¹Maar Jezus ging naar den Olijfberg.

¹А Исус отиде на гору Маслинску.

²En des morgens vroeg kwam Hij wederom in den tempel, en al het volk kwam tot Hem; en nedergezeten zijnde, leerde Hij hen.

²А ујутру опет дође у цркву, и сав народ иђаше к Њему; и седавши учаше их.

³En de Schriftgeleerden en de Farizeen brachten tot Hem een vrouw, in overspel gegrepen.

³А књижевници и фарисеји доведоше к Њему жену ухваћену у прељуби, и поставивши је на среду

⁴En haar gesteld hebbende in het midden, zeiden zij tot Hem: Meester, deze vrouw is op de daad zelve gegrepen, overspel begaande.

⁴Рекоше Му: Учитељу! Ова је жена ухваћена сад у прељуби;

⁵En Mozes heeft ons in de wet geboden, dat dezulken gestenigd zullen worden; Gij dan, wat zegt Gij?

⁵А Мојсије нам у закону заповеди да такве камењем убијамо; а ти шта велиш?

⁶En dit zeiden zij, Hem verzoekende, opdat zij iets hadden, om Hem te beschuldigen. Maar Jezus, nederbukkende, schreef met den vinger in de aarde.

⁶Ово, пак, рекоше кушајући Га да би Га имали за шта окривити. А Исус саже се доле и писаше прстом по земљи (не гледајући на њих).

⁷En als zij Hem bleven vragen, richtte Hij Zich op, en zeide tot hen: Die van ulieden zonder zonde is, werpe eerst den steen op haar.

⁷А кад Га једнако питаху, исправи се и рече им: Који је међу вама без греха нека најпре баци камен на њу.

⁸En wederom nederbukkende, schreef Hij in de aarde.

⁸Па се опет саже доле и писаше по земљи.

⁹Maar zij, dit horende, en van hun geweten overtuigd zijnde, gingen uit, de een na den andere, beginnende van de oudsten tot de laatsten; en Jezus werd alleen gelaten; en de vrouw in het midden staande.

⁹А кад они то чуше, и покарани будући од своје савести излажаху један за другим почевши од старешина до последњих; и оста Исус сам и жена стојећи на среди.

¹⁰En Jezus, Zich oprichtende, en niemand ziende dan de vrouw, zeide tot haar: Vrouw, waar zijn deze uw beschuldigers? Heeft u niemand veroordeeld?

¹⁰А кад се Исус исправи, и не видевши ни једног до саму жену, рече јој: Жено! Где су они што те тужаху? Ниједан те не осуди?

¹¹En zij zeide: Niemand, Heere! En Jezus zeide tot haar: Zo veroordeel Ik u ook niet; ga heen, en zondig niet meer.

¹¹А она рече: Ниједан, Господе! А Исус јој рече: Ни ја те не осуђујем, иди, и одселе више не греши.

¹²Jezus dan sprak wederom tot henlieden, zeggende: Ik ben het licht der wereld; die Mij volgt, zal in de duisternis niet wandelen, maar zal het licht des levens hebben.

¹²Исус им, пак, опет рече: Ја сам видело свету: ко иде за мном неће ходити по тами, него ће имати видело живота.

¹³De Farizeen dan zeiden tot Hem: Gij getuigt van Uzelven; Uw getuigenis is niet waarachtig.

¹³Тада Му рекоше фарисеји: Ти сам за себе сведочиш: сведочанство твоје није истинито.

¹⁴Jezus antwoordde, en zeide tot hen: Hoewel Ik van Mijzelven getuig, zo is nochtans Mijn getuigenis waarachtig; want Ik weet, van waar Ik gekomen ben, en waar Ik heenga; maar gijlieden weet niet, van waar Ik kom, en waar Ik heenga.

¹⁴Исус одговори и рече им: Ако ја сведочим сам за себе истинито је сведочанство моје: јер знам откуда дођох и куда идем; а ви не знате откуда долазим и куда идем.

¹⁵Gij oordeelt naar het vlees; Ik oordeel niemand.

¹⁵Ви судите по телу, ја не судим никоме.

¹⁶En indien Ik ook oordeel, Mijn oordeel is waarachtig; want Ik ben niet alleen, maar Ik en de Vader, Die Mij gezonden heeft.

