¹Na dezen vertrok Jezus over de zee van Galilea, welke is de zee van Tiberias.

¹Потом отиде Исус преко мора галилејског код Тиверијаде.

²En Hem volgde een grote schare, omdat zij Zijn tekenen zagen, die Hij deed aan de kranken.

²И за Њим иђаше мноштво народа, јер виђаху чудеса Његова која чињаше на болесницима.

³En Jezus ging op den berg, en zat aldaar neder met Zijn discipelen.

³А Исус изиђе на гору, и онде сеђаше са ученицима својим.

⁴En het pascha, het feest der Joden, was nabij.

⁴А беше близу пасха, празник јеврејски.

⁵Jezus dan, de ogen opheffende, en ziende, dat een grote schare tot Hem kwam, zeide tot Filippus: Van waar zullen wij broden kopen, opdat deze eten mogen?

⁵Подигнувши, дакле, Исус очи, и видевши да мноштво народа иде к Њему, рече Филипу: Где ћемо купити хлеба да ови једу?

⁶(Doch dit zeide Hij, hem beproevende; want Hij wist Zelf, wat Hij doen zou.)

⁶А ово говораше кушајући га, јер сам знаше шта ће чинити.

⁷Filippus antwoordde Hem: Voor tweehonderd penningen brood is voor dezen niet genoeg, opdat een iegelijk van hen een weinig neme.

⁷Одговори Му Филип: Двеста гроша хлеба није доста да сваком од њих по мало допадне.

⁸Een van Zijn discipelen, namelijk Andreas, de broeder van Simon Petrus, zeide tot Hem:

⁸Рече Му један од ученика Његових, Андрија, брат Симона Петра:

⁹Hier is een jongsken, dat vijf gerstebroden heeft, en twee visjes; maar wat zijn deze onder zo velen?

⁹Овде има једно момче које има пет хлебова јечмених и две рибе; али шта је то на толики свет!

¹⁰En Jezus zeide: Doet de mensen nederzitten. En er was veel gras in die plaats. Zo zaten dan de mannen neder, omtrent vijf duizend in getal.

¹⁰А Исус рече: Посадите људе. А беше траве много на ономе месту. Посади се дакле људи на број око пет хиљада.

¹¹En Jezus nam de broden, en gedankt hebbende, deelde Hij ze den discipelen, en de discipelen dengenen, die nedergezeten waren; desgelijks ook van de visjes, zoveel zij wilden.

¹¹А Исус узевши оне хлебове, и давши хвалу, даде ученицима, а ученици онима који беху посађени; тако и од риба колико хтеше.

¹²En als zij verzadigd waren, zeide Hij tot Zijn discipelen: Vergadert de overgeschoten brokken, opdat er niets verloren ga.

¹²И кад се наситише, рече ученицима својим: Скупите комаде што претекоше да ништа не пропадне.

¹³Zij vergaderden ze dan, en vulden twaalf korven met brokken van de vijf gerstebroden, welke overgeschoten waren dengenen, die gegeten hadden.

¹³И скупише, и напунише дванаест котарица комада од пет хлебова јечмених што претече иза оних што су јели.

¹⁴De mensen dan, gezien hebbende het teken, dat Jezus gedaan had, zeiden: Deze is waarlijk de Profeet, Die in de wereld komen zou.

¹⁴А људи видевши чудо које учини Исус говораху: Ово је заиста онај пророк који треба да дође на свет.

¹⁵Jezus dan, wetende, dat zij zouden komen, en Hem met geweld nemen, opdat zij Hem Koning maakten, ontweek wederom op den berg, Hij Zelf alleen.

¹⁵А кад разуме Исус да хоће да дођу да Га ухвате и да Га учине царем, отиде опет у гору сам.

¹⁶En als het avond geworden was, gingen Zijn discipelen af naar de zee.

¹⁶А кад би увече сиђоше ученици Његови на море,

¹⁷En in het schip gegaan zijnde, kwamen zij over de zee naar Kapernaum. En het was alrede duister geworden, en Jezus was tot hen niet gekomen.

¹⁷И уђоше у лађу, и пођоше преко мора у Капернаум. И већ се беше смркло, а Исус не беше дошао к њима.

¹⁸En de zee verhief zich, overmits er een grote wind waaide.

¹⁸А море се подизаше од великог ветра.

¹⁹En als zij omtrent vijf en twintig of dertig stadien gevaren waren, zagen zij Jezus, wandelende op de zee, en komende bij het schip; en zij werden bevreesd.

¹⁹Возивши, пак, око двадесет и пет или тридесет потркалишта угледаше Исуса где иде по мору и беше дошао близу до лађе, и уплашише се.

