¹En na dezen wandelde Jezus in Galilea; want Hij wilde in Judea niet wandelen, omdat de Joden Hem zochten te doden.

¹И потом хођаше Исус по Галилеји; јер по Јудеји не хтеде да ходи, јер гледаху Јевреји да Га убију.

²En het feest der Joden, namelijk de loof huttenzetting, was nabij.

²Беше пак близу празник јеврејски, грађење сеница.

³Zo zeiden dan Zijn broeders tot Hem: Vertrek van hier, en ga heen in Judea, opdat ook Uw discipelen Uw werken mogen aanschouwen, die Gij doet.

³Тада Му рекоше браћа Његова: Изиђи одавде и иди у Јудеју, да и ученици Твоји виде дела која чиниш;

⁴Want niemand doet iets in het verborgen, en zoekt zelf, dat men openlijk van hem spreke. Indien Gij deze dingen doet, zo openbaar Uzelven aan de wereld.

⁴Јер нико не чини шта тајно, а сам тражи да је познат. Ако то чиниш јави себе свету.

⁵Want ook Zijn broeders geloofden niet in Hem.

⁵Јер ни браћа Његова не вероваху Га.

⁶Jezus dan zeide tot hen: Mijn tijd is nog niet hier, maar uw tijd is altijd bereid.

⁶Тада им рече Исус: Време моје још није дошло, а време је ваше свагда готово.

⁷De wereld kan ulieden niet haten, maar Mij haat zij, omdat Ik van dezelve getuig, dat haar werken boos zijn.

⁷Не може свет мрзети на вас: а на мене мрзи, јер ја сведочим за њ да су дела његова зла.

⁸Gaat gijlieden op tot dit feest; Ik ga nog niet op tot dit feest; want Mijn tijd is nog niet vervuld.

⁸Ви изиђите на празник овај: ја још нећу изићи на празник овај, јер се моје време још није навршило.

⁹En als Hij deze dingen tot hen gezegd had, bleef Hij in Galilea.

⁹Рекавши им ово оста у Галилеји.

¹⁰Maar als Zijn broeders opgegaan waren, toen ging Hij ook Zelf op tot het feest, niet openlijk, maar als in het verborgen.

¹⁰А кад изиђоше браћа Његова на празник, тада и сам изиђе, не јавно него као тајно.

¹¹De Joden dan zochten Hem in het feest, en zeiden: Waar is Hij?

¹¹А Јевреји Га тражаху на празник и говораху: Где је он?

¹²En er was veel gemurmels van Hem onder de scharen. Sommigen zeiden: Hij is goed; en anderen zeiden: Neen, maar Hij verleidt de schare.

¹²И беху за Њ многе распре у народу: једни говораху да је добар, а други: Није, него вара народ.

¹³Nochtans sprak niemand vrijmoediglijk van Hem, om de vrees der Joden.

¹³Али нико не говораше јавно за Њ од страха јеврејског.

¹⁴Doch als het nu in het midden van het feest was, zo ging Jezus op in den tempel, en leerde.

¹⁴Али одмах у половини празника изиђе Исус у цркву и учаше.

¹⁵En de Joden verwonderden zich, zeggende: Hoe weet Deze de Schriften, daar Hij ze niet geleerd heeft?

¹⁵И дивљаху се Јевреји говорећи: Како овај зна књиге, а није се учио?

¹⁶Jezus antwoordde hun, en zeide: Mijn leer is Mijne niet, maar Desgenen, Die Mij gezonden heeft.

¹⁶Тада им одговори Исус и рече: Моја наука није моја, него Оног који ме је послао.

¹⁷Zo iemand wil Deszelfs wil doen, die zal van deze leer bekennen, of zij uit God is, dan of Ik van Mijzelven spreek.

¹⁷Ко хоће Његову вољу творити, разумеће је ли ова наука од Бога или ја сам од себе говорим.

¹⁸Die van zichzelven spreekt, zoekt zijn eigen eer; maar Die de eer zoekt Desgenen, Die Hem gezonden heeft, Die is waarachtig, en geen ongerechtigheid is in Hem.

¹⁸Који говори сам од себе, славу своју тражи; а ко тражи славу оног који га је послао, он је истинит и у њему нема неправде.

¹⁹Heeft Mozes u niet de wet gegeven? En niemand van u doet de wet. Wat zoekt gij Mij te doden?

