¹Voorwaar, voorwaar zeg Ik ulieden: Die niet ingaat door de deur in den stal der schapen, maar van elders inklimt, die is een dief en moordenaar.

¹Заиста, заиста вам кажем: ко не улази на врата у тор овчији него прелази на другом месту он је лупеж и хајдук;

²Maar die door de deur ingaat, is een herder der schapen.

²А који улази на врата јесте пастир овцама.

³Dezen doet de deurwachter open, en de schapen horen zijn stem; en hij roept zijn schapen bij name, en leidt ze uit.

³Њему вратар отвара, и овце глас његов слушају, и своје овце зове по имену, и изгони их;

⁴En wanneer hij zijn schapen uitgedreven heeft, zo gaat hij voor hen heen; en de schapen volgen hem, overmits zij zijn stem kennen.

⁴И кад своје овце истера, иде пред њима, и овце иду за њим, јер познају глас његов.

⁵Maar een vreemde zullen zij geenszins volgen, maar zullen van hem vlieden; overmits zij de stem des vreemden niet kennen.

⁵А за туђином неће да иду, него беже од њега, јер не познају глас туђи.

⁶Deze gelijkenis zeide Jezus tot hen; maar zij verstonden niet, wat het was, dat Hij tot hen sprak.

⁶Ову причу каза им Исус, али они не разумеше шта то беше што им каза.

⁷Jezus dan zeide wederom tot hen: Voorwaar, voorwaar zeg Ik u: Ik ben de Deur der schapen.

⁷Тада им рече Исус опет: Заиста, заиста вам кажем: ја сам врата к овцама.

⁸Allen, zovelen als er voor Mij zijn gekomen, zijn dieven en moordenaars; maar de schapen hebben hen niet gehoord.

⁸Сви колико их год дође пре мене лупежи су и хајдуци; али их овце не послушаше.

⁹Ik ben de Deur; indien iemand door Mij ingaat, die zal behouden worden; en hij zal ingaan en uitgaan, en weide vinden.

⁹Ја сам врата; ко уђе кроза ме спашће се, и ући ће и изићи ће, и пашу ће наћи.

¹⁰De dief komt niet, dan opdat hij stele, en slachte, en verderve; Ik ben gekomen, opdat zij het leven hebben, en overvloed hebben.

¹⁰Лупеж не долази низашта друго него да украде и убије и погуби; ја дођох да имају живот и изобиље.

¹¹Ik ben de goede Herder; de goede herder stelt zijn leven voor de schapen.

¹¹Ја сам пастир добри; пастир добри душу своју полаже за овце.

¹²Maar de huurling, en die geen herder is, wien de schapen niet eigen zijn, ziet den wolf komen, en verlaat de schapen, en vliedt; en de wolf grijpt ze, en verstrooit de schapen.

¹²А најамник, који није пастир, коме нису овце своје, види вука где иде, и оставља овце, и бежи: и вук зграби овце и распуди их;

¹³En de huurling vliedt, overmits hij een huurling is, en heeft geen zorg voor de schapen.

¹³А најамник бежи, јер је најамник и не мари за овце.

¹⁴Ik ben de goede Herder; en Ik ken de Mijnen, en worde van de Mijnen gekend.

¹⁴Ја сам пастир добри и знам своје, и моје мене знају.

¹⁵Gelijkerwijs de Vader Mij kent, alzo ken Ik ook den Vader; en Ik stel Mijn leven voor de schapen.

¹⁵Као што мене зна Отац и ја знам Оца; и душу своју полажем за овце.

¹⁶Ik heb nog andere schapen, die van dezen stal niet zijn; deze moet Ik ook toebrengen; en zij zullen Mijn stem horen; en het zal worden een kudde, en een Herder.

¹⁶И друге овце имам које нису из овог тора, и оне ми ваља довести; и чуће глас мој, и биће једно стадо и један пастир.

¹⁷Daarom heeft mij de Vader lief, overmits Ik Mijn leven afleg, opdat Ik hetzelve wederom neme.

¹⁷Зато ме Отац љуби, јер ја душу своју полажем да је опет узмем.

¹⁸Niemand neemt hetzelve van Mij, maar Ik leg het van Mijzelven af; Ik heb macht hetzelve af te leggen, en heb macht hetzelve wederom te nemen. Dit gebod heb Ik van Mijn Vader ontvangen.

¹⁸Нико је не отима од мене, него је ја сам од себе полажем. Власт имам положити је и власт имам узети је опет. Ову сам заповест примио од Оца свог.

¹⁹Er werd dan wederom tweedracht onder de Joden, om dezer woorden wil.

¹⁹Тада опет поста распра међу Јеврејима за ове речи.

²⁰En velen van hen zeiden: hij heeft den duivel, en is uitzinnig; wat hoort gij Hem?

²⁰Многи од њих говораху: У њему је ђаво, и полудео је; шта га слушате?

²¹Anderen zeiden: Dit zijn geen woorden eens bezetenen; kan ook de duivel der blinden ogen openen?