²⁰Maar Hij zeide tot hen: Ik ben het; zijt niet bevreesd.

²⁰А Он им рече: Ја сам; не бојте се.

²¹Zij hebben dan Hem gewilliglijk in het schip genomen; en terstond kwam het schip aan het land, daar zij naar toe voeren.

²¹Онда Га с радошћу узеше у лађу; и одмах лађа би на земљи у коју иђаху.

²²Des anderen daags de schare, die aan de andere zijde der zee stond, ziende, dat aldaar geen ander scheepje was dan dat ene, daar Zijn discipelen ingegaan waren, en dat Jezus met Zijn discipelen in dat scheepje niet was gegaan, maar dat Zijn discipelen alleen weggevaren waren;

²²Сутрадан, пак, народ који стајаше преко мора кад виде да лађе друге не беше онде осим оне једне што у њу уђоше ученици Његови, и да не уђе Исус с ученицима својим у лађу него сами ученици Његови отидоше,

²³(Doch er kwamen andere scheepjes van Tiberias, nabij de plaats, waar zij het brood gegeten hadden, als de Heere gedankt had.)

²³А друге лађе из Тиверијаде дођоше близу оног места где једоше хлеб кад Господ даде хвалу,

²⁴Toen dan de schare zag, dat Jezus aldaar niet was, noch Zijn discipelen, zo gingen zij ook in de schepen, en kwamen te Kapernaum, zoekende Jezus.

²⁴Кад виде народ да Исуса не беше онде ни ученика Његових, уђоше и они у лађе, и дођоше у Капернаум да траже Исуса.

²⁵En als zij Hem gevonden hadden over de zee, zeiden zij tot Hem: Rabbi, wanneer zijt Gij hier gekomen?

²⁵И нашавши Га преко мора рекоше Му: Рави! Кад си дошао овамо?

²⁶Jezus antwoordde hun en zeide: Voorwaar, voorwaar zeg Ik u: gij zoekt Mij, niet omdat gij tekenen gezien hebt, maar omdat gij van de broden gegeten hebt, en verzadigd zijt.

²⁶Исус им одговори и рече: Заиста, заиста вам кажем: не тражите ме што чудеса видесте, него што једосте хлеба и наситисте се.

²⁷Werkt niet om de spijs, die vergaat, maar om de spijs, die blijft tot in het eeuwige leven, welke de Zoon des mensen ulieden geven zal; want Dezen heeft God de Vader verzegeld.

²⁷Старајте се не за јело које пролази, него за јело које остаје за вечни живот, које ће вам дати Син човечији, јер овог потврди Отац Бог.

²⁸Zij zeiden dan tot Hem: Wat zullen wij doen, opdat wij de werken Gods mogen werken?

²⁸А они Му рекоше: Шта ћемо чинити да радимо дела Божија?

²⁹Jezus antwoordde en zeide tot hen: Dit is het werk Gods, dat gij gelooft in Hem, Dien Hij gezonden heeft.

²⁹Одговори Исус и рече им: Ово је дело Божије да верујете оног кога Он посла.

³⁰Zij zeiden dan tot Hem: Wat teken doet Gij dan, opdat wij het mogen zien, en U geloven? Wat werkt Gij?

³⁰А они Му рекоше: Какав дакле ти показујеш знак да видимо и да верујемо? Шта радиш ти?

³¹Onze vaders hebben het Manna gegeten in de woestijn; gelijk geschreven is: Hij gaf hun het brood uit den hemel te eten.

³¹Очеви наши једоше ману у пустињи, као што је написано: Хлеб с неба даде им да једу.

³²Jezus dan zeide tot hen: Voorwaar, voorwaar zeg Ik u: Mozes heeft u niet gegeven het brood uit den hemel; maar Mijn Vader geeft u dat ware Brood uit den hemel.

³²Тада им рече Исус: Заиста, заиста вам кажем: Мојсије не даде вама хлеб с неба, него вам Отац мој даје хлеб истинити с неба;

³³Want het Brood Gods is Hij, Die uit den hemel nederdaalt, en Die der wereld het leven geeft.

³³Јер је хлеб Божији онај који силази с неба и даје живот свету.

³⁴Zij zeiden dan tot Hem: Heere, geef ons altijd dit Brood.

³⁴Тада Му рекоше: Господе! Дај нам свагда тај хлеб.

³⁵En Jezus zeide tot hen: Ik ben het Brood des levens; die tot Mij komt, zal geenszins hongeren, en die in Mij gelooft, zal nimmermeer dorsten.

³⁵А Исус им рече: Ја сам хлеб живота: Који мени долази неће огладнети, и који мене верује неће никад ожеднети.