¹⁶И ако судим ја, суд је мој прав: јер нисам сам, него ја и Отац који ме посла.

¹⁷En er is ook in uw wet geschreven, dat de getuigenis van twee mensen waarachtig is.

¹⁷А и у закону вашем стоји написано да је сведочанство двојице људи истинито.

¹⁸Ik ben het, Die van Mijzelven getuig, en de Vader, Die Mij gezonden heeft, getuigt van Mij.

¹⁸Ја сам који сведочим сам за себе, и сведочи за мене Отац који ме посла.

¹⁹Zij dan zeiden tot Hem: Waar is Uw Vader? Jezus antwoordde: Gij kent noch Mij, noch Mijn Vader; indien gij Mij kendet, zo zoudt gij ook Mijn Vader kennen.

¹⁹Тада Му говораху: Где је отац твој? Исус одговори: Ни мене знате ни Оца мог; кад бисте знали мене, знали бисте и Оца мог.

²⁰Deze woorden sprak Jezus bij de schatkist, lerende in den tempel; en niemand greep Hem; want Zijn ure was nog niet gekomen.

²⁰Ове речи рече Исус код хазне Божије кад учаше у цркви; и нико Га не ухвати, јер још не беше дошао час Његов.

²¹Jezus dan zeide wederom tot hen: Ik ga heen, en gij zult Mij zoeken, en in uw zonden zult gij sterven; waar Ik heenga, kunt gijlieden niet komen.

²¹А Исус им опет рече: Ја идем, и тражићете ме; и помрећете у свом греху; куд ја идем ви не можете доћи.

²²De Joden dan zeiden: Zal Hij ook Zichzelven doden, omdat Hij zegt: Waar Ik heenga, kunt gijlieden niet komen?

²²Тада рекоше Јевреји: Да се неће сам убити, што говори: Куд ја идем ви не можете доћи?

²³En Hij zeide tot hen: Gijlieden zijt van beneden, Ik ben van boven; gij zijt uit deze wereld, Ik ben niet uit deze wereld.

²³И рече им: Ви сте од нижих, ја сам од виших; ви сте од овог света, ја нисам од овог света.

²⁴Ik heb u dan gezegd, dat gij in uw zonden zult sterven; want indien gij niet gelooft, dat Ik Die ben, gij zult in uw zonden sterven.

²⁴Тако вам казах да ћете помрети у гресима својим; јер ако не узверујете да сам ја, помрећете у гресима својим.

²⁵Zij zeiden dan tot Hem: Wie zijt Gij? En Jezus zeide tot hen: Wat Ik van den beginne ulieden ook zegge.

²⁵Тада Му говораху: Ко си ти? И рече им Исус: Почетак, како вам и кажем.

²⁶Ik heb vele dingen van u te zeggen en te oordelen; maar Die Mij gezonden heeft, is waarachtig; en de dingen, die Ik van Hem gehoord heb, dezelve spreek Ik tot de wereld.

²⁶Много имам за вас говорити и судити; али Онај који ме посла истинит је, и ја оно говорим свету што чух од Њега.

²⁷Zij verstonden niet, dat Hij hun van den Vader sprak.

²⁷Не разумеше, дакле, да им говораше за Оца.

²⁸Jezus dan zeide tot hen: Wanneer gij den Zoon des mensen zult verhoogd hebben, dan zult gij verstaan, dat Ik Die ben, en dat Ik van Mijzelven niets doe; maar deze dingen spreek Ik, gelijk Mijn Vader Mij geleerd heeft.

²⁸А Исус им рече: Кад подигнете Сина човечијег, онда ћете дознати да сам ја, и да ништа сам од себе не чиним; него како ме научи Отац мој онако говорим.

²⁹En Die Mij gezonden heeft, is met Mij. De Vader heeft Mij niet alleen gelaten, want Ik doe altijd, wat Hem behagelijk is.

²⁹И Онај који ме посла са мном је. Не остави Отац мене самог; јер ја свагда чиним шта је Њему угодно.

³⁰Als Hij deze dingen sprak, geloofden velen in Hem.

³⁰Кад ово говораше, многи Га вероваше.

