans.
20[41:11] Из ноздрва му излази дим као из врелог лонца или котла.
21Onder hem zijn scherpe scherven; hij spreidt zich op het puntachtige, als op slijk.
21[41:12] Дах његов распаљује угљевље и пламен му излази из уста.
22Hij doet de diepte zieden gelijk een pot; hij stelt de zee als een apothekerskokerij.
22[41:13] У врату му стоји сила, и пред њим иде страх.
23Achter zich verlicht hij het pad; men zou den afgrond voor grijzigheid houden.
23[41:14] Уди меса његовог спојени су, једноставно је на њему, не размиче се.
24Op de aarde is niets met hem te vergelijken, die gemaakt is om zonder schrik te wezen.
24[41:15] Срце му је тврдо као камен, тврдо као доњи жрвањ.
25Hij aanziet alles, wat hoog is, hij is een koning over alle jonge hoogmoedige dieren.
25[41:16] Кад се дигне, дрхћу јунаци, и од страха очишћају се од греха својих.
26
26[41:17] Да га удари мач, не може се одржати, ни копље ни стрела ни оклоп.
27
27[41:18] Њему је гвожђе као плева, а бронза као труло дрво.
28
28[41:19] Неће га потерати стрела, камење из праће њему је као сламка;
29
29[41:20] Као слама су му убојне справе, и смеје се баченом копљу.
30
30[41:21] Под њим су оштри црепови, стере себи оштре ствари у глибу.
31
31[41:22] Чини, те ври дубина као лонац, и море се мути као у ступи.
32
32[41:23] За собом оставља светлу стазу, рекао би да је бездана оседела.
33
33[41:24] Ништа нема на земљи да би се испоредило с њим, да би створено било да се ничега не боји.
34
34[41:25] Шта је год високо презире, цар је над свим зверјем.