¹⁹Не даде ли Мојсије вама закон и нико од вас не живи по закону? Зашто тражите да ме убијете?

²⁰De schare antwoordde en zeide: Gij hebt den duivel; wie zoekt U te doden?

²⁰Одговори народ и рече: Је ли ђаво у теби? Ко тражи да те убије?

²¹Jezus antwoordde en zeide tot hen: Een werk heb Ik gedaan, en gij verwondert u allen.

²¹Одговори Исус и рече им: Једно дело учиних и сви се дивите томе.

²²Daarom heeft Mozes ulieden de besnijdenis gegeven (niet dat zij uit Mozes is, maar uit de vaderen), en gij besnijdt een mens op den sabbat.

²²Мојсије вам даде да се обрезујете (не као да је од Мојсија него од отаца); и у суботу обрезујете човека.

²³Indien een mens de besnijdenis ontvangt op den sabbat, opdat de wet van Mozes niet gebroken worde; zijt gij toornig op Mij, dat Ik een gehelen mens gezond gemaakt heb op den sabbat?

²³Ако се човек у суботу обрезује да се не поквари закон Мојсијев, срдите ли се на мене што свега човека исцелих у суботу?

²⁴Oordeelt niet naar het aanzien, maar oordeelt een rechtvaardig oordeel.

²⁴Не гледајте ко је ко кад судите, него праведан суд судите.

²⁵Sommigen dan uit die van Jeruzalem zeiden: Is Deze niet, Dien zij zoeken te doden?

²⁵Тада говораху неки од Јерусалимљана: Није ли то онај ког траже да убију?

²⁶En ziet, Hij spreekt vrijmoediglijk, en zij zeggen Hem niets. Zouden nu wel de oversten waarlijk weten, dat Deze waarlijk is de Christus?

²⁶И гле, како говори слободно и ништа му не веле: Да не дознаше наши кнезови да је он заиста Христос?

²⁷Doch van Dezen weten wij, van waar Hij is; maar de Christus, wanneer Hij komen zal, zo zal niemand weten, van waar Hij is.

²⁷Али овог знамо откуда је; а Христос кад дође, нико неће знати откуда је.

²⁸Jezus dan riep in den tempel, lerende en zeggende: En gij kent Mij, en gij weet, van waar Ik ben; en Ik ben van Mijzelven niet gekomen, maar Hij is waarachtig, Die Mij gezonden heeft, Welken gijlieden niet kent.

²⁸Тада Исус повика у цркви учећи и рече: и мене познајете и знате откуда сам; и сам од себе не дођох, него има Истинити који ме посла, ког ви не знате.

²⁹Maar Ik ken Hem; want Ik ben van Hem, en Hij heeft Mij gezonden.

²⁹Ја Га знам, јер сам од Њега и Он ме посла.

³⁰Zij zochten Hem dan te grijpen; maar niemand sloeg de hand aan Hem; want Zijn ure was nog niet gekomen.

³⁰Тада гледаху да Га ухвате; и нико не метну на Њ руке, јер још не беше дошао час Његов.

³¹En velen uit de schare geloofden in Hem, en zeiden: Wanneer de Christus zal gekomen zijn, zal Hij ook meer tekenen doen dan die, welke Deze gedaan heeft?

³¹А од народа многи Га вероваше, и говораху: Кад дође Христос еда ли ће више чудеса чинити него Овај што чини?

³²De Farizeen hoorden, dat de schare dit van Hem murmelde; en de Farizeen en de overpriesters zonden dienaren, opdat zij Hem grijpen zouden.

³²Чуше фарисеји од народа такав говор за Њега, и послаше фарисеји и главари свештенички слуге да Га ухвате.

³³Jezus dan zeide tot hen: Nog een kleinen tijd ben Ik bij u, en Ik ga heen tot Dengene, Die Mij gezonden heeft.

³³Тада рече Исус: Још сам мало времена с вама, па идем к Ономе који ме посла.

³⁴Gij zult Mij zoeken, en gij zult Mij niet vinden; en waar Ik ben, kunt gij niet komen.

³⁴Тражићете ме и нећете ме наћи; и где сам ја ви не можете доћи.

³⁵De Joden dan zeiden tot elkander: Waar zal Deze heengaan, dat wij Hem niet zullen vinden? Zal Hij tot de verstrooide Grieken gaan, en de Grieken leren?