³¹Jezus dan zeide tot de Joden, die in Hem geloofden: Indien gijlieden in Mijn woord blijft, zo zijt gij waarlijk Mijn discipelen;

³¹Тада Исус говораше оним Јеврејима који Му вероваше: Ако ви останете на мојој беседи, заиста ћете бити ученици моји,

³²En zult de waarheid verstaan, en de waarheid zal u vrijmaken.

³²И познаћете истину, и истина ће вас избавити.

³³Zij antwoordden Hem: Wij zijn Abrahams zaad, en hebben nooit iemand gediend; hoe zegt Gij dan: Gij zult vrij worden?

³³Одговорише и рекоше Му: Ми смо семе Авраамово, и никоме нисмо робовали никад; како ти говориш да ћемо се избавити?

³⁴Jezus antwoordde hun: Voorwaar, voorwaar zeg Ik u: Een iegelijk, die de zonde doet, is een dienstknecht der zonde.

³⁴Исус им одговори: Заиста, заиста вам кажем да је сваки који чини грех роб греху.

³⁵En de dienstknecht blijft niet eeuwiglijk in het huis, de zoon blijft er eeuwiglijk.

³⁵А роб не остаје у кући вавек, син остаје вавек.

³⁶Indien dan de Zoon u zal vrijgemaakt hebben, zo zult gij waarlijk vrij zijn.

³⁶Ако вас, дакле, Син избави, заиста ћете бити избављени.

³⁷Ik weet, dat gij Abrahams zaad zijt; maar gij zoekt Mij te doden; want Mijn woord heeft in u geen plaats.

³⁷Знам да сте семе Авраамово; али гледате да ме убијете, јер моја беседа не може у вас да стане.

³⁸Ik spreek wat Ik bij Mijn Vader gezien heb; gij doet dan ook, wat gij bij uw vader gezien hebt.

³⁸Ја говорим шта видех од Оца свог; и ви тако чините шта видесте од оца свог.

³⁹Zij antwoordden en zeiden tot Hem: Abraham is onze vader. Jezus zeide tot hen: Indien gij Abrahams kinderen waart, zo zoudt gij de werken van Abraham doen.

³⁹Одговорише и рекоше Му: Отац је наш Авраам. Исус им рече: Кад бисте ви били деца Авраамова, чинили бисте дела Авраамова.

⁴⁰Maar nu zoekt gij Mij te doden, een Mens, Die u de waarheid gesproken heb, welke Ik van God gehoord heb. Dat deed Abraham niet.

⁴⁰А сад гледате мене да убијете, човека који вам истину казах коју чух од Бога: Тако Авраам није чинио.

⁴¹Gij doet de werken uws vaders. Zij zeiden dan tot Hem: Wij zijn niet geboren uit hoererij; wij hebben een Vader, namelijk God.

⁴¹Ви чините дела оца свог. Тада Му рекоше: Ми нисмо рођени од курварства: једног Оца имамо, Бога.

⁴²Jezus dan zeide tot hen: Indien God uw Vader ware, zo zoudt gij Mij liefhebben; want Ik ben van God uitgegaan; en kom van Hem. Want Ik ben ook van Mijzelven niet gekomen, maar Hij heeft Mij gezonden.

⁴²А Исус им рече: Кад би Бог био ваш Отац, љубили бисте мене; јер ја од Бога изиђох и дођох; јер не дођох сам од себе, него ме Он посла.

⁴³Waarom kent gij Mijn spraak niet? Het is, omdat gij Mijn woord niet kunt horen.

⁴³Зашто не разумете говор мој? Јер не можете речи моје да слушате.

⁴⁴Gij zijt uit den vader den duivel, en wilt de begeerten uws vaders doen; die was een mensenmoorder van den beginne, en is in de waarheid niet staande gebleven; want geen waarheid is in hem. Wanneer hij de leugen spreekt, zo spreekt hij uit zijn eigen; want hij is een leugenaar, en de vader derzelve leugen.

⁴⁴Ваш је отац ђаво; и сласти оца свог хоћете да чините: он је крвник људски од почетка, и не стоји на истини; јер нема истине у њему; кад говори лаж, своје говори: јер је лажа и отац лажи.

⁴⁵Maar Mij, omdat Ik u de waarheid zeg, gelooft gij niet.

