¹En het feest der ongehevelde broden, genaamd pascha, was nabij.

¹Приближаваше се пак празник пријесних хлебова који се зове пасха.

²En de overpriesters en de Schriftgeleerden zochten, hoe zij Hem ombrengen zouden; want zij vreesden het volk.

²И гледаху главари свештенички и књижевници како би Га убили; али се бојаху народа.

³En de satan voer in Judas, die toegenaamd was Iskariot, zijnde uit het getal der twaalven.

³А сотона уђе у Јуду, који се зваше Искариот, и који беше један од дванаесторице.

⁴En hij ging heen en sprak met de overpriesters en de hoofdmannen, hoe hij Hem hun zou overleveren.

⁴И отишавши говори с главарима свештеничким и са старешинама како ће им Га издати.

⁵En zij waren verblijd, en zijn het eens geworden, dat zij hem geld geven zouden.

⁵И они се обрадоваше, и уговорише да му даду новце.

⁶En hij beloofde het, en zocht gelegenheid, om Hem hun over te leveren, zonder oproer.

⁶И он се обрече, и тражаше згодно време да им Га преда тајно од народа.

⁷En de dag der ongehevelde broden kwam, op denwelken het pascha moest geslacht worden.

⁷А дође дан пресних хлебова у који требаше клати пасху;

⁸En Hij zond Petrus en Johannes uit, zeggende: Gaat heen, en bereidt ons het pascha, opdat wij het eten mogen.

⁸И посла Петра и Јована рекавши: Идите уготовите нам пасху да једемо.

⁹En zij zeiden tot Hem: Waar wilt Gij, dat wij het bereiden?

⁹А ови Му рекоше: Где хоћеш да уготовимо?

¹⁰En Hij zeide tot hen: Ziet, als gij in de stad zult gekomen zijn, zo zal u een mens ontmoeten, dragende een kruik waters; volgt hem in het huis, daar hij ingaat.

¹⁰А Он им рече: Ето кад уђете у град, срешће вас човек који носи воду у крчагу; идите за њим у кућу у коју он уђе,

¹¹En gij zult zeggen tot den huisvader van dat huis: De Meester zegt u: Waar is de eetzaal, daar Ik het pascha met Mijn discipelen eten zal?

¹¹И кажите домаћину: Учитељ вели: где је гостионица где ћу јести пасху с ученицима својим?

¹²En hij zal u een grote toegeruste opperzaal wijzen, bereidt het aldaar.

¹²И он ће вам показати велику собу прострту; онде уготовите.

¹³En zij, heengaande, vonden het, gelijk Hij hun gezegd had, en bereidden het pascha.

¹³А они отидоше и нађоше као што им каза; и уготовише пасху.

¹⁴En als de ure gekomen was, zat Hij aan, en de twaalf apostelen met Hem.

¹⁴И кад дође час, седе за трпезу, и дванаест апостола с Њим.

¹⁵En Hij zeide tot hen: Ik heb grotelijks begeerd, dit pascha met u te eten, eer dat Ik lijde;

¹⁵И рече им: Врло сам желео да ову пасху једем с вама пре него пострадам;

¹⁶Want Ik zeg u, dat Ik niet meer daarvan eten zal, totdat het vervuld zal zijn in het Koninkrijk Gods.

¹⁶Јер вам кажем да је одселе нећу јести док се не сврши у царству Божијем.

¹⁷En als Hij een drinkbeker genomen had, en gedankt had, zeide Hij: Neemt dezen, en deelt hem onder ulieden.

¹⁷И узевши чашу даде хвалу, и рече: Узмите је и разделите међу собом;

¹⁸Want Ik zeg u, dat Ik niet drinken zal van de vrucht des wijnstoks, totdat het Koninkrijk Gods zal gekomen zijn.

¹⁸Јер вам кажем да нећу пити од рода виноградског док не дође царство Божије.

¹⁹En Hij nam brood, en als Hij gedankt had, brak Hij het, en gaf het hun, zeggende: Dat is Mijn lichaam, hetwelk voor u gegeven wordt; doet dat tot Mijn gedachtenis.

¹⁹И узевши хлеб даде хвалу, и преломивши га даде им говорећи: Ово је тело моје које се даје за вас; ово чините за мој спомен.

²⁰Desgelijks ook den drinkbeker na het avondmaal, zeggende: Deze drinkbeker is het nieuwe testament in Mijn bloed, hetwelk voor u vergoten wordt.