³⁵А Јевреји рекоше међу собом: Куда ће овај ићи да га ми не нађемо? Неће ли ићи међу растркане Грке, и Грке учити?

³⁶Wat is dit voor een rede, die Hij gezegd heeft: Gij zult Mij zoeken, en zult Mij niet vinden; en waar Ik ben, kunt gij niet komen?

³⁶Шта значи ова реч што рече: Тражићете ме и нећете ме наћи; и где сам ја ви не можете доћи?

³⁷En op den laatsten dag, zijnde de grote dag van het feest, stond Jezus en riep, zeggende: Zo iemand dorst, die kome tot Mij en drinke.

³⁷А у последњи велики дан празника стајаше Исус и викаше говорећи: Ко је жедан нека дође к мени и пије.

³⁸Die in Mij gelooft, gelijkerwijs de Schrift zegt, stromen des levenden waters zullen uit zijn buik vloeien.

³⁸Који ме верује, као што писмо рече, из његова тела потећи ће реке живе воде.

³⁹(En dit zeide Hij van den Geest, Denwelken ontvangen zouden, die in Hem geloven; want de Heilige Geest was nog niet, overmits Jezus nog niet verheerlijkt was.)

³⁹А ово рече за Духа ког после примише они који верују у име Његово: јер Дух Свети још не беше на њима, јер Исус још не беше прослављен.

⁴⁰Velen dan uit de schare, deze rede horende, zeiden: Deze is waarlijk de Profeet.

⁴⁰А многи од народа чувши ове речи говораху: Ово је заиста пророк.

⁴¹Anderen zeiden: Deze is de Christus. En anderen zeiden: Zal dan de Christus uit Galilea komen?

⁴¹Други говораху: Ово је Христос. А једни говораху: Зар ће Христос из Галилеје доћи?

⁴²Zegt de Schrift niet, dat de Christus komen zal uit den zade Davids, en van het vlek Bethlehem, waar David was?

⁴²Не каза ли писмо да ће Христос доћи од семена Давидовог, и из села Витлејема одакле беше Давид?

⁴³Er werd dan tweedracht onder de schare, om Zijnentwil.

⁴³Тако распра постаде у народу Њега ради.

⁴⁴En sommigen van hen wilden Hem grijpen; maar niemand sloeg de handen aan Hem.

⁴⁴А неки од њих хтеше да Га ухвате; али нико не метну руку на Њ.

⁴⁵De dienaars dan kwamen tot de overpriesters en Farizeen; en die zeiden tot hen: Waarom hebt gij Hem niet gebracht?

⁴⁵Дођоше пак слуге ка главарима свештеничким и фарисејима; и они им рекоше: Зашто га не доведосте?

⁴⁶De dienaars antwoordden: Nooit heeft een mens alzo gesproken, gelijk deze Mens.

⁴⁶А слуге одговорише: Никад човек није тако говорио као овај човек.

⁴⁷De Farizeen dan antwoordden hun: Zijt ook gijlieden verleid?

⁴⁷Тада им одговорише фарисеји: Зар се и ви преваристе?

⁴⁸Heeft iemand uit de oversten in Hem geloofd, of uit de Farizeen?

⁴⁸Верова ли га ко од кнезова или од фарисеја?

⁴⁹Maar deze schare, die de wet niet weet, is vervloekt.

⁴⁹Него народ овај, који не зна закон, проклет је.

⁵⁰Nicodemus zeide tot hen, welke des nachts tot Hem gekomen was, zijnde een uit hen:

⁵⁰Рече им Никодим што долази к Њему ноћу, који беше један од њих:

⁵¹Oordeelt ook onze wet den mens, tenzij dat zij eerst van hem gehoord heeft, en verstaat, wat hij doet?

⁵¹Еда ли закон наш суди човеку докле га најпре не саслуша и дозна шта чини?

⁵²Zij antwoordden en zeiden tot hem: Zijt gij ook uit Galilea? Onderzoek en zie, dat uit Galilea geen profeet opgestaan is.

⁵²Одговорише му и рекоше: Ниси ли и ти из Галилеје? Разгледај и види да пророк из Галилеје не долази.

⁵³En een iegelijk ging heen naar zijn huis.

⁵³И отидоше сваки својој кући.