⁴⁵А мени не верујете, јер ја истину говорим.

⁴⁶Wie van u overtuigt Mij van zonde? En indien Ik de waarheid zeg, waarom gelooft gij Mij niet?

⁴⁶Који ме од вас кори за грех? Ако ли истину говорим, зашто ми ви не верујете?

⁴⁷Die uit God is, hoort de woorden Gods; daarom hoort gijlieden niet, omdat gij uit God niet zijt.

⁴⁷Ко је од Бога речи Божије слуша; зато ви не слушате, јер нисте од Бога.

⁴⁸De Joden dan antwoordden en zeiden tot Hem: Zeggen wij niet wel, dat Gij een Samaritaan zijt, en den duivel hebt?

⁴⁸Тада одговорише Јевреји и рекоше Му: Не говоримо ли ми право да си ти Самарјанин, и да је ђаво у теби.

⁴⁹Jezus antwoordde: Ik heb den duivel niet; maar Ik eer Mijn Vader, en gij onteert Mij.

⁴⁹Исус одговори: У мени ђавола нема, него поштујем Оца свог; а ви мене срамотите.

⁵⁰Doch Ik zoek Mijn eer niet; er is Een, Die ze zoekt en oordeelt.

⁵⁰А ја не тражим славе своје; има који тражи и суди.

⁵¹Voorwaar, voorwaar zeg Ik u: Zo iemand Mijn woord zal bewaard hebben, die zal den dood niet zien in der eeuwigheid.

⁵¹Заиста, заиста вам кажем: ко одржи реч моју неће видети смрт довека.

⁵²De Joden dan zeiden tot Hem: Nu bekennen wij, dat Gij den duivel hebt. Abraham is gestorven, en de profeten; en zegt Gij: Zo iemand Mijn woord bewaard zal hebben, die zal den dood niet smaken in der eeuwigheid?

⁵²Тада Му рекоше Јевреји: Сад видесмо да је ђаво у теби: Авраам умре и пророци, а ти говориш: Ко одржи реч моју неће окусити смрт довека.

⁵³Zijt Gij meerder, dan onze vader Abraham, welke gestorven is, en de profeten zijn gestorven; wien maakt Gij Uzelven?

⁵³Еда ли си ти већи од оца нашег Авраама, који умре? И пророци помреше: ко се ти сам градиш?

⁵⁴Jezus antwoordde: Indien Ik Mijzelven eer, zo is Mijn eer niets; Mijn Vader is het, Die Mij eert, Welken gij zegt, dat uw God is.

⁵⁴Исус одговори: Ако се ја сам славим, слава је моја ништа: Отац је мој који ме слави, за ког ви говорите да је ваш Бог.

⁵⁵En gij kent Hem niet, maar Ik ken Hem; en indien Ik zeg, dat Ik Hem niet ken, zo zal Ik ulieden gelijk zijn, dat is een leugenaar; maar Ik ken Hem, en bewaar Zijn woord.

⁵⁵И не познајете Га, а ја Га знам; и ако кажем да Га не знам бићу лажа као ви. Него Га знам, и реч Његову држим.

⁵⁶Abraham, uw vader, heeft met verheuging verlangd, opdat hij Mijn dag zien zou; en hij heeft hem gezien, en is verblijd geweest.

⁵⁶Авраам, отац ваш, био је рад да види дан мој; и виде, и обрадова се.

⁵⁷De Joden dan zeiden tot Hem: Gij hebt nog geen vijftig jaren, en hebt Gij Abraham gezien?

⁵⁷Тада Му рекоше Јевреји: Још ти нема педесет година, и Авраама ли си видео?

⁵⁸Jezus zeide tot hen: Voorwaar, voorwaar zeg Ik u: Eer Abraham was, ben Ik.

⁵⁸А Исус им рече: Заиста, заиста вам кажем: Ја сам пре него се Авраам родио.

⁵⁹Zij namen dan stenen op, dat zij ze op Hem wierpen. Maar Jezus verborg Zich, en ging uit den tempel, gaande door het midden van hen; en ging alzo voorbij.

⁵⁹Тада узеше камење да баце на Њ; а Исус се сакри, и изађе из цркве прошавши између њих и отиде тако.