²⁰А тако и чашу по вечери, говорећи: Ова је чаша нови завет мојом крви која се за вас пролива.

²¹Doch ziet, de hand desgenen, die Mij verraadt, is met Mij aan de tafel.

²¹Али ево рука издајника мог са мном је на трпези.

²²En de Zoon des mensen gaat wel heen, gelijk besloten is; doch wee dien mens, door welken Hij verraden wordt!

²²И Син човечији, дакле, иде као што је уређено; али тешко човеку ономе који Га издаје!

²³En zij begonnen onder elkander te vragen, wie van hen het toch mocht zijn, die dat doen zou.

²³И они сташе тражити међу собом који би, дакле, од њих био који ће то учинити.

²⁴En er werd ook twisting onder hen, wie van hen scheen de meeste te zijn.

²⁴А поста и препирање међу њима који би се држао међу њима да је највећи.

²⁵En Hij zeide tot hen: De koningen der volken heersen over hen; en die macht over hen hebben, worden weldadige heren genaamd.

²⁵А Он им рече: Цареви народни владају народом, а који њиме управљају, зову се добротвори.

²⁶Doch gij niet alzo; maar de meeste onder u, die zij gelijk de minste, en die voorganger is, als een die dient.

²⁶Али ви немојте тако; него који је највећи међу вама нека буде као најмањи, и који је старешина нека буде као слуга.

²⁷Want wie is meerder, die aanzit, of die dient? Is het niet die aanzit? Maar Ik ben in het midden van u, als een die dient.

²⁷Јер који је већи, који седи за трпезом или који служи? Није ли онај који седи за трпезом? А ја сам међу вама као слуга.

²⁸En gij zijt degenen, die met Mij steeds gebleven zijt in Mijn verzoekingen.

²⁸А ви сте они који сте се одржали са мном у мојим напастима.

²⁹En Ik verordineer u het Koninkrijk, gelijkerwijs Mijn Vader dat Mij verordineerd heeft;

²⁹И ја остављам вама царство као што је Отац мој мени оставио:

³⁰Opdat gij eet en drinkt aan Mijn tafel in Mijn Koninkrijk, en zit op tronen, oordelende de twaalf geslachten Israels.

³⁰Да једете и пијете за трпезом мојом у царству мом, и да седите на престолима и судите над дванаест кољена Израиљевих.

³¹En de Heere zeide: Simon, Simon, ziet, de satan heeft ulieden zeer begeerd om te ziften als de tarwe;

³¹Рече пак Господ: Симоне! Симоне! Ево вас иште сотона да би вас чинио као пшеницу.

³²Maar Ik heb voor u gebeden, dat uw geloof niet ophoude; en gij, als gij eens zult bekeerd zijn, zo versterk uw broeders.

³²А ја се молих за тебе да твоја вера не престане; и ти кад год обративши се утврди браћу своју.

³³En hij zeide tot Hem: Heere, ik ben bereid, met U ook in de gevangenis en in den dood te gaan.

³³А он Му рече: Господе! С Тобом готов сам и у тамницу и на смрт ићи.

³⁴Maar Hij zeide: Ik zeg u, Petrus, de haan zal heden niet kraaien, eer gij driemaal zult verloochend hebben, dat gij Mij kent.

³⁴А Он рече: Кажем ти, Петре! Данас неће запевати петао док се трипут не одрекнеш да ме познајеш.

³⁵En Hij zeide tot hen: Als Ik u uitzond, zonder buidel, en male, en schoenen, heeft u ook iets ontbroken? En zij zeiden: Niets.

³⁵И рече им: Кад вас послах без кесе и без торбе и без обуће, еда вам шта недостаде? А они рекоше: Ништа.

³⁶Hij zeide dan tot hen: Maar nu, wie een buidel heeft, die neme hem, desgelijks ook een male; en die geen heeft, die verkope zijn kleed, en kope een zwaard.

³⁶А Он им рече: Али сад који има кесу нека је узме, тако и торбу; а који нема нека прода хаљину своју и купи нож.

³⁷Want Ik zeg u, dat nog dit, hetwelk geschreven is, in Mij moet volbracht worden, namelijk: En Hij is met de misdadigen gerekend. Want ook die dingen, die van Mij geschreven zijn, hebben een einde.