³⁶Maar Ik heb u gezegd, dat gij Mij ook gezien hebt, en gij gelooft niet.

³⁶Него вам казах да ме и видесте и не верујете.

³⁷Al wat Mij de Vader geeft, zal tot Mij komen; en die tot Mij komt, zal Ik geenszins uitwerpen.

³⁷Све што мени даје Отац к мени ће доћи; и који долази к мени нећу га истерати напоље.

³⁸Want Ik ben uit den hemel nedergedaald, niet opdat Ik Mijn wil zou doen, maar den wil Desgenen, Die Mij gezonden heeft.

³⁸Јер сиђох с неба не да чиним вољу своју, него вољу Оца који ме посла.

³⁹En dit is de wil des Vaders, Die Mij gezonden heeft, dat al wat Hij Mij gegeven heeft, Ik daaruit niet verlieze, maar hetzelve opwekke ten uitersten dage.

³⁹А ово је воља Оца који ме посла да од оног што ми даде ништа не изгубим, него да га васкрснем у последњи дан.

⁴⁰En dit is de wil Desgenen, Die Mij gezonden heeft, dat een iegelijk, die den Zoon aanschouwt, en in Hem gelooft, het eeuwige leven hebbe; en Ik zal hem opwekken ten uitersten dage.

⁴⁰А ово је воља Оног који ме посла да сваки који види Сина и верује Га има живот вечни; и ја ћу га васкрснути у последњи дан.

⁴¹De Joden dan murmureerden over Hem, omdat Hij gezegd had: Ik ben het Brood, Dat uit den hemel nedergedaald is.

⁴¹Тада викаху Јевреји на Њега што рече: Ја сам хлеб који сиђе с неба.

⁴²En zij zeiden: Is deze niet Jezus, de Zoon van Jozef, Wiens vader en moeder wij kennen? Hoe zegt Deze dan: Ik ben uit den hemel nedergedaald?

⁴²И говораху: Није ли ово Исус, син Јосифов, коме ми знамо оца и матер? Како дакле он говори: Ја сиђох с неба?

⁴³Jezus antwoordde dan, en zeide tot hen: Murmureert niet onder elkander.

⁴³Онда Исус одговори и рече им: Не вичите међу собом.

⁴⁴Niemand kan tot Mij komen, tenzij dat de Vader, Die Mij gezonden heeft, hem trekke; en Ik zal hem opwekken ten uitersten dage.

⁴⁴Нико не може доћи к мени ако га не довуче Отац који ме посла; и ја ћу га васкрснути у последњи дан.

⁴⁵Er is geschreven in de profeten: En zij zullen allen van God geleerd zijn. Een iegelijk dan, die het van den Vader gehoord en geleerd heeft, die komt tot Mij.

⁴⁵У пророцима стоји написано: и биће сви научени од Бога. Сваки који чује од Оца и научи, доћи ће к мени.

⁴⁶Niet dat iemand den Vader gezien heeft, dan Die van God is; Deze heeft den Vader gezien.

⁴⁶Не да је ко видео Оца осим Оног који је од Бога: Он виде Оца.

⁴⁷Voorwaar, voorwaar zeg Ik u: Die in Mij gelooft, heeft het eeuwige leven.

⁴⁷Заиста, заиста вам кажем: који верује мене има живот вечни.

⁴⁸Ik ben het Brood des levens.

⁴⁸Ја сам Хлеб живота.

⁴⁹Uw vaders hebben het Manna gegeten in de woestijn, en zij zijn gestorven.

⁴⁹Очеви ваши једоше ману у пустињи, и помреше.

⁵⁰Dit is het Brood, dat uit den hemel nederdaalt, opdat de mens daarvan ete, en niet sterve.

⁵⁰Ово је хлеб који силази с неба: да који од Њега једе не умре.

⁵¹Ik ben dat levende Brood, dat uit den hemel nedergedaald is; zo iemand van dit Brood eet, die zal in der eeuwigheid leven. En het Brood, dat Ik geven zal, is Mijn vlees, hetwelk Ik geven zal voor het leven der wereld.

⁵¹Ја сам хлеб живи који сиђе с неба; који једе од овог хлеба живеће вавек; и хлеб који ћу ја дати тело је моје, које ћу дати за живот света.

⁵²De Joden dan streden onder elkander, zeggende: Hoe kan ons deze Zijn vlees te eten geven?

⁵²А Јевреји се препираху међу собом говорећи: Како може овај дати нама тело своје да једемо?

⁵³Jezus dan zeide tot hen: Voorwaar, voorwaar zeg Ik ulieden: Tenzij dat gij het vlees des Zoons des mensen eet, en Zijn bloed drinkt, zo hebt gij geen leven in uzelven.