²¹Други говораху: Ове речи нису лудога; зар може ђаво слепима очи отварати?

²²En het was het feest der vernieuwing des tempels te Jeruzalem; en het was winter.

²²А беше тада празник обновљења у Јерусалиму, и беше зима.

²³En Jezus wandelde in den tempel, in het voorhof van Salomo.

²³И ходаше Исус у цркви по трему Соломуновом.

²⁴De Joden dan omringden Hem, en zeiden tot Hem: Hoe lang houdt Gij onze ziel op? Indien Gij de Christus zijt, zeg het ons vrijuit.

²⁴А Јевреји Га опколише, и говораху Му: Докле ћеш мучити душе наше? Ако си ти Христос, кажи нам слободно.

²⁵Jezus antwoordde hun: Ik heb het u gezegd, en gij gelooft het niet. De werken, die Ik doe in den Naam Mijns Vaders, die getuigen van Mij.

²⁵Исус им одговори: Ја вам казах, па не верујете. Дела која творим ја у име Оца свог она сведоче за ме.

²⁶Maar gijlieden gelooft niet; want gij zijt niet van Mijn schapen, gelijk Ik u gezegd heb.

²⁶Али ви не верујете; јер нисте од мојих оваца, као што вам казах.

²⁷Mijn schapen horen Mijn stem, en Ik ken dezelve, en zij volgen Mij.

²⁷Овце моје слушају глас мој, и ја познајем њих, и за мном иду.

²⁸En Ik geef hun het eeuwige leven; en zij zullen niet verloren gaan in der eeuwigheid, en niemand zal dezelve uit Mijn hand rukken.

²⁸И ја ћу им дати живот вечни, и никад неће изгинути, и нико их неће отети из руке моје.

²⁹Mijn Vader, die ze Mij gegeven heeft, is meerder dan allen; en niemand kan ze rukken uit de hand Mijns Vaders.

²⁹Отац мој који ми их даде већи је од свих; и нико их не може отети из руке Оца мог.

³⁰Ik en de Vader zijn een.

³⁰Ја и Отац једно смо.

³¹De Joden dan namen wederom stenen op, om Hem te stenigen.

³¹А Јевреји опет узеше камење да Га убију.

³²Jezus antwoordde hun: Ik heb u vele treffelijke werken getoond van Mijn Vader; om welk werk van die stenigt gij Mij?

³²Исус им одговори: Многа вам добра дела јавих од Оца свог; за које од оних дела бацате камење на ме?

³³De Joden antwoordden Hem, zeggende: Wij stenigen U niet over enig goed werk, maar over gods lastering, en omdat Gij, een Mens zijnde, Uzelven God maakt.

³³Одговорише Му Јевреји говорећи: За добро дело не бацамо камење на те, него за хулу на Бога, што ти, човек будући, градиш се Бог.

³⁴Jezus antwoordde hun: Is er niet geschreven in uw wet: Ik heb gezegd, gij zijt goden?

³⁴Исус им одговори: Не стоји ли написано у закону вашем: Ја рекох: богови сте?

³⁵Indien de wet die goden genaamd heeft, tot welke het woord Gods geschied is, en de Schrift niet kan gebroken worden;

³⁵Ако оне назва боговима којима реч Божија би, и писмо се не може покварити;

³⁶Zegt gijlieden tot Mij, Dien de Vader geheiligd en in de wereld gezonden heeft: Gij lastert God; omdat Ik gezegd heb: Ik ben Gods Zoon?

³⁶Како ви говорите Ономе ког Отац посвети и посла на свет: Хулу на Бога говориш, што рекох: Ја сам Син Божји?

³⁷Indien Ik niet doe de werken Mijns Vaders, zo gelooft Mij niet;

³⁷Ако не творим дела Оца свог не верујте ми.

³⁸Maar indien Ik ze doe, en zo gij Mij niet gelooft, zo gelooft de werken; opdat gij moogt bekennen en geloven, dat de Vader in Mij is, en Ik in Hem.

³⁸Ако ли творим, ако мени и не верујете, делима мојим верујте, да познате и верујете да је Отац у мени и ја у Њему.

³⁹Zij zochten dan wederom Hem te grijpen, en Hij ontging uit hun hand.

³⁹Тада опет гледаху да Га ухвате; али им се измаче из руку.

⁴⁰En Hij ging wederom over de Jordaan, tot de plaats, waar Johannes eerst doopte; en Hij bleef aldaar.

⁴⁰И отиде опет преко Јордана на оно место где Јован пре крштаваше; и оста онде.

⁴¹En velen kwamen tot Hem, en zeiden: Johannes deed wel geen teken; maar alles, wat Johannes van Dezen zeide, was waar.

⁴¹И многи дођоше к Њему и говораху: Јован не учини ни једног чуда, али све што каза Јован за Овог истина беше.

⁴²En velen geloofden aldaar in Hem.

⁴²И многи вероваше Га онде.