³⁷Јер вам кажем да још и ово треба на мени да се изврши што стоји у писму: И међу злочинце метнуше Га. Јер шта је писано за мене, свршује се.

³⁸En zij zeiden: Heere! zie hier twee zwaarden. En Hij zeide tot hen: Het is genoeg.

³⁸А они рекоше: Господе! Ево овде два ножа. А Он им рече: Доста је.

³⁹En uitgaande, vertrok Hij, gelijk Hij gewoon was, naar den Olijfberg; en Hem volgden ook Zijn discipelen.

³⁹И изишавши отиде по обичају на гору Маслинску; а за Њим отидоше ученици Његови.

⁴⁰En als Hij aan die plaats gekomen was, zeide Hij tot hen: Bidt, dat gij niet in verzoeking komt.

⁴⁰А кад дође на место рече им: Молите се Богу да не паднете у напаст.

⁴¹En Hij scheidde Zich van hen af, omtrent een steenworp; en knielde neder en bad,

⁴¹И сам одступи од њих како се може каменом добацити, и клекнувши на колена мољаше се Богу

⁴²Zeggende: Vader, of Gij wildet dezen drinkbeker van Mij wegnemen, doch niet Mijn wil, maar de Uwe geschiede.

⁴²Говорећи: Оче! Кад би хтео да пронесеш ову чашу мимо мене! Али не моја воља него Твоја да буде.

⁴³En van Hem werd gezien een engel uit den hemel, die Hem versterkte.

⁴³А анђео Му се јави с неба, и крепи Га.

⁴⁴En in zwaren strijd zijnde, bad Hij te ernstiger. En zijn zweet werd gelijk grote droppelen bloeds, die op de aarde afliepen.

⁴⁴И будући у борењу, мољаше се боље; зној пак Његов беше као капље крви које капаху на земљу.

⁴⁵En als Hij van het gebed opgestaan was, kwam Hij tot Zijn discipelen, en vond hen slapende van droefheid.

⁴⁵И уставши од молитве дође к ученицима својим, и нађе их, а они спавају од жалости,

⁴⁶En Hij zeide tot hen: Wat slaapt gij? Staat op en bidt, opdat gij niet in verzoeking komt.

⁴⁶И рече им: Што спавате? Устаните, молите се Богу да не паднете у напаст.

⁴⁷En als Hij nog sprak, ziet daar een schare; en een van de twaalven, die genaamd was Judas, ging hun voor, en kwam bij Jezus, om Hem te kussen.

⁴⁷Док Он још пак говораше, гле, народ и један од дванаесторице, који се зваше Јуда, иђаше пред њима, и приступи к Исусу да Га целива. Јер им он беше дао знак: Кога целивам онај је.

⁴⁸En Jezus zeide tot hem: Judas, verraadt gij den Zoon des mensen met een kus?

⁴⁸А Исус му рече: Јуда! Зар целивом издајеш Сина човечијег?

⁴⁹En die bij Hem waren, ziende, wat er geschieden zou, zeiden tot Hem: Heere, zullen wij met het zwaard slaan?

⁴⁹А кад они што беху с Њим видеше шта ће бити, рекоше Му: Господе, да бијемо ножем?

⁵⁰En een uit hen sloeg den dienstknecht des hogepriesters, en hieuw hem zijn rechteroor af.

⁵⁰И удари један од њих слугу поглавара свештеничког, и одсече му десно ухо.

⁵¹En Jezus, antwoordende, zeide: Laat hen tot hiertoe geworden; en raakte zijn oor aan, en heelde hem.

⁵¹А Исус одговарајући рече: Оставите то. И дохвативши се до уха његовог исцели га.

⁵²En Jezus zeide tot de overpriesters, en de hoofdmannen des tempels, en ouderlingen, die tegen Hem gekomen waren: Zijt gij uitgegaan met zwaarden en stokken als tegen een moordenaar?

⁵²А главарима свештеничким и војводама црквеним и старешинама који беху дошли на Њ рече Исус: Зар као на хајдука изиђосте с ножевима и кољем да ме ухватите?

⁵³Als Ik dagelijks met u was in den tempel, zo hebt gij de handen tegen Mij niet uitgestoken; maar dit is uw ure, en de macht der duisternis.

⁵³Сваки дан био сам с вама у цркви и не дигосте руку на мене; али је сад ваш час и област таме.

⁵⁴En zij grepen Hem en leidden Hem weg, en brachten Hem in het huis des hogepriesters. En Petrus volgde van verre.