⁵³А Исус им рече: Заиста, заиста вам кажем: ако не једете тело Сина човечијег и не пијете крв Његову, нећете имати живот у себи.

⁵⁴Die Mijn vlees eet, en Mijn bloed drinkt, die heeft het eeuwige leven; en Ik zal hem opwekken ten uitersten dage.

⁵⁴Који једе моје тело и пије моју крв има живот вечни, и ја ћу га васкрснути у последњи дан:

⁵⁵Want Mijn vlees is waarlijk Spijs, en Mijn bloed is waarlijk Drank.

⁵⁵Јер је тело моје право јело и крв моја право пиће.

⁵⁶Die Mijn vlees eet, en Mijn bloed drinkt, die blijft in Mij, en Ik in hem.

⁵⁶Који једе моје тело и пије моју крв стоји у мени и ја у њему.

⁵⁷Gelijkerwijs Mij de levende Vader gezonden heeft, en Ik leve door den Vader; alzo die Mij eet, dezelve zal leven door Mij.

⁵⁷Као што ме посла живи Отац, и ја живим Оца ради; и који једе мене и он ће живети мене ради.

⁵⁸Dit is het Brood, dat uit den hemel nedergedaald is; niet gelijk uw vaders het Manna gegeten hebben, en zijn gestorven. Die dit Brood eet, zal in der eeuwigheid leven.

⁵⁸Ово је хлеб који сиђе с неба: не као што ваши очеви једоше ману, и помреше; који једе хлеб овај живеће вавек.

⁵⁹Deze dingen zeide Hij in de synagoge, lerende te Kapernaum.

⁵⁹Ово рече у зборници кад учаше у Капернауму.

⁶⁰Velen dan van Zijn discipelen, dit horende, zeiden: Deze rede is hard; wie kan dezelve horen?

⁶⁰Тада многи од ученика Његових који слушаху рекоше: Ово је тврда беседа! Ко је може слушати?

⁶¹Jezus nu, wetende bij Zichzelven, dat Zijn discipelen daarover murmureerden, zeide tot hen: Ergert ulieden dit?

⁶¹А Исус знајући у себи да ученици Његови вичу на то, рече им: Зар вас ово саблажњава?

⁶²Wat zou het dan zijn, zo gij de Zoon des mensen zaagt opvaren, daar Hij te voren was?

⁶²А кад видите Сина човечијег да одлази горе где је пре био?

⁶³De Geest is het, Die levend maakt; het vlees is niet nut. De woorden, die Ik tot u spreek, zijn geest en zijn leven.

⁶³Дух је оно што оживљава; тело не помаже ништа. Речи које вам ја рекох дух су и живот су.

⁶⁴Maar er zijn sommigen van ulieden, die niet geloven. Want Jezus wist van den beginne, wie zij waren, die niet geloofden, en wie hij was, die Hem verraden zou.

⁶⁴Али имају неки међу вама који не верују. Јер знаше Исус од почетка који су што не верују, и ко ће Га издати.

⁶⁵En Hij zeide: Daarom heb Ik u gezegd, dat niemand tot Mij komen kan, tenzij dat het hem gegeven zij van Mijn Vader.

⁶⁵И рече: Зато вам рекох да нико не може доћи к мени ако му не буде дано од Оца мог.

⁶⁶Van toen af gingen velen Zijner discipelen terug, en wandelden niet meer met Hem.

⁶⁶Од тада многи од ученика Његових отидоше натраг, и више не иђаху с Њим.

⁶⁷Jezus dan zeide tot de twaalven: Wilt gijlieden ook niet weggaan?

⁶⁷А Исус рече дванаесторици: Да нећете и ви отићи?

⁶⁸Simon Petrus dan antwoordde Hem: Heere, tot Wien zullen wij heengaan? Gij hebt de woorden des eeuwigen levens.

⁶⁸Тада Му одговори Симон Петар: Господе! Коме ћемо ићи? Ти имаш речи вечног живота.

⁶⁹En wij hebben geloofd en bekend, dat Gij zijt de Christus, de Zoon des levenden Gods.

⁶⁹И ми веровасмо и познасмо да си Ти Христос, Син Бога Живога.

⁷⁰Jezus antwoordde hun: Heb Ik niet u twaalf uitverkoren? En een uit u is een duivel.

⁷⁰Исус им одговори: Не изабрах ли ја вас дванаесторицу, и један је од вас ђаво?

⁷¹En Hij zeide dit van Judas, Simons zoon, Iskariot; want deze zou Hem verraden, zijnde een van de twaalven.

⁷¹А говораше за Јуду Симонова Искариота, јер Га он хтеде издати, и беше један од дванаесторице.