⁵⁴А кад Га ухватише, одведоше Га и уведоше у двор поглавара свештеничког. А Петар иђаше за Њим издалека.

⁵⁵En als zij vuur ontstoken hadden in het midden van de zaal, en zij te zamen nederzaten, zat Petrus in het midden van hen.

⁵⁵А кад они наложише огањ насред двора и сеђаху заједно, и Петар сеђаше међу њима.

⁵⁶En een zekere dienstmaagd, ziende hem bij het vuur zitten, en haar ogen op hem houdende, zeide: Ook deze was met Hem.

⁵⁶Видевши га, пак, једна слушкиња где седи код огња, и погледавши на њ рече: и овај беше с њим.

⁵⁷Maar hij verloochende Hem, zeggende: Vrouw, ik ken Hem niet.

⁵⁷А он Га се одрече говорећи: Жено! Не познајем га.

⁵⁸En kort daarna een ander, hem ziende, zeide: Ook gij zijt van die. Maar Petrus zeide: Mens, ik ben niet.

⁵⁸И мало затим, виде га други и рече: и ти си од њих. А Петар рече: Човече! Нисам.

⁵⁹En als het omtrent een uur geleden was, bevestigde dat een ander, zeggende: In der waarheid, ook deze was met Hem; want hij is ook een Galileer.

⁵⁹И пошто прође око једног сахата, други неко потврђиваше говорећи: Заиста и овај беше с њим; јер је Галилејац.

⁶⁰Maar Petrus zeide: Mens, ik weet niet, wat gij zegt. En terstond, als hij nog sprak, kraaide de haan.

⁶⁰А Петар рече: Човече! Не знам шта говориш. И одмах док он још говораше запева петао.

⁶¹En de Heere, Zich omkerende, zag Petrus aan; en Petrus werd indachtig het woord des Heeren, hoe Hij hem gezegd had: Eer de haan zal gekraaid hebben, zult gij Mij driemaal verloochenen.

⁶¹И обазревши се Господ погледа на Петра, и Петар се опомену речи Господње како му рече: Пре него петао запева одрећи ћеш ме се трипут.

⁶²En Petrus, naar buiten gaande, weende bitterlijk.

⁶²И изишавши напоље плака горко.

⁶³En de mannen, die Jezus hielden, bespotten Hem, en sloegen Hem.

⁶³А људи који држаху Исуса ругаху Му се, и бијаху Га.

⁶⁴En als zij Hem overdekt hadden, sloegen zij Hem op het aangezicht, en vraagden Hem, zeggende: Profeteer, wie het is, die U geslagen heeft?

⁶⁴И покривши Га, бијаху Га по образу и питаху Га говорећи: Прореци ко Те удари?

⁶⁵En vele andere dingen zeiden zij tegen Hem, lasterende.

⁶⁵И друге многе хуле говораху на Њ.

⁶⁶En als het dag geworden was, vergaderden de ouderlingen des volks, en de overpriesters en Schriftgeleerden, en brachten Hem in hun raad,

⁶⁶И кад свану, сабраше се старешине народне и главари свештенички и књижевници, и одведоше Га у свој суд

⁶⁷Zeggende: Zijt Gij de Christus, zeg het ons. En Hij zeide tot hen: Indien Ik het u zeg, gij zult het niet geloven;

⁶⁷Говорећи: Јеси ли ти Христос? Кажи нам. А Он им рече: Ако вам и кажем, нећете веровати.

⁶⁸En indien Ik ook vraag, gij zult Mij niet antwoorden, of loslaten;

⁶⁸А ако вас и запитам, нећете ми одговорити, нити ћете ме пустити.

⁶⁹Van nu aan zal de Zoon des mensen gezeten zijn aan de rechter hand der kracht Gods.

⁶⁹Одселе ће Син човечији седити с десне стране силе Божије.

⁷⁰En zij zeiden allen: Zijt Gij dan de Zoon Gods? En Hij zeide tot hen: Gij zegt, dat Ik het ben.

⁷⁰Сви пак рекоше: Ти ли си дакле син Божји? А Он им рече: Ви кажете да сам ја.

⁷¹En zij zeiden: Wat hebben wij nog getuigenis van node? Want wij zelven hebben het uit Zijn mond gehoord.

⁷¹А они рекоше: Шта нам требају више сведочанства? Јер сами чусмо из